Dobitnicima Brejktru nagrade istoimena fondacija uručuje ček na tri miliona dolara, što je najveći iznos koji može da se dobije za naučni rad i znatno više od sume koju primaju laureati Nobelove nagrade. Ipak, prestiž koji nosi Nobelova nagrada je i dalje neupitan, a uspeh ove fondacije da očuva vrednost kapitala na kome sve i počiva je dostignuće dostojno posebne nagrade.
Možda neka od domaćih televizija ubuduće počne da prenosi i dodelu „Oskara za nauku“, kako se još nazivaju Brejktru nagrade, pošto po glamuru ove ceremonije ne zaostaju za dodelom filmskih oskara. Tako je bilo i na jubilarnoj desetoj dodeli, 13. aprila u Los Anđelesu, kada su proglašeni dobitnici za prošlu godinu. Za fundamentalnu fiziku nagradu su podelili Džon Kardi i Aleksandar Zamolodčikov, u oblasti „nauka o životu“ podelilo ju je osam naučnika za tri različita projekta, a dobitnik nagrade za matematiku je Simon Brendal. Pored toga, dodeljene su i posebne nagrade namenjene matematičarkama i mladim naučnicama.
Osim estradnog štimunga i publike u kojoj su zvezde Silcijumske doline i Holivuda brojnije nego naučnici, ove nagrade prati i ček od tri miliona dolara, najviši koji može da se dobije za naučni rad. Poređenja radi, laureati Nobelove nagrade dobijaju oko 940.000 evra, a Tjuringove nagrade za računarstvo iznose milion dolara.
Ostale međunarodne naučne nagrade prate mnogo niži novačni bonusi, a iznenađuje i koliko ih je malo u poređenju sa brojem Oskara, Emija, Gremija, Palmi i sličnih priznanja u oblasti masovne kulture, ili sportskih dostignuća. Malo je i nagrađivanih naučnih oblasti, pa se i najprestižnije priznanje, Nobelova nagrada, dodeljuje samo za fiziku, hemiju, medicinu i ekonomiju, dok se preostale dve nagrade odnose na književnost i doprinos miru ili za humanitarni rad. Što se tiče ostalih nauka, pored Tjuringove nagrade za računarstvo koju dodeljuje Asocijacija za kompjuterske sisteme, u reprezentativnija priznanja spadaju još i Abelova nagrada i Fildsova medalja koja su vezane za matematiku.
Živopisni osnivač
Ovo je u nesrazmeri sa pojavom sasvim novih nauka i izdvajanjem novih naučnih oblasti iz postojećih. Pored želje da to donekle ispravi obuhvatanjem „nauke o životu“, Brejktru fondacija pokušava i da velikim nagradnim fondom poveća nezavisnost naučnika od korporacija i državnih institucija kao dominantnih finansijera istraživanja.
Kako je danas mnogo toga u imidžu, oni teže i stvaranju drugačije, herojske aure laureata, kakva je do sada uglavnom bila rezervisana za zvezde iz muzičke industrije, filma ili najpopularnijih sportova. To je gotovo antipod aristokratskom ceremonijalu dodele Nobelove nagrade koji, barem nama, dočarava crno-beli snimak Ive Andrića u fraku dok sleđenog lica prima ovo priznanje.
Idejni tvorac i glavni finansijer nagrade Brejktru za naučne proboje je Jurij Milner, živopisna ličnost potekla iz postsovjetskog naučnog i porodičnog miljea. Kao mlad i perspektivan kvantni fizičar, Milner je naučnu zamenio preduzetničkom karijerom, nametnuvši se kao pionir ruskog internet tržišta krajem devedesetih godina prošlog veka. Kasnije se preselio u Kaliforniju, uzeo izraelski pasoš i osnovao investicioni fond DST, koncentrišući se na globalna ulaganja u tehnološke kompanije.
Milner raspolaže bogatstvom koje se meri milijardama dolara i ugledom zbog kojeg ga u raznim filantropskim poduhvatima, od kojih je ova nagrada najpoznatija, prati plejada tajkuna iz Silicijumske doline, a u ličnom interesovanju za kosmološka istraživanja uživa podršku takvih naučnih veličina kakav je bio Stiven Hoking.
Očuvana vrednost kapitala
Proslavljena je prva decenija od početka dodele Brejktru nagrada čiji ugled vidno raste, a nagradni fond deluje neiscrpno, pa se nameće poređenje sa Nobelovom nagradom iako Milner nije težio toj vrsti nadmetanja. Za sada su priznanja koja dodeljuje njegova fondacija dobrodošlo osveženje u ovoj sferi i imaju ogroman potencijal, ali se čini da će prestiž koji prati Nobelove nagrade još dugo biti neupitan.
