Balonarstvo je skupa zanimacija, jer ove letelice koštaju kao luksuzni automobili. Domaći balonari kažu da se cene balona kreću od 50.000 evra pa naviše, a opremu nabavljaju iz inostranstva, u Nemačkoj, Engleskoj, Češkoj, pa i u Turskoj. Pored sportskih takmičenja, baloni u Srbiji se najviše koriste za turističke manifestacije, dok je njihova upotreba u reklamnoj industriji za kompanije i dalje zanemarljiva.
Malo balona a puno volje ima da balonarstvo zaživi u Srbiji, gde su prvi letovi zabeležni još krajem 19. veka. Prema podacima Vazduhoplovnog saveza Srbije, takvih letelica u svetu ima više hiljada a kod nas samo dve, tačnije jedan novi i jedan polovan balon u privatnom vlasništvu. Zato organizatori domaćih manifestacija balone najčešće iznajmljuju, najviše iz Turske, koja je poznata po spektakularnim turističkim letovima balona iznad Kapadokije. Tamo se jedna karta za sat letenja balonom prodaje turistima po cenama od 200 do 300 evra.
U Mađarskoj, gde je ovaj sport razvijeniji nego kod nas, slobodni letovi mogu da se rezervišu i za 150 evra po putniku, dok su kod nas cene za slobodne letove približne. Nešto povoljnija varijatna je za vezani let, ali on traje kraće. Deset minuta vezanog leta koštao je prošle godine iznad Krčedinske Ade 5.990 dinara u organizaciji Opštine Inđija. Ipak, većina takvih letova na festivalima u Srbiji pokriva se iz gradskih ili budžeta turističkih organizacija, pa su za putnike na kraju besplatni. Ovakvi događaji posebno oduševljavaju mališane koji, razumljivo, obožavaju balone, počev od onih dečijih pa do ovih pravih, nebeskih.
„Festival balona u Kruševcu održaće se ove godine 9. i 10. avgusta na Bagdali, to je turistička atrakcija i posetioci to vole. Mi imamo vezane letove, što znači da su baloni privezani za zemlju i podižu se do visine od 30 metara i to se ne naplaćuje“, kažu za B&F u Turističkoj organizaciji Kruševca.
Pored ovog grada, festival balona organizuje Senta, koja ima balonarski klub. Od nedavno se priključila i Kikinda, gde je tokom maja pored festivala balona održan i Otvoreni kup Srbije u balonarstvu. Pobednički pehar među devet ekipa pripao je Srbiji, balonarskom klubu „Dambos“. Balonom ovog kluba upravljao je Rus Pavel Miškin, koji se u Srbiji bavi balonarstvom. Pored njega kao novajlije, najpoznatiji balonari Srbije su porodica Miladinović iz Leposavića, koja u Surčinu ima novi balon, potrebnu opremu i organizuje letove širom zemlje.
Skupa zanimacija
Miladinovići kažu da su za osnovnu opremu balonara potrebna velika ulaganja, jer baloni koštaju kao luksuzni automobili. Cene balona kreću se od 50.000 evra pa naviše, a oprema se nabavlja iz inostranstva. Ali to je samo početak. Najvažniji je kadar, jer bez obučenog pilota i potrebnih vazduhoplovnih dozvola nema letenja, potvrđuju nam ovi balonari.
„Koristimo korpu od jednog proizvođača a kupolu od drugog, ima različitih firmi koje to proizvode u Nemačkoj, Engleskoj, Češkoj, pa i u Turskoj. Počeli smo tako što smo videli u sportskim centrima reklamne balone. Prvo smo krenuli sa vezanim letovima na Kopaoniku, ali zbog vetra najviše letimo u Vojvodini i onim delovima zemlje gde ima dobrih uslova. Za let balonom potreban je vetar, ali ne jači od tri metra u sekundi i tu je ključ ovakvog letenja“, priča za B&F balonar Uroš Miladinović.
Njegov otac Goran Miladinović kaže da je za njih balonarstvo još uvek hobi, koji pokušavaju da komercijalizuju iako za sada nema puno interesovanja. „To kod nas još uvek nije zaživelo u komercijalnom smislu, sve te firme koje imaju u inostranstvu svoje balone i koje plaćaju reklamu mislim da nas još uvek ne prepoznaju“, navodi Goran Miladinović.
