Ekološki kriminal sa godišnjom zaradom od preko 280 milijardi dolara postao je jedan od najunosnijih u svetu, a glavni razlog je u tome što je on još uvek potcenjen, pa ima mnogo „rupa“ u primeni zakona kojima se štiti životna sredina. Kao što je pokazala konferencija „Zelena pravda: implementacija horizontalnog ekološkog zakonodavstva“ koju je organizovao Regionalni centar za ekološko pravo (RCEL) uz podršku UNDP i EU, krivičnopravna zaštita životne sredine kod nas je uglavnom usklađena sa regulativom EU, ali se ne sprovodi dosledno. Iako je formiranje specijalne policijske jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala pomerilo istrage u Srbiji sa mrtve tačke, i dalje su prisutne brojne teškoće u praksi, naročito u krivičnom gonjenju pravnih lica. Ukoliko i dođe do suđenja, poseban problem su troškovi i kvalitet veštačenja, gde se nailazi na „sve i svašta“. Firme koje izdvajaju značajna sredstva za poštovanje ekoloških propisa, takođe se žale na nedoslednu primenu zakona, jer se time podstiče nelojalna konkurencija. Premda se sada u javnosti raspravlja isključivo o kompaniji Rio Tinto i iskopavanju litijuma kod nas, teškoće i nelogičnosti u praksi koje ometaju pokretanje krivičnopravnih postupaka protiv preduzeća su tolike, da bi Srbiji bila potrebna neprekidna ekološka revolucija.
Periskop
6. TRGOVINSKI RAT ZAPADA PROTIV KINE: Kineza milijarda, a EU i SAD sami
Nakon SAD, u trgovinski rat protiv Kine nakon dužeg oklijevanja uključila se i EU, uvođenjem dodatne carine od 38 posto na uvoz kineskih automobila na električni pogon. Dok Evropska komisija nastoji da se pokaže kao „žestok momak“, vlade Njemačke, Francuske i Španije nisu baš oduševljene.
8. KOLIKO ĆE FRANCUSKA ZARADITI OD OLIMPIJSKIH IGARA: Kuća uvek ne dobija
Troškovi za organizaciju Olimpijade u Parizu koja počinje ovog meseca dostigli su skoro devet milijardi evra. S druge strane, procene zvaničnika o dobiti tumaraju u magli, a trenutno u tom timu predvodi guverner francuske centralne banke sa izjavom da će ovaj događaj „imati više psihološki nego ekonomski uticaj na zemlju“. Preciznija statistika od „možda“ odnosi se samo na prihode od turističkih poseta tokom trajanja Olimpijskih igara. Međutim, iskustva prethodnih organizatora velikih sportskih događaja pokazuju da oni, baš zato što privlače gomilu „sportskih“ turista – odbijaju sve ostale. I to na duži rok.
10. NAMEŠTANJE SPORTSKIH MEČEVA: Fudbal ubedljivo vodi
Najpopularniji sport na svetu, u kojem se vrti i najviše novca, prednjači u prevarama. Prošle godine, od 1.329 potencijalno neregularnih mečeva, 880 sumnjivih utakmica otkriveno je u fudbalu, pokazuje najnoviji izveštaj multinacionalne korporacije Sportradar, specijalizovane za prikupljanje i analizu sportskih podataka. Prema ovom izveštaju, Srbija je među prvih 10 zemalja u svetu u kojima se najviše nameštaju fudbalski mečevi.
Biznis
14. SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE I UKRAJINE: Đubrivo za crne metale, ali skromno
Prema ovogodišnjim podacima STO i UNCTAD-a, spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Ukrajine relativno je skromna, kreće se oko 300 do 360 miliona evra. Iz Ukrajine najviše uvozimo rude gvožđa i crne metale, a u izvozu dominira veštačko đubrivo. Ali domaći proizvođači ne mogu dovoljno da iskoriste uvećanu potražnju na ukrajinskom tržištu jer je njihov proizvod, opterećen carinskom stopom od 6,5%, skuplji u odnosu na ponudu iz zemalja koje takav namet nemaju.
