Mladima u Srbiji održavanje psihičkog blagostanja predstavlja izazov, pokazalo je istraživanje o životnim i zdravstvenim navikama dvadesetogodišnjaka koje je sprovela platforma Zdravo dvadesete kompanije Galenika a.d. Beograd.
Neki od najvećih izazova za njih su negativni spoljašnji faktori, kao i sve manje vremena za sebe i svoje najbliže. Višak stresa i nedostatak sna su ono na šta se mladi najviše žale, dok ujedno smatraju da rad na sebi, dovoljna količina sna i smanjenje spoljnih uticaja mogu direktno poboljšati kvalitet njihovog života.
Više šetaju i brinu o ishrani ali manje spavaju
Dvadeset četiri odsto ispitanika smatra da vodi računa o svom zdravlju, dok se 47% trudi da vodi računa. Većina njih je u prethodnih godinu dana promenilo način života na bolje – 63% ispitanika je počelo više da se kreće, 53% da vodi veću brigu o ishrani, 40% da se bavi sportom ili fizičkom aktivnošću a 35% je smanjilo konzumaciju alkohola.
Nedovoljno kvalitetnog sna, pravilne ishrane, boravka u prirodi i ostvarivanja balansa između posla i slobodnog vremena najveća je boljka mlađih generacija. Međutim, isti ti mladi uspešno uspevaju da izbace iz upotrebe cigarete (48% njih je izjavilo da ne puši), konzumiraju dovoljno svežeg voća i povrća (76%) i bave se fizičkom aktivnošću (56%).
S druge strane, većina mladih obavlja sistematske preglede samo kad mora zbog fakulteta ili posla (25%), 21% njih odlazi na preglede jednom godišnje, a 17% ne ide uopšte. Čak 30% njih smatra sebe nemarnim u tom smislu, navodeći da nedovoljno vodi računa o svom zdravlju, a kada je reč o onima koji se trude da vode računa o svom zdravlju, više od polovine njih čine žene, ukupno 52%.
Zašto je teško voditi računa o psihičkom zdravlju?
Jasna poruka većine je da nema dovoljno vremena da se posveti sebi i bude u miru sa sobom, što predstavlja jedan od osnovnih uslova za psihičko blagostanje. Iako shvataju važnost sna za mentalno zdravlje, mladi vrlo često ne mogu da uspostave normalan režim spavanja. Takođe, nastoje da što manje koriste telefon ili računar pred spavanje, što direktno utiče pozitivno na kvalitet sna.
Kada shvate da postoji problem koji narušava njihovo mentalno zdravlje, više od polovine ispitanih se obraća stručnom licu (53%), zatim prijatelju ili bliskoj osobi (37%), dok se njih 25% ne obraća nikome.
Značajan izazov mladima predstavlja i anksioznost, sa kojom se češće suočavaju žene. Kao periode intenzivirane anksioznosti navode situacije kada treba da donesu važne životne odluke, poput upisa na fakultet, kao i neprijatne situacije poput velike gužve. Ovaj problem mladi uglavnom rešavaju sa par poseta stručnom licu ili primenjuju sopstvene tehnike. Ponekad je, uz uput lekara, i uzimanje lekova jedno od rešenja, ali se smatra poslednjom opcijom.
Problem sa koncentracijom
Kao jedan od psiholoških problema mladi navode i burnout, ali generalno ističu probleme sa koncentracijom, pogotovo za vreme ispitnih rokova. Iako su svesni da će više odmora, meditacija ili san doprineti da se osete bolje, uglavnom se okreću tradicionalnim metodama – konzumaciji kafe ili energetskih pića, ponekad i čokolade. Takođe, među faktore koji utiču na njihovu koncentraciju ubrajaju i uravnoteženu ishranu, ali i druženje sa prijateljima, koje im pruža predah.
Platforma Zdravo dvadesete sprovela je istraživanje o životnim navikama dvadesetogodišnjaka na uzorku od 600 ispitanika iz čitave Srbije u periodu januar–februar 2024. godine. Ciljna grupa su bili mladi starosti od 19 do 25 godina, kao i populacija od 26 do 30 godina.
Foto: Engin_Akyurt, Pixabay