Najpopularniji sport na svetu, u kojem se vrti i najviše novca, prednjači u prevarama. Prošle godine, od 1.329 potencijalno neregularnih mečeva, 880 sumnjivih utakmica otkriveno je u fudbalu, pokazuje najnoviji izveštaj multinacionalne korporacije Sportradar, specijalizovane za prikupljanje i analizu sportskih podataka. Prema ovom izveštaju, Srbija je među prvih 10 zemalja u svetu u kojima se najviše nameštaju fudbalski mečevi.
Procene koliko vredi globalna industrija sporta kreću se između 600 i 700 milijardi dolara na godišnjem nivou. U ovu brojku spadaju prodaja ulaznica za sportska nadmetanja, naplata televizijskih prava za njihovo prenošenje, reklame, sponzorstva i mnoge druge usluge koje se vezuju za sport.
Jedna od tih usluga je klađenje, koje godinama beleži stalan rast. Prema poslednjim podacima sa sajta Statista, vrednost industrije klađenja je 2022. iznosila 242 milijarde dolara. A gde ima novca ima i kriminala.
Najvažnija sporedna stvar na tržištu prevara
Budući da je najpopularniji sport na svetu, fudbal je najplodnije tlo za razne vrste kriminalnih aktivnosti, počev od ilegalnog klađenja na rezultate utakmica, preko nameštanja mečeva, pa sve do pranja nelegalno stečenog novca.
Svako veliko fudbalsko takmičenje predstavlja novu šansu za prevarante i dodatni posao za policiju. Primera radi, 2022. je tokom Svetskog prvenstva u Kataru Interpol uhapsio 1.200 osoba koje su se bavile kladioničarskim prevarama i zaplenio im milione nelegalno stečenih dolara, luksuzne automobile, nakit, tehnološke uređaje i kreditne kartice.
Evropsko prvenstvo u fudbalu Euro 2024 je upravo završeno i još nisu objavljeni zvanični podaci o prevarama, ali čini se da će policija imati čime da popuni svoje izveštaje, jer su se vesti o podvalama tokom prvenstva objavljivale iz dana u dan. Poslednja u nizu je da su širom Kine uhapšene na desetine prevaranata koji su vodili ilegalne kladionice otvorene namenski za ovo prvenstvo. Oni su zahvaljujući primamljivim ponudama privlačili veliku publiku, kojoj bi u početku isplaćivali sitne osvojene iznose, ali u trenutku kada bi više ljudi počelo da ulaže veće sume, prestajali bi sa radom i zadržavali sav novac za sebe.
No, ilegalne kladionice su samo kap u moru prevarantskih aktivnosti vezanih za fudbal. Jedna od najozbiljnijih prevara u ovom sportu, koja može imati dalekosežne posledice je nameštanje utakmica.
Ko je sve uključen u nameštaljke?
Širenje interneta omogućilo je ljudima iz celog sveta da se klade na rezultate utakmica koje se održavaju u bilo kom kutku planete. Tu mogućnost najviše koriste azijski ljubitelji klađenja, koji su među najstrastvenijim ulagačima na svetu. Njihove kladionice imaju veoma široku ponudu u koju spada i predviđanje rezultata fudbalskih utakmica u Srbiji, i to ne samo onih iz Superlige i Prve lige, već i iz nižih liga, navodi Dejan Šuput, pravnik specijalizovan između ostalog i za sport, u analizi „Finansijske posledice nameštanja fudbalskih utakmica“.
Baš zato što nisu pod budnim okom javnosti, niželigaške utakmice su česta meta sportskih kriminalaca. No, bez obzira na nivo takmičenja na kojem se prevare odigravaju, nameštanje utakmica se uglavnom obavlja po ustaljenoj praksi. Najčešće se utiče na tok meča s ciljem da pobedi tim koji nije favorit u kladionicama, jer su kvote za takve mečeve najviše, što znači da omogućavaju najveću zaradu ulagača. Šuput pojašnjava da u takvim slučajevima „kvote idu i do 1:72, što znači da onaj ko uplati jedan evro, ako ‘pogodi’ rezultat, dobija 72 evra”. Naravno, ako ulagač unapred zna rezultat, on umesto jednog evra može uplatiti, na primer, 1.000 i zabeležiti dobitak od 72.000 evra. Pomenuti vizionar se takođe može kladiti u više kladionica širom sveta i tako drastično povećati svoju zaradu.
Ovako velika zarada je glavna motivacija za dogovaranje ishoda takmičenja, kako se u zakonu naziva pomenuto krivično delo. U praksi su zabeleženi slučajevi da su igrači, ili samo golman pojedinog tima, učestvovali u nameštanju utakmica i da su se baš ta lica direktno, ili preko posrednika, kladila i ostvarila protivpravnu imovinsku korist. Nije redak slučaj ni da su njihov primer sledile fudbalske sudije, funkcioneri klubova, fudbalski menadžeri i druge strane uključene u organizaciju utakmica.