16. PRIVREDNICI O SARADNJI SA DIJASPOROM: Naši znaju malo o svojima
Predstavnici dijaspore su zainteresovani za ulaganja u proizvodnju i usluge u matici, a kao nedovoljno iskorišćene sektore vide obnovljive energije, upravljanje otpadom, zdravstvenu zaštitu i brigu o starima. Ovdašnji privrednici smatraju da bi bolje povezivanje sa dijasporom, pored „dovođenja sveta u Srbiju“, pomoglo i da domaća preduzeća lakše šire poslovanje po svetu. Želje zapinju već kod prve karike – boljeg međusobnog informisanja. Naši ljudi u inostranstvu nisu upoznati sa olakšicama za poslovanje u Srbiji, ali ni domaći privrednici i lokalne vlasti nemaju mnogo informacija o dijaspori.
18. RASTE TRAŽNJA ZA SUNCOBRANIMA I TENDAMA U SRBIJI: Štite od UV zračenja, ali ne od konkurencije
Ekstremno visoke temperature u Srbiji nekoliko poslednjih godina, izazvane klimatskim promenama, podstakle su tražnju za suncobranima i tendama. Ali domaći proizvođači u ovoj industriji, koji rade bez ikakve pomoći države, ne mogu da se izbore sa konkurencijom iz uvoza. Za nabavku suncobrana i tendi iz svih krajeva sveta prošle godine je potrošeno više od pet miliona evra. Nude se svi oblici, veličine, boje, različita platna, među kojima i ona koja štite od ultravioletnog (UV) zračenja.
Finansije
22. UKLJUČIVANJE ZAPADNOG BALKANA U JEDINSTVENI EVROPSKI PLATNI SISTEM: Srbiji se izgleda ne žuri
Narodna banka Srbije je objavila nacrte prvih akata za pristupanje jedinstvenom evropskom platnom sistemu, koji omogućava da se sva plaćanja firmi ili građana u okviru te zajednice obave na isti način kao unutar nacionalnih transfera, jednostavno, brzo, bez provizija i nepotrebnog administriranja. Dok je Albanija već predala aplikaciju za uključivanje u ovaj sistem, a Crna Gora se sprema da to učini, stiče se utisak da naša centralna banka tome pristupa prilično oprezno.
24. KREDITIRANJE TURISTIČKIH AGENCIJA: Skupo skidanje sa „crne liste“
Turističke agencije više nisu na „crnoj listi“ banaka kao u vreme korone, ali su uslovi za odobravanje kredita i dalje rigorozni, od proveravanja poslovanja u najmanje dve poslednje godine, do visokih kamata i kratkih rokova otplate. Iako zajmovi nisu isplativi, većina turističkih agencija je primorana da ih uzima zbog održavanja likvidnosti, jer troškovi rastu a zarada se smanjuje. Zaposleni u ovom sektoru predviđaju da će se prave posledice korone pokazati sledeće godine, kada se nakupe rate kredita, među kojima su i oni dobijeni od Fonda za razvoj.
26. FINANSIJSKI PODSTICAJI ZA REŠAVANJE DRUŠTVENIH PROBLEMA: Mito za poželjno ponašanje
Neke države plaćaju decu da bolje uče, a druge, zajedno sa kompanijama i osiguravajućim kućama podmićuju neodgovorne odrasle da vode računa o zdravlju. Pokazalo se da korišćenje finansijskih podsticaja za rešavanje društvenih problema na kraju završava računicom „skuplja dara nego mera“. Dok je bilo novca, bilo je i rezultata, a posle se većina „podstaknutih“ vratila starim navikama.
Temat: Zelena pravda – Sumnjivih lica više nego poternica
31. EKOLOŠKI KRIMINAL RASTE BRŽE OD SVETSKE EKONOMIJE: Masovni zločin „bez žrtve“
Ekološka krivična dela se decenijama karakterišu kao „zločin bez žrtve“, iako njihove dugoročne posledice mogu biti daleko gore od onih koje su počinile najveće masovne ubice u istoriji. Ova vrsta kriminala raste brže od svetske ekonomije, sa dobiti koja se procenjuje na preko 280 milijardi dolara godišnje. Pored kriminalaca „od karijere“, među vodećim zločincima protiv prirode su naizgled ugledne korporacije, posebno multinacionalne kompanije. Kršenje ekoloških propisa je postalo toliko rašireno u korporativnom svetu, da je dobilo i poseban naziv – „kriminal zelenog okovratnika“.
34. KAKVA JE KRIVIČNOPRAVNA ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI: Uglavnom dobra, kad bi se sprovodila
Naša pravna rešenja koja se odnose na zaštitu životne sredine u velikoj meri su usklađena sa onima koja važe u Evropskoj uniji. Zašto onda njihova primena daleko bolje funkcioniše u EU nego kod nas, iako se i najbogatije evropske zemlje žale da nemaju dovoljno finansijskih i ljudskih resursa za sprečavanje ekološkog kriminala?