On objašnjava da su slobodni letovi specifični, jer podrazumevaju letenje u rano jutro. Najčešće se poleće u pet sati ujutru, a našim ljudima to vreme uglavnom ne odgovara. Osim toga, potrebno je proceniti situaciju na poletištu, pa ako ima jakog vetra ili magle, let se otkazuje ili odlaže. Letenje balonom zahteva iskusnog i obučenog pilota, ali i prateću ekipu koja priprema let, a potom kolima prati balon kako bi pomogla prilikom sletanja i sakupljanja opreme.
„Školovanje pilota koji upravlja balonom nije jednostavno a ni dostupno, nema ga kod nas pa se mora po znanje u inostranstvo. Najbliža nam je Mađarska koja ima razvijeno balonarstvo. Ja sam tamo završio obuku i položio za dozvolu, uz podršku Direktorata za civilno vazduhoplovstvo i pilota Saše Dobrosavljevića, koji je bezbroj sati proveo sa nama i zaslužan je za razvoj balonarstva kod nas“, ističe Goran Miladinović za B&F.
I baloni moraju na tehnički pregled
Da ravnica nudi obilje mogućnosti za let balonom otkrio je pre 18 godina Andraš Košicki iz Sente. Prvo je sa grupom entuzijasta isprobao letenje balonom u Mađarskoj, a onda odmah krenuo da organizuje takav festival u svom gradu. Kaže da ga je balonarstvu najviše privuklo to što sa visine sve izgleda lepše, dok letelica klizi polako ispod oblaka. Kada su balonari jednom dovedeni u Sentu, tu su i ostali. Osnovan je klub i od tada se u ovom gradu na severu Srbije redovno održavaju sportska takmičenja i festivali balona. Nakon Sente, Andraš je pre dve godine balone „doveo“ i u Kikindu.
„Još uvek učim kako se organizuju takve manifestacije i na šta da obratim pažnju. U međuvremenu sam sa prijateljem nabavio balon od balonarskog kluba ’Dambos’, a sada već imamo i svog pilota. Uložili smo u obnovu balona, jer svaki ima svoj vek trajanja i zna se koliko može da se leti jednim balonom. Balon ide na tehnički pregled, gde se kao i kod automobila proverava stanje materijala, s tim da mi tehnički pregled radimo u Mađarskoj, kod nas za sada toga nema. Jednom rečju, ovo je skupa zanimacija, zato radimo na tome da nam balon što duže traje“, objašnjava Košicki za B&F.
Cena zavisi od vrste balona. Sportski baloni se koriste za takmičenja, dok veći koji mogu da prime više ljudi služe za uživanje i turizam, tako da njihova kubikaža utiče na cenu. Tu je i osiguranje, tehnički pregled i gas koji pokreće balon, sve to nije jeftino, navodi Košicki, koji naglašava da je balonarstvo sport u kome sve zavisi od vetra.
„Balonarstvo je za nas još uvek samo hobi, posao sa punim radnim vremenom mislim da sada pokušava samo naš novi kolega Rus, koji se time profesionalno bavio u svojoj zemlji pre nego što je došao u Srbiju. On je do sada imao letove u Novom Sadu i bio je nedavno sa nama na festivalu u Kikindi“, priča Košicki.
Balonsko odeljenje i golubija pošta
Letenje balonom, ovakvo kakvo poznajemo u korpi i sa kupolom, započelo je krajem 18. veka, kada je u Francuskoj prvi put uspešno obavljen let ovim vazduhoplovom. Brzo se stiglo od prvobitnih balona punjenih vodonikom, do toplovazdušnih balona. Nekada su upotrebljavani za izviđanje u vojne svrhe, ali i za naučna istraživanja.
Srpsko Ministarstvo vojno poslalo je 1901. godine inženjerskog kapetana Kostu Miletića na školovanje u Vazduhoplovno-tehničku školu u Rusiju. Tamo je savladao upravljanje slobodnim i vezanim balonima, pa je srpska vojska nabavila prve balone za izviđanja.
Zanimljivo je i da je u vreme kada je počeo Prvi balkanski rat, 1912. godine, Srbija imala balonsko odeljenje i dve stanice golubije pošte. Zabeleženo je i da je Kosta Miletić uspešno leteo balonom sa brda Bagdala, iznad Kruševca.
Pionir savremenog balonarstva u Srbiji je Srđan Srdić, saobraćajni inženjer, stručnjak za kontrolu leta, instruktor i sportski letač. Srdić od 2005. godine razvija ovaj sport preko Vazduhoplovnog saveza Srbije, gde je formirao Komisiju za balonarstvo i pokrenuo takmičenja u Srbiji.
Miroslava Pudar
Biznis & finansije 223/224. jul/avgust 2024.
Foto: David Clode, Unsplash