Pre nego što spakujete kofer gledajte da sa sobom ne poneste nijednu brigu, kako vam odmor ne bi preseo. Na vreme odlučite da li ćete nositi kartice ili keš, a mi vam donosimo savete kako da se zaštitite i od lopova.
Istražili smo da li je bolje plaćati karticama ili gotovinom, ali i šta da radite ako izgubite karticu na odmoru ili se desi da vam ista bude ukradena.
Da li se plaća provizija ako koristite karticu u inostranstvu?
„Kada je reč o korišćenju platnih kartica u inostranstvu, najpre savetujemo korisnicima da pre nego što otputuju u inostranstvo, provere s bankom koja im je izdala karticu – da li kartica koju poseduju može da se koristi i u inostranstvu, kao i koji su troškovi i naknade za korišćenje te kartice u inostranstvu“, rekli su za „Blic Biznis“ iz Narodne banke Srbije (NBS).
Posebno obratite pažnju na potencijalne troškove, a kako bi izbegli potencijalne probleme prilikom korišćenja platnih kartica tokom svog boravka u inostranstvu.
Ono što veliki broj korisnika zanima jeste da li se naplaćuje naknada za podizanje novca na bankomatu u inostranstvu, kao i da li se naplaćuje naknada za plaćanje platnim karticama na prodajnim mestima u inostranstvu.
„Ukoliko banka izdavalac platne kartice naplaćuje ove naknade one moraju biti jasno prikazane u tarifniku te banke. Tarifnici banaka sastavni su deo okvirnih ugovora, a takođe su i javno dostupni“, podsećaju iz NBS.
Provizija za podizanje novca s bankomata u inostranstvu kreće od minimalno utvrđenog iznosa koji nije vezan za sumu novca koji se podiže, tako da se neretko dešavalo da korisnicima, za manje iznose, bude naplaćena veća provizija za podizanje novca s bankomata od samog iznosa koji su na istom bankomatu podigli.
Obratite pažnju na surcharge naknadu
Za veće iznose novca, a ponekad i nevezano od visine iznosa, banke naplaćuju proviziju koja se meri u procentualnom iznosu novca koji podižete. Dodatno, za podizanje gotovine platnim karticama u inostranstvu pored banaka izdavalaca i banke prihvatioci mogu da uvedu takozvani surcharge – naknadu. Tu dodatnu naknadu naplaćuje banka prihvatilac, odnosno banka čiji je bankomat.
„Iz tog razloga korisnici treba da obrate pažnju da li pri podizanju gotovine postoji i ta dodatna naknada na strani prihvatioca jer ukoliko postoji ona treba da bude prikazana na bankomatu, te da na osnovu informacija o pomenutim naknadama vide da li se njima isplati da podižu novac na tom bankomatu ili da potraže bankomat na kome se ne naplaćuje ova dodatna naknada“, rekli su za naš portal iz NBS.
Pojedine banke u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ukoliko imaju takav ugovor s vašom matičnom bankom u Srbiji.
Provizija za podizanje novca s bankomata u inostranstvu kreće od minimalno utvrđenog iznosa koji nije vezan za sumu novca koji se podiže, tako da se neretko dešavalo da korisnicima, za manje iznose, bude naplaćena veća provizija za podizanje novca s bankomata od samog iznosa koji su na istom bankomatu podigli.
Obratite pažnju na surcharge naknadu
Za veće iznose novca, a ponekad i nevezano od visine iznosa, banke naplaćuju proviziju koja se meri u procentualnom iznosu novca koji podižete. Dodatno, za podizanje gotovine platnim karticama u inostranstvu pored banaka izdavalaca i banke prihvatioci mogu da uvedu takozvani surcharge – naknadu. Tu dodatnu naknadu naplaćuje banka prihvatilac, odnosno banka čiji je bankomat.
„Iz tog razloga korisnici treba da obrate pažnju da li pri podizanju gotovine postoji i ta dodatna naknada na strani prihvatioca jer ukoliko postoji ona treba da bude prikazana na bankomatu, te da na osnovu informacija o pomenutim naknadama vide da li se njima isplati da podižu novac na tom bankomatu ili da potraže bankomat na kome se ne naplaćuje ova dodatna naknada“, rekli su za naš portal iz NBS.
Pojedine banke u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ukoliko imaju takav ugovor s vašom matičnom bankom u Srbiji.
Kursne razlike prilikom dizanja novca
Ukoliko je platna kartica vezana za dinarski račun, moramo imati u vidu troškove konverzije valute.
„Korisno je da se kod svoje banke korisnici informišu i o kursu koji će se koristi prilikom konverzije iznosa u dinare iz valute u kojoj je izvršena transakcija. Ukoliko je platna kartica vezana uz devizni račun, da bi se izbegle duple konverzije, takođe savetujemo da se pre putovanja korisnici informišu kod svoje banke – koja je ugovorena valuta obračuna za potrošnju u inostranstvu i da li će postojati konverzija u zavisnosti u koju zemlju putuju“, dodaju .
Na primeru platnih kartica, banke prilikom obračuna potrošnje u inostranstvu (koja je izvršena u bilo kojoj stranoj valuti), iznos zaduženja od kartične šeme dobijaju uglavnom u evrima, a konverziju originalne valute u evro vrši ta kartična šema na osnovu sopstvene kursne liste.