36. BORBA PROTIV EKOLOŠKOG KRIMINALA U PRAKSI: Opet ti, sa tim tvojim ptičurinama!
Otkako je u Srbiji pre dve godine formirana specijalna policijska jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala učinjeni su vidni pomaci u ovoj oblasti, ali su i dalje prisutni mnogi logistički problemi u praksi. Malobrojni policajci i tužioci koji se bave borbom protiv ekološkog kriminala često nemaju podršku ni među sopstvenim kolegama, koji ih dočekuju komentarima „opet ti, sa tim tvojim ptičurinama!“, ili „da li je moguće da je to najvažnije pitanje kojim treba da se bavimo?“
38. STRATEŠKE PARNICE U ZAŠTITI GRAĐANA OD EKOLOŠKIH DELIKATA: David protiv Golijata
Parnice koje pokreću građani protiv velikih preduzeća za ekološke delikte su neizvesni, dugi i jako skupi procesi, u kojima tuženi raspolaže daleko većim finansijskim sredstvima od onoga koji tuži. Poseban problem su troškovi i kvalitet veštačenja, koje je u ekološkim parnicama od izuzetnog značaja. A tu se nailazi na „sve i svašta“, od situacija da je institucija koja veštači interesno povezana sa firmom protiv koje je podneta tužba, do dostavljanja nalaza na desetinama stranica punih formula, koje ni sudija, niti „iko živi“ van te struke ne može da razume.
40. DOMAĆA PRIVREDA I EKOLOŠKI STANDARDI: Daleko je zelena grana
Praksa na razvijenim tržištima je pokazala da se preduzeća koja ulažu u „ozelenjavanje“ proizvodnje i kojima to znatno poskupljuje proizvode, mogu štititi od nelojalne konkurencije jedino ako se sprovode intenzivne kontrole na tržištu i kažnjavaju firme koje zaobilaze ekološke propise. Kod nas to ne funkcioniše uprkos usvojenim zakonima, jer država nije dosledna u izricanju sankcija. Time nisu ugrožena samo preduzeća koja poštuju zakone, već se „zelena“ grana seče celom društvu, budući da nas samo direktne štete od klimatskih promena koštaju godišnje 400 miliona evra.
Intervju
42. MILOVAN ZVIJER, ADVOKAT, PARTNER U ADVOKATSKOJ KANCELARIJI FOUR LEGAL: Nije sve u zakonima, nešto je i u ljudima
„Bavljenje porodičnim kompanijama pružilo mi je osećaj da zaista mogu nešto da doprinesem našem društvu, makar na mikro nivou. Iako i rad za globalne kompanije ima dobrih strana, sada ipak neposrednije vidim rezultate rada, vidim kakvu korist on može da donese ljudima. To je nezamenljiv osećaj“, kaže za B&F Milovan Zvijer, stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti privrednog prava i partner u advokatskoj kancelariji Four Legal.
Skener
46. ODRŽAVANJE INDUSTRIJSKOG NASLEĐA U SRBIJI: Uvek zapne kod novca
Stotine fabrika starijih od jednog veka u Srbiji čame i propadaju, prepuštene zubu vremena. Stručnjaci za industrijsko nasleđe ističu da nije dovoljno da se takvi objekti samo zaštite, nego i da se održavaju, što u praksi uvek zapne kod novca. Iako nije lako precizno izračunati koliko to košta, prema iskustvu onih koji su uspeli da zadrže proizvodnju ili prenamene takve objekte, uz obavezan nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, brojke se mere milionima dinara.
48. VINO IZ SRBIJE NA MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU: Dvostruko jeftinije od svetskog proseka
U poređenju sa cenama najvećih izvoznika vina na svetskom tržištu, srpska vina sa prosečnom izvoznom cenom od 1,7 dolara po litri su skoro pet puta jeftinija od francuskih, i preko dva puta od italijanskih. Povoljniji smo od Australije i Čilea, a skuplji u odnosu na Španiju. Naša vina su više nego duplo jeftinija od svetskog proseka, ali zato cena raste intenzivnije. To je, nažalost, više posledica inflacije nego povećanja kvaliteta, ocenjuju stručnjaci.
