Home VestiEkonomija Šta sve banke rade, a ne bi smele

Šta sve banke rade, a ne bi smele

by bifadmin

Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS), tvrde u Udruženju potrošača Efektiva.

Narodna banka Srbije nedavno je objavila izveštaj sa podacima o pritužbama na rad davalaca finansijskih usluga u periodu od januara do septembra 2024. godine.

Efektiva je objavila dodatak tome u kom se vide neki od načina na koji su banke sprovodile nepoštenu poslovnu praksu.

Efektiva navodi pet glavnih praksi kao što su uslovljavanje zahteva za odobrenje kredita, prethodnim otvaranjem računa u toj banci, zatim naplata više kamatne stope, u slučaju gubitka zaposlenja. Dalje tu su osnovi za raskid ugovora o kreditu, gde navode da banke ugovoraju i situacije koje ne utiču na redovnu otplatu kredita, poput toga da korisnik nije platio održavanje računa ili da nije dostavio novu ličnu kartu.

Kao četvrti primer navodi se naplata naknade za ček, koji nije realizovan u određenom roku, i naknade po realizovanom čeku. Kako su objasnili, to znači da prilikom izdavanja čekova, banke naplaćuju naknadu za izdavanje u iznosu od 30 dinara. Neke od banaka su tokom izmena tarifa i cenovnika, uvele i naknade za nerealizovane čekove od isto 30 dinara, kao i naknadu za realizovani ček od 100 dinara i te promene nisu objasnile korisnicima na pravi način, s obzirom da kod nekih banaka u prethodnim cenovnicima nisu postojali termini “realizovan i nerealizovan” ček. Ti termini ne postoje ni u Zakonu o čeku, dodaju iz Efektive.

Potrošači ne znaju na koji način su oštećeni

Još jedan primer nepoštene prakse je da pojedine banke u ugovorima sa svojim korisnicima, za slučaj spora, ugovaraju mesnu nadležnost suda, prema mestu sedišta banke, umesto prema prebivalištu korisnika.

Pored ovoga, oni dodaju još neke primere poput naplate troškova obrade i praćenja kredita. Zatim, naplata provizija koje se ugovoraju u procentualnom iznosu i za banku ne predstavljaju realan trošak. Održavanje računa, koje banke naplaćuju čak i kada nema prometa po računu, pa kamate za nedozvoljeni minus…

Predsednik ovog udruženja Dejan Gavrilović za Danas ukazuje da je izveštaj NBS pokazao da banke i dalje sprovode nepoštenu poslovnu praksu i ugovaraju nepravične ugovorne odredbe.
„Upravo to znači da krše Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i Zakon o zaštiti potrošača u delu koji upućuje upravo na ovaj prvi zakon. Tako su banke tokom prošle godine kršile zakone, ali to su stvari koje nisu izmišljene u 2024. godini, one postoje od ranije“, podseća on.

Gavrilović navodi da je NBS tek prošle godine odlučila da nešto uradi po tom pitanju i da spreči banke i da ih sankcioniše.

„Nama NBS nije htela da kaže koje su banke kažnjene i koliko, oni se pozivaju na zakon, a u njemu piše da su kazne od 200.000 do dva miliona dinara, što je velika razlika“, objašnjava naš sagovornik.

To, kako dodaje, nisu neke pare za banke, ali kada bi dobile 10 kazni, bila bi velika razlika.

„NBS je tu opet zašitila banke, iako je našla neke nepravilnosti, koje opet nije objavila javno, već smo mi došli do tih informacija zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja. Dakle, NBS je otkrila da banke krše zakon, ali to nije saopštila javnosti nego ih je navodno kaznila, a to je odrađeno ispod žita da niko ne zna“, ukazuje Gavrilović.

Zato, smatra on, potrošači ne znaju na koji način su oštećeni i da li evenutalno imaju pravo na naknadu štete.

„Ako je klijent banke pretrpeo neku štetu, on ima pravo na naknadu, ali mora da pokrene sudski postupak. To ne bi moglo da se reši drugačije. Da je moglo, NBS bi naložila bankama da te klijente obeštete. Dakle, sudski spor je jedini način da klijenti banaka sebe obeštete“, poručuje Gavrilović.

S druge strane, iz NBS u odgovoru za Danas tvrde da sve što je Udruženje Efektiva objavilo, jeste preuzeto iz Izveštaja NBS o rezultatima rada u zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je objavljen još u martu 2022. godine.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar