Neki od najpoznatijih proizvođača toalet papira u svetu, sada u svojim rolnama imaju preko deset puta manje listova nego pre šezdeset godina. Za razliku od listopadnog drveća, rolne se ne obnavljaju u proleće, naprotiv, sve su manje a skuplje, što je izazvalo bes potrošača u SAD. Dok se proizvođači vade na aktuelnu krizu koja je urnisala i tržište drvne građe za izradu toalet papira, jedan socijalni radnik iz San Franciska se toliko iznervirao da je napravio kalkulator za izračunavanje vrednosti „bonsai“ rolni.
U vreme kada sve postaje ogromno, od masovne proizvodnje do baza podataka, većina proizvoda se u stvari smanjuje. Proizvođači mic po mic zakidaju na gramaži, ili broju artikala u pakovanju, pa tako za istu ili višu cenu kupujemo sve manje jogurta, sladoleda, čokolade, grickalica, smrznutih jela, deterdženta, pelena…
Ovaj pokušaj savršene prevare – da kupac ne primeti da je prevaren, poslednjih godina je postao glavna poslovna strategija u preživljavanju sveopšte krize i konopac za natezanje između proizvođača i potrošača. Što kupci revnosnije stežu kaiš, to proizvođači zdušnje pribegavaju konceptu „manje je više“, gde se prva stavka odnosi na dijetalna pakovanja za potrošače, a druga na veće prihode za kompanije. Podmetanje ovog kukavičijeg jajeta, koje uz smanjenu gramažu štedi i na kvalitetu sastojaka, do te mere se razmnožilo u svetu da je dobilo i poseban naziv –šrinkflacija.
No, ova pojava nije nova, a davna preteča je isti onaj proizvod za kojim je vladala potrošačka panika tokom korone. Dakle, toalet papir. Edgar Dvorski, osnivač sajtova za edukaciju potrošača „Mouse Print“ i „Consumer World“ uveliko se „licencirao“ za otkrivanje prevara u proizvodnji i trgovini, pa ga kao stručnjaka za tu temu navode brojni mediji u svetu. No, manje je poznato da se ovaj nekadašnji pomoćnik glavnog tužioca u Masačusetsu usko specijalizovao za podvale koje se odnose na intimu kupaca, te da pasionirano prati zloupotrebe sa toalet papirom decenijama unazad.
Prohujalo s vihorom
Dvorski tvrdi da na tržištu prevara toalet papir neprikosnoveno vodi, jer za razliku od nekih drugih proizvoda, ko će još da broji listiće u rolnama. Pogotovo kada su one zgurane u plastificirana pakovanja, očajno nepraktična za nošenje. A trebalo bi da brojimo. Jer istraga koju je sproveo ovaj advokat zadužen za odbranu potrošača pokazuje da kupci šezdesetih godina prošlog veka nisu ni znali koliki su bili srećnici po ovom delikatnom pitanju.
Primera radi, tada je poznata marka toalet papira „Charmin“, koju proizvodi kompanija „Procter& Gamble“, u jednoj rolni imala neverovatnih 650 listova! Njihov broj je pao na 500 već do 1975. godine, da bi 1979. rolna istog toalet papira spala na 400 listova. Potom je do 1988. to bilo bednih 280 listova, 1992. još jadnijih 170, a danas ta opustošena rolna ima mizernih 56 listova, dakle više nego deset puta manje od one podgojene od pre šezdeset godina.
Osim što su listići prohujali s vihorom, zbog rezanja proizvodnih troškova oni su sve tanji, neretko i jednoslojni, dok se troslojni vezuju za mit o zlatnom dobu, tvrdi Dvorski, te nije jasno šta je u nazivu „ultra soft“ toliko mekano i prijatno.
Inovacija koje potrošači nisu svesni
No, zato je više nego jasno da to što im bride intimni delovi tela, potrošači plaćaju sve skuplje. Maloprodajna cena toalet papira u najpoznatijim trgovinskim lancima u SAD trenutno se kreće od 22 do 29 dolara za 30 rolni. Ovaj proizvod je od 2019. do 2023. godine poskupeo za preko 20 odsto, piše u izveštaju američkog zavoda za statistiku gde se ističe da je poskupljenje toalet papira među vodećim u ukupnom rastu cena tokom navedenog perioda.