Nove tehnologije
50. TURIST AGENT, SOFTVER KOJI OLAKŠAVA ŽIVOT ZAPOSLENIMA U TURIZMU: Putovanja, a ne papiri!
Armin Gicić i Haris Zenović, osnivači startapa Toursim Software Solutions iz Novog Pazara, ponudili su turističkim agencijama mogućnost da se oslobode preterane papirologije. Ova dva inovatora, prvi turistički agent a drugi programer, razvila su softver Turist Agent, koji pod sloganom „Putovanja a ne papiri!“ ubrzava posao i olakšava život zaposlenima u turizmu.
Nauka
52. MOŽE LI TRANSFUZIJA MLADE KRVI DA ZAUSTAVI STARENJE: Daleko smo od „vampirskog“ podmlađivanja
Za razliku od nekih sumanutih bogataša koji „pozajmljuju“ krv svoje dece kako bi se podmladili i prevaranata koji tvrde da na ovaj način mogu da spreče čak i pojavu Alchajmerove bolesti, naučnici poručuju da se mogućnosti „vampirskog“ podmlađivanja, uprkos pojedinim ohrabrujućim rezultatima, i dalje svode na pustu nadu.
Koktel
54. SRBIJA, ZEMLJA TRUBAČA, NE PROIZVODI TRUBE: Prva radionica tek preko granice
Trubači su srpski brend, ali je truba na kojoj sviraju kupljena u inostranstvu. Uglavnom u Češkoj ili Nemačkoj. U zemlji koja ima Sabor trubača i „proizvodi“ svetske talente i virtuoze na ovom instrumentu, nema nijedne radionice ni majstora koji pravi ovaj duvački instrument. Malobrojni su čak i oni koji znaju da ga poprave – kad zaškripi.
56. BALONARSTVO U SRBIJI: Entuzijasti pod oblacima
Balonarstvo je skupa zanimacija, jer ove letelice koštaju kao luksuzni automobili. Domaći balonari kažu da se cene balona kreću od 50.000 evra pa naviše, a opremu nabavljaju iz inostranstva, u Nemačkoj, Engleskoj, Češkoj, pa i u Turskoj. Pored sportskih takmičenja, baloni u Srbiji se najviše koriste za turističke manifestacije, dok je njihova upotreba u reklamnoj industriji za kompanije i dalje zanemarljiva.
Komunikacije
60. JALOVA PRAVNA ZAŠTITA OD MEDIJSKE KLEVETE: Odbrana i poslednji dani
Pošto nema odgovarajuće pravne reakcije na sve brojnije laži, uvrede i klevete u medijima i na društvenim mrežama, sada se insistira na osposobljavanju korisnika da se sami zaštite od štetnih sadržaja, naročito od verbalnog nasilja. Ali ako sami treba da procenimo šta je laž a šta istina, i na koji način da se štitimo od opasnosti da naše dostojanstvo bude ugroženo, onda se time poručuje da je krivično pravo nemoćno da zaštiti čast i ugled pojedinca.
Reprint
62. OTKUD TOLIKO KOMARACA OVE GODINE I KAKO SE ZAŠTITITI: Dok ne stigne veštačka inteligencija, uključite ventilator!
Komarci se višestruko množe kada je vodostaj visok, oko reka sa većim plavnim površinama. Poplavljene zone su prave „banke“ jaja komaraca, tamo ih ima na milijarde. Sprejevi i kreme za zaštitu od insekata ne pomažu, jer na visokim temperaturama i visokoj vlažnosti vazduha kraće traju, objašnjava Dušan Petrić, naučnik sa preko 35 godina iskustva u istraživanju komaraca. Ovaj stručnjak otkrio nam je i jedan neobičan način za zaštitu – ventilator.
Vremeplov
64. POČETAK ORGANIZOVANE PROSTITUCIJE U ČAČKU: Molim da otvorim „prostitutsku radnju“
Kafedžije su prve pokrenule organizovanu prostituciju u Čačku i mada je ova delatnost bila ilegalna, ceo grad je znao šta podrazumeva usluga „još po nešto“. Lekari i policija javno su upozoravali da se tajnom bludu odaju muškarci svih uzrasta i staleža – od najimućnijih gazda i njihovih radnika, do mladih činovnika i profesora gimnazije. Kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranilo jednom „preduzetniku“ iz Loznice da prvi otvori legalnu „prostitutsku radnju“ u Čačku, okružni načelnik je uputio žalbu nadležnima da su pre toga odobrili rad istoj takvoj radnji u „mnogo manjem Kraljevu“.