One se uručuju još od 1901. godine, po želji pronalazača i preduzetnika Alfreda Nobela da se iz njegove zaostavštine dodeljuju godišnje nagrade za književnost, za humanitarni rad ili doprinos svetskom miru, kao i za tri naučne oblasti, medicinu, fiziku i hemiju. Počev od 1968. godine kada je proslavljano tri veka od nastanka švedske centralne banke kao najstarije takve institucije na svetu, ovome je dodata i nagrada za ekonomiju koju finansira ova banka.
Tokom te 123 godine bilo je kontraverznih, pa i pogrešnih odluka, ali da je većina bila drugačija pokazuje činjenica da svakog laureata ubuduće predstavljaju prvo kao nobelovca, a tek potom slede ostale titule. Zbog ovakvog postignuća Nobelove fondacije, manje se govori o njenom uspehu da očuva vrednosti kapitala na kome sve i počiva, što je dostignuće dostojno posebne nagrade.
Početna vrednost zaostavštine Alfreda Nobela je bila 31 milion, a visina prvih nagrada 150.782 ondašnjih švedskih kruna, dovoljnih za isplatu 205 nagrada. Njihova visina, izražena evrima, dostigla je prošle godine oko 940.000 evra, a fondacija je raspolagala imovinom od preko 490 miliona evra, što je jednako visini 520 nagrada. U međuvremenu su se desila dva svetska rata i velika ekonomska depresija, da zanemarimo sve druge okolnosti, a podeljena je i 621 Nobelova nagrada. Ako se izuzmu one za ekonomiju koje plaća Centralna banka Švedske, preostalih 567 finansirala je sama fondacija, što bi u sadašnjem novcu zbirno vredelo više od 530 miliona evra.
Najviše ulaganja na nordijskim berzama
Godišnji izveštaj o poslovanju Fondacije Nobel za 2022. godinu, pored podatka o kapitalu pruža i niz drugih, uključujući i to da nagradni fond čini manje od polovine svih godišnjih izdataka. Ako su tačne pretpostavke da je slična struktura troškova postojala i ranije, kao i da je visina nagrada tokom celog perioda imala približno istu realnu vrednost, dolazimo do procene po kojoj je Nobelova fondacija od osnivanja morala imati izdatke koji značajno premašuju milijardu evra u današnjoj vrednosti novca.
Sudbina naših zadužbina, od kojih se za neke govori da su inicijalno bile vrednije od ove Nobelove, predstavlja žalosno svedočanstvo o lakoći kojom taj novac može da se istopi, pa i nestane. U slučaju Švedske, nije lako odupreti se pozivanju na njenu protestantsku etiku, ali je dovoljno vratiti se na podatak da je njihova centralna banka starija od 350 godina, što govori o generacijama finansijskih stručnjaka sposobnih da izbegnu ovakve scenarije.
Nobelova fondacija u pomenutom godišnjem izveštaju navodi svoje finansijske ciljeve, kojima prilagođava i odabir finansijskih politika i instrumenata. Njeni stručnjaci ističu da ne teže maksimalnom uvećanju imovine, ali smatraju da je za očuvanje njene realne vrednosti neophodan godišnji prinos na kapital od barem 3%. Fondacija prilikom ulaganja mora da se pridržava odgovarajućih etičkih standarda, a u izveštaju se navode poželjne proporcije između različitih oblika njene imovine.
Ova srazmera je možda jedino što donekle iznenađuje nekonzervativnošću, koja je netipična za institucije poput ove. Tako je čak 75% sredstava sadržano u akcijama i „alternativnim ulaganjima“, a samo 16% u obveznicama sa fiksnim prihodom i u gotovini. Informacije dostupne javnosti se tu ipak završavaju, ali iz posrednih podataka se može zaključiti da je najveći deo akcija vezan za nordijsko berzansko tržište.
Kako god bilo, Nordijci su pokazali da umeju s novcem, a naš Andrić da mi umemo sa rečima. Oni koji imaju ambicija da mu možda stanu uz rame jednog dana, mogu da započnu taj put konkurišući za programe „Breaktrough Junior Chalenge“, koje takođe nudi Brejktru fondacija. Programi su namenjeni učenicima uzrasta od 13 do 18 godina, čiji je zadatak da u formi kratkog video spota jednostavno objasne neki naučni fenomen, povezan sa tri oblasti kojima su posvećene i glavne nagrade. Pobednik dobija stipendiju u visini od 250.000 dolara, njegova škola laboratoriju vrednu 100.000 dolara, a nastavnik mentor ček na 50.000 dolara.
Vladan Žarković
Biznis & finansije 221, maj 2024.
Foto: National Cancer Institute, Unsplash