Dok su oni punili svoje džepove, drugi učesnici u fudbalskim mečevima i klađenju ostajali bi praznih ruku. Klubovi koji bi izgubili namešten meč gubili bi i bodove i plasman na daljem takmičenju, a samim tim i deo zarade jer lošiji rezultati sa sobom povlače slabiju posetu utakmica, nižu cenu televizijskih prava za prenošenje, pad interesovanja investitora… Gubile bi i kladionice koje nisu bile uključene u nameštanje, budući da su morale da isplaćuju veliku zaradu ulagačima koji su volšebno pogodili neočekivan rezultat, a štetu bi pretrpeli i svi koji su se kladili na očekivani rezultat.
Sve ovo Dejan Šuput ne piše samo na osnovu teoretskih znanja, već i praktičnih, imajući u vidu da je donedavno bio direktor pravnog sektora u Fudbalskom savezu Srbije. Međutim, u februaru ove godine podneo je ostavku na tu funkciju, a ubrzo je to učinio i njegov kolega Aleksandar Grdinić.
Srbija među 10 zemalja sa najviše nameštenih mečeva
A već u martu 2024. objavljen je najnoviji izveštaj multinacionalne korporacije Sportradar, specijalizovane za prikupljanje i analizu sportskih podataka, u kojem se navodi da je Srbija među prvih 10 zemalja u svetu u kojima se najviše nameštaju fudbalski mečevi. Pomenuta konsultantska kuća nije jedina koja vrši ovakva istraživanja – broj kladionica i njihovih udruženja koja prate sumnjive utakmice stalno raste, jer i one same zbog nameštanja mečeva trpe finansijsku štetu. Sportradar prati nameštanje mečeva još od 2005. godine, kada je sačinio Univerzalni sistem za detekciju prevara u sportu.
Od tada je svake godine naovamo otkrivao preko 1.000 sumnjivih mečeva u različitim sportovima. Kako je rastao obuhvat njegovih istraživanja povećavao se i broj otkrivenih prevara, ali postotak je uglavnom ostajao stabilan – znatno ispod jednog procenta od svih analiziranih mečeva.
Primera radi, Sportradar je u 2023. analizirao 850.000 mečeva i među njima otkrio 1.329 potencijalno neregularna, od toga samo 34 u ženskom sportu, gde se obrće znatno manje novca. Najviše nameštanja zabeleženo je u fudbalu, u kojem je odigrano 880 sumnjivih utakmica, a potom u košarci, stonom tenisu, tenisu, e-sportu, odbojci, kriketu i rukometu. Ova otkrića nisu poslužila samo za pisanje izveštaja, već su imala i neke posledice za prevarante. Naime, na osnovu podataka Sportradara propisano je 147 kazni u 23 zemlje.
U ovom krajnje nesportskom ponašanju prošle godine prednjačila je Evropa, u kojoj je otkriveno 667 sumnjivih mečeva. Sledile su je Azija (302) i Južna Amerika (217). Oko 40% svih potencijalno neregularnih mečeva na svetu odigralo se u samo 10 zemalja. Među tim zemljama se, za razliku od 2022. godine, prethodne našla i Srbija, u društvu Brazila, Češke, Filipina, Rusije, Grčke, Vijetnama, Kazahstana, Perua i Argentine.
Međutim, i pre ovog izveštaja, podaci prikupljani najčešće iz azijskih kladionica pokazivali su da je nameštanje utakmica u našoj zemlji prilično rasprostranjeno. Tom problematikom trebalo je da se bavi Fudbalski savez Srbije (FSS), no njegovo funkcionisanje je bilo otežano u poslednje vreme, delom i zbog talasa ostavki u njemu. Osim pravnika koje smo pomenuli, napustili su ga i brojni članovi uprave. U poslednjih mesec dana ostao je bez dva od pet članova Odbora za hitna pitanja, a ostavku na poziciju člana Skupštine FSS-a podneo je i čuveni fudbaler Nemanja Vidić, upravo zbog slabih rezultata u borbi protiv nameštanja mečeva.
U junu, istom mesecu kada je ostao bez više članova uprave, FSS je prema navodima medija dobio pet prijava zbog sumnjivih utakmica od Unije fudbalskih asocijacija Evrope (UEFA). Mesec dana kasnije kaznio je FK Tekstilac Odžaci, GFK Dubočicu Leskovac, OFK Vršac i FK Novi Pazar sa ukupno 17 miliona dinara, što je bilo veliko iznenađenje za sportsku javnost. Da su se kladili na ovu odluku FSS-a, mnogi bi izgubili svoj novac.
Saša Guslov
Biznis & finansije 223/224. jul/avgust 2024.
Foto: Alex KEEpi, Unsplash