Dakle, kurs koji se primenjuje za ovu konverziju zavisi od kartičnog brenda. Što se tiče kursa koji primenjuje banka korisnika kartice (banka izdavalac) prilikom zaduženja računa korisnika – najčešće se primenjuje prodajni kurs za evre, ili drugu stranu valutu (banke za ovu konverziju uglavnom ne koriste srednji kurs).
I tu nije kraj kada navodimo potencijalne troškove nastale podizanjem novca na bankomatu, jer za podizanje gotovine u inostranstvu i plaćanje na prodajnim mestima pojedini prihvatioci pružaju takozvanu DCC (Dynamic Currency Conversion) uslugu na bankomatima i POS terminalima u inostranstvu.
„Podsećamo da je prilikom izvršenja same transakcije potrebno obratiti pažnju na sve prethodno pomenuto, a ako se ima u vidu visina provizije za korišćenje platnih kartica u inostranstvu, pogodnije je plaćanje karticom direktno kod trgovca od podizanja gotovine na bankomatu. Za podizanje gotovine sa bankomata, savet je da se koristi debitna kartica, jer su provizije najčešće niže nego provizije za korišćenje kreditne kartice“, rekli su u banci.
Šta ako izgubite karticu na odmoru?
„Ono što uvek navodimo korisnicima je i da svakako memorišu broj kontakt telefona sa kartice u imenik mobilnog telefona kako bi, u slučaju potrebe, mogli da na jednostavan način kontaktiraju banku izdavaoca kartice. U slučaju krađe ili gubitka kartice, potrebno je da odmah o tome obavestite banku koja vam je izdala karticu kako bi se blokadom kartice sprečilo njeno neovlašćeno korišćenje.“
Korisnici platnih kartica moraju biti svesni određenih rizika pri njihovom korišćenju nezavisno od mesta potrošnje.
U tom smislu, rizici kojima su korisnici platnih kartica izloženi tokom sezone odmora su isti oni kojima su izloženi tokom cele godine, uz napomenu da je rizik u vezi sa korišćenjem platnih kartica veći tokom sezone odmora zbog pojačanih gužvi na pojedinim javnim mestima i veće potrošnje.
„Kao glavne opasnosti možemo navesti krađu kartica (fizičku krađu). Koristimo priliku da ukažemo da korisnik platnu karticu treba da koristi na način koji je utvrđen ugovorom o izdavanju platne kartice, da po prijemu kartice zaštiti svoj PIN na način da ga ne deli sa drugim licima i da se PIN broj nikako ne zapisuje na samoj kartici niti se nosi zajedno s karticom (npr. u novčaniku). Narodna banka Srbije je 17. juna objavila na javnu raspravu i Nacrt izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama, čije predložene izmene i dopune će dodatno doprineti sigurnosti elektronskih plaćanja i merama sigurnosti za zaštitu poverljivosti i integriteta personalizovanih sigurnosnih elemenata korisnika platnih usluga, kako bi se garantovala bezbedna autentifikacija i smanjio rizik od prevare. Nacrtom je definisana pouzdana autentifikacija korisnika i utvrđeno kada je pružalac platnih usluga dužan da je primeni“, podseća NBS.
Dalje, prilikom podizanja novca s bankomata preporučljivo zakloniti rukom tastaturu kada se unosi PIN i nikako ne prihvatati pomoć nepoznatih osoba. Ukoliko se neko pored vas sumnjivo ponaša, stoji blizu vas, gura vas ili posmatra transakciju – odustanite od transakcije.
„Takođe savetujemo da se vizuelno provere prednja maska i tastatura bankomata, i da se odustane od transakcije ukoliko se uoče sumnjivi uređaji ili predmeti, jer je najčešći način zloupotrebe kartica na bankomatu postavljanje lažnih uređaja na prednjoj masci kako bi se kopirali lični podaci sa kartica, s krajnjim ciljem da se kasnije pristupi računu i novčanim sredstvima njihovih vlasnika“, upozorava banka.
Takođe, moguća je zloupotreba kartica i od strane lica u ugostiteljskim objektima i prodavnicama kada građani u prisustvu više lica otkrivaju PIN koji koriste za obavljanje plaćanja platnom karticom, ili kada se plaćanje platnom karticom obavlja bez prisustva lica koje je vlasnik kartice. Zbog svega navedenog, korisnici kartica moraju stalno imati na umu da nikako ne smeju da daju svoju karticu drugim licima bez nadzora.
Gubitak kartice ne znači gubitak para
„Omogućavanjem instant plaćanja na prodajnim mestima, građanima i privrednim subjektima smo obezbedili alternativu kartičnim plaćanjima, i to mnogo pre nego što je Evropska unija započela svoje aktivnosti u cilju obezbeđenja adekvatne alternative kartičnim plaćanjima“.
Prednost platne kartice u odnosu na gotovinu jeste u tome da za razliku od situacije kada je ukraden ili izgubljen gotov novac – gubitak kartice ne mora istovremeno da znači i gubitak novca, pod uslovom da korisnik kartice reaguje na vreme. Ukoliko bi se neželjeni slučaj dogodio i kartica bila ukradena, potrebno je bez odlaganja informisati izdavaoca kartice kako bi je blokirao i na taj način pomogao da se spreči veća šteta.
Zato je savet građanima da uvek imaju kod sebe imaju broj kol-centra banke čiju karticu koriste kako bi bez odlaganja reagovali u slučaju krađe ili gubitka kartice. U slučaju krađe ili gubitka kartice, ključno je, u što kraćem roku, o tome obavestiti banku koja je korisniku izdala karticu.
Izvor: Blic.rs
Foto: Pixabay