U 2023. godini je 47.000 ljudi na Starom kontinentu preminulo zbog klimatskih promena čija posledica su sve duži toplotni talasi. Osim što negativno utiču na zdravlje osoba sa hroničnim bolestima, ekstremne vrućine omogućavaju lakše širenje zaraznih bolesti i prave pritisak na zdravstvene sisteme.
Prošla godina je zvanično bila najtoplija u istoriji merenja, premda postoje indicije da će joj aktuelna preuzeti tu titulu. No, dok se to ne desi, tj dok se 2024. ne završi, imamo podatke samo za 2023. godinu koja je u Evropi ostala zapamćena po neubičajeno učestalim i dugim toplotnim talasima. A takve vrućina su izazivači toplotnih udara, podstrek za širenje različitih zaraznih bolesti ali i uzročnik pogoršanja opšteg stanja osoba sa srčanim problemima, dijabetesom ili astmom, stoji u naučnom radu „Smrtnost u Evropi izazvana vrućinama tokom 2023. i uloga adaptacije u zaštiti zdravlja“, objavljenom u časopisu Nature.
Autori studije kažu da je ovaj mortalitet, premda je sam po sebi zabrinjavajuć, mogao biti i do 80% veći da vlasti evropskih država još ranih dvehiljaditih nisu preduzele mere prilagođavanja na klimatske promene. Pomenute mere su uvođene posle 2003. kada je usled veoma toplog leta preminulo 70.000 ljudi. Tada su mnoge evropske zemlje kreirale sisteme za rano upozoravanje na ekstremne vremenske uslove i počele da prave planove za prilagođavanje istima. Da nije bilo tih mera, prošle godine bi tokom velikih vrućina bilo dvostruko više preminulih među starijom populacijom, pokazuju neke projekcije.
Međutim, još ima prostora za unapređenje položaja ugroženog stanovništva. Trebalo bi raditi na boljoj hidrataciji građana tokom toplotnih talasa, obezbeđivanju hladnijih prostorija za spavanje, ali i adekvatnijem urbanom planiranju kako bi se u gradovima pomoću zelenila snizile i temperature i emisija štetnih gasova, kaže Andreas Macarakis, profesor zaštite životne sredine na Univerzitetu u Frajburgu.
Izvor: Euronews
Foto: Bru-nO, Pixabay