Za budžet koji je potrošen za nabavku 25 novih tramvaja, Beograd je mogao da dobije čak 10 tramvaja više, pokazala je analiza Centra za lokalnu samoupravu (CLS). Međutim, kada se radi o sumnjivoj kupovini tramvaja, ovo je samo vrh ledenog brega.
Direktor CLS-a, Nikola Jovanović, inače nekadašnji gradski odbornik, izjavio je da je Grad Beograd dolazećih 25 novih tramvaja turske marke Bozankaja platio 67,3 miliona evra, odnosno 2,7 miliona evra po komadu, i to bez PDV-a. U isto vreme, rumunski Temišvar je platio 17 sličnih tramvaja iste marke 33 miliona evra, odnosno 1,9 miliona evra po komadu.
„Da je Beograd sproveo javnu nabavku poput Temišvara, za 67,3 miliona evra se moglo nabaviti 35, a ne 25 tramvaja. To znači da je u našem slučaju korupcija ’pojela’ čak 10 tramvaja“, kaže on. Ostaje nada da će tramvaji biti isporučeni u nemanjićko plavoj boji, da bar na farbanju uštedimo.
Da li je tender „namešten“ turskoj kompaniji?
Od kada je raspisan, na ovaj tender su kontinuirano pristizale žalbe, zbog kojih je svojevremeno i zaustavljan. Žalbe je dva puta podnosila poljska kompanija PESA Bidgošć, koja se takođe bavi proizvodnjom tramvaja, sa nizom primedbi i zaključkom da „naručilac (GSP Beograd) samo potvrđuje sumnje potencijalnih ponuđača da je već unapred odabran proizvođač kome će se dodeliti ugovor.
Kako prenosi NIN, ova kompanija je istakla da je nemoguće da bilo koji proizvođač koji nema na stanju tramvaj sa tehničkim karakteristikama opisanim u konkursnoj dokumentaciji proizvede takvo vozilo u roku za koji naručilac dodeljuje 30 do 100 pondera (bodovi prilikom tenderskog bodovanja)“. Međutim, obe žalbe poljske kompanije odbijene su kao neosnovane.
Šta je ovde tačno problem? Tenderom je predviđeno da se boduju cena (maksimalno 60 pondera), rok isporuke (30) i težina vozila (10). Najviše bodova kod roka isporuke, odnosno maksimalni broj, dobija se ako se prvi lot od minimalno dva vozila isporuči u roku od jednog do 12 meseci. Prema navodima poljske fabrike, to „grubo krši načela konkurencije“, te je „nejasno kako potencijalni ponuđači mogu ispuniti sve zahteve tehničke specifikacije, proizvesti dva tramvaja i isporučiti ih u roku od 1 do 12 meseci, osim ako taj tramvaj nije unapred ’odobren’ od strane naručioca“.
Iz afere u aferu
Da je tramvaj „unapred bio poznat“, poljska kompanija tvrdi i na osnovu tenderskog zahteva da se pre isporuke prvog vozila proveri kvalitet njegovih delova i komponenti u fabrici proizvođača, čime se „potvrđuje sumnja da je već unapred odobren proizvođač kome će se dodeliti ugovor“.
PESA Bidgošć me]utim nije bila jedina koja se bunila zbog nabavke ovih tramvaja. Stručna javnost ali i opozicioni političari glasno su kritikovali pomenuti tender ukazujući da je on postavio visoku cenu i uslove kojima je malo ko mogao da odgovori, pri čemu je vidno ignorisan domaći proizvođač tramvaja Simens iz Kragujevca sa kojim bi se možda mogao sklopiti povoljniji ugovor.
Prema Milošu Pavloviću, šefu odborničke grupe Narodnog pokreta Srbije (NPS), ovo je samo jedan od problema u vezi pomenutog tendera. Drugi je, kako on tvrdi, činjenica da je sklapanje dogovora sa turskom kompanijom imalo uticaj i na ostale poslove Grada Beograda.
Tenderom ćeš me, tenderom ću te
Naime, krajem aprila ove godine obustavljen je tender za kupovinu 100 novih tramvaja za potrebe GSP „Beograd“ čija je vrednost bila 25 milijardi dinara bez PDV-a odnosno 213,6 miliona evra, što znači da je na ovom tenderu jedan tramvaj vredeo 2,1 miliona evra.
Kako kaže Pavlović, ta javna nabavka obustavljena je pod pritiskom turskog proizvođača Bozankaja, od kojeg je već kupljeno 25 tramvaja po ceni od 2,7 miliona evra po komadu. Prema njegovim rečima od nabavke tih tramvaja neko je uzeo proviziju od 12,5 miliona evra, koji su završili na računu švajcarske firme „čiji je jedan od osnivača Ostoja Mijailović“. Da podsetimo, Mijailović je vlasnik privatnog preduzeća „Bavaria motors“, doskorašnji predsednik „Partizana“ i član Srpske napredne stranke. Navodno deo pomenute provizije nije isplaćen u celosti pa je turski proizvođač počeo da ucenjuje Grad i da traži da se tender za nabavku 100 tramvaja obustavi. Ovo su iskazi Pavlovića za koje on tvrdi da ima dokaze i poziva javnog tužioca da se pozabavi tom temom.
Za razliku od Pavlovića, sindikat „Centar ‒ GSP Beograd“ smatra da je trebalo poništiti tender za nabavku 100 tramvaja jer su na njemu traženi uslovi koji najviše odgovaraju rumunskom proizvođaču Astra iz Arada u Rumuniji.
Čini se da je ovde veći problem pitanje kome se tenderi nameštaju od – zašto se uopšte nameštaju?
Izvor: Bif, NIN, N1
Foto: mammela, Pixabay