Nevolja da se kupuju sve mršavije rolne za više novca je ozbiljna tema u američkim medijima i povod za žustre rasprave u javnosti. Sateran u ćošak zbog učestalih prozivki, oglasio se i pomenuti proizvođač „Procter& Gamble“, koji je objasnio da nužda zakon menja. Doduše, to je slobodno prepričana i sažeta poruka onoga što piše u zvaničnoj izjavi. A u njoj se navodi da se kompanija suočava sa izazovima u okruženju, pre svega zbog nedostatka i poskupljenja sirovina, što onda i troškove u proizvodnji čini izazovnim, pa su njeni stručnjaci, ophrvani tolikim izazovima, krenuli u potragu za inovativnim rešenjem.
„Naš inovativni pristup uključuje i odgovor na troškove – prilagođavanje veličine pakovanja ili broja artikala po pakovanju je jedan od načina da se održe konkurentne cene“, doslovno piše u saopštenju.
Kakve veze ima stambena kriza sa toalet papirom?
Šta je to toliko izazovno na tržištu toalet papira, odnosno šta je na putu od šume do toaleta krenulo naopako? Podsetimo da se ovaj proizvod pravi od vlakana na bazi drveta, odnosno drvne celuloze, koja se prerađuje u pulpu. Ona može da se proizvodi od tvrdog drveta, recimo eukaliptusa, ili mekog drveta, kao što je pulpa koja se izrađuje, na primer, u Kanadi, Brazilu, Urugvaju, Indoneziji i Finskoj. Pored toga, neki toaletni papiri napravljeni su od alternativnih vlakana, poput bambusa ili pšenične slame.
Brajan Mek Klej, kanadski analitičar koji prati tržište celuloze kaže da je ono bilo relativno stabilno sve do osamdesetih godina prošlog veka. Otuda valjda i ona raskošna rolna sa danas nezamislivih 650 listova. Ali od tada su cenovni šokovi sve prisutniji, zbog ubrzane globalizacije, jačanja Kine koja je počela da diktira uslove i na ovom tržištu, kao i usled pogoršanja klime koje donosi učestale suše, požare, rast štetočina…
Pandemija i rat u Ukrajini su nestabilnost na tržištu podigli na kub, što potvrđuje i podatak da je cena najkvalitetnije pulpe u Severnoj Americi porasla sa 500 dolara po toni u 2016. na više od 1.000 dolara po toni tokom 2022. godine, dok je na globalnom tržištu „prešišala“ 2.000 dolara po toni.
U grozničavom pokušaju da obrazlože otkud ovako fatalan učinak poskupljenja toalet papira po budžet prosečnog američkog domaćinstva, pojedini ekonomisti su našli krivca u stambenoj krizi u SAD. Prema tom objašnjenju, veliki pad stanogradnje uzrokovao je krizu u proizvodnji drvne građe i zatvorio trećinu pogona u Kanadi, najvećem svetskom proizvođaču mekog drveta. To je posledično izazvalo nestašicu i rast cena celuloze, razbucavši i proizvodnju toalet papira.
Detektor za lopovluk
No, sudeći po mnogobrojnim raspravama i komentarima o toalet papiru na internetu, makroekonomske analize o tome zašto moraju da daju više novca za „bonsai“ rolne ne zanimaju većinu Amerikanaca, kojima je mnogo važnije kako da te troškove iole smanje. Zato je, čini se, od skupo plaćenih ekonomskih analitičara, među običnim svetom mnogo popularniji Viktor Li, socijalni radnik iz San Franciska, koji se toliko iznervirao da je napravio kalkulator za izračunavanje vrednosti toalet papira.
„Neke kompanije tvrde da jedna rolna njihovog toalet papira sada ima upijajuće dejstvo za koje je ranije bilo potrebno potrošiti četiri rolne, ili da je njihov proizvod znatno efikasniji od konkurentskih. Ali takve navode je teško kvantifikovati. Sve to su marketinška naklapanja kojima pokušava da se prikrije lopovluk“, uveren je Li.
Da bi stao na kraj manipulacijama, on je sa grupom istomišljenika vičnih programiranju napravio kalkulator koji korisnicima omogućava da unesu broj rolni po pakovanju, broj listova po rolni i cenu. Potom, na osnovu dobijenih vrednosti, mogu da uporede različite ponude u prodavnici i na internetu.
„Nakon što sam pregledao stotine podataka, došao sam do zaključka da je realna cena za kvalitetan toalet papir 0,253 centa po listu. Ona može donekle da varira sa inflacijom, ali to je prilično pouzdano merilo na osnovu kojeg je moguće proceniti koliko se proizvođači i trgovci ugrađuju na proizvodnu cenu i odabrati najpovoljniju ponudu“, tvrdi socijalni radnik.
Zorica Žarković
Biznis & finansije 225, septembar 2024.
Foto: Visuals, Unsplash