Ne zna se koliko vredi imovina koju su zaboravili vlasnici ili naslednici na bankovnim računima, u sefovima, fondovima, osiguravajućim kućama ili zemljišnim knjigama širom sveta. Neke države o tome imaju precizne podatke i pravne mehanizme kako se tom imovinom upravlja, a druge, poput Srbije, čak ni okvirne rokove nakon kojih se neka vrednost smatra nepotraživanom.
Štedni ulozi koje je neko zaboravio ili je preminula osoba htela da sakrije taj novac od porodice, autorska prava, zaostale zarade, akcije, neisplaćeno osiguranje, socijalna davanja, razni fondovi, nekretnine – sve to može da se nađe na spisku nepotraživane imovine.
Nemoguće je procenti kolika je vrednost takve imovine u svetu, jer veliki broj država nema utvrđene mehanizme kako se postupa sa nepotraživanim novcem, pravima ili nekretninama. Među njima je i Srbija, koja uz to nema ni jasne zakone ni rokove nakon kojih se neka vrednost smatra nepotraživanom. U Zakonu o nasleđivanju navodi se samo to da je država poslednji vlasnik kad nema naslednika. Ukoliko se i pojave naknadno, mogu biti obeštećeni.
U Ministarstvu finansija kažu za B&F da se imovina ugašenih firmi prenosi u javnu svojinu, ali da o tome, kao i za nepotraživanu imovinu fizičkih lica, nemaju posebnu evidenciju i upućuju na Državno pravobranilaštvo i Republičku direkciju za imovinu.
Pravobranilaštvo takođe nema evidenciju sredstava i imovine bez vlasnika. Kažu da kada nema naslednika do četvrtog naslednog reda, zaostavštinu nasleđuje država. Pravobranilaštvo u tim slučajevima rešenje o nasleđivanju dostavlja nadležnim organima. Ukoliko je reč o nepokretnostima, obaveštava se Republička direkcija za imovinu ili, zavisno od vrste, nadležno ministarstvo, vatreno oružje predaje se MUP-u dok se o novcu, hartijama od vrednosti ili neisplaćenim penzijama obaveštavaju banke, kako bi te vrednosti prenele u budžet.
„Na pokretnim stvarima Republika Srbija stiče pravo svojine protokom tri godine od dana otvaranja nasleđa a na nepokretnim stvarima posle 10 godina. Zaštita prava svojine ne zastareva, pa tako ni imovine po osnovu nasleđa, ali naslednici moraju pokrenuti parnični postupak da bi tražili zaštitu svojih svojinskih prava“, kažu za B&F u Državnom pravobranilaštvu.
Iz Direkcije za imovinu imali smo čvrsta uveravanja da će dostaviti informacije, ali – sve je ostalo samo na uveravanjima.
I banke neobaveštene
Kada je štednja u pitanju, u Udruženju banka Srbije (UBS) odgovaraju da prema njihovom saznanju banke ne vode posebnu evidenciju o računima koji nisu aktivni u dužem periodu. U skladu sa poslovnom politikom, periodično zahtevaju od klijenata da ažuriraju lične podatke, neposrednim uvidom u važeći lični dokument.
„Ukoliko se klijent ne odazove, banke pribegavaju blokadi računa, čime onemogućavaju korišćenje sredstava sa tog računa, sve dok se klijent lično ne identifikuje, ili dok se ne sprovede ostavinski postupak, ukoliko je klijent preminuo”, kažu u UBS za B&F. U ovoj instituciji dodaju da „ne postoje evidencije, pa samim tim ni zbirni podaci o količini sredstava koja mogu biti imobilisana po ovom osnovu”.
Narodna banka Srbije (NBS) vodi Jedinstveni registar računa koji sadrži podatke o svim dinarskim i deviznim računima otvorenim kod poslovnih banaka, ali ne i podatke o njihovom prometu i deponovanim sredstvima.
„Sudovi i javni beležnici preko Pravosudnog informacionog sistema imaju uvid u te podatke i koriste ih prilikom sprovođenja ostavinskog postupka, kako bi utvrdili u kojim bankama je ostavilac imao otvorene račune. U ostavinskom rešenju se navode naziv banke i brojevi računa kojima oglašeni naslednik s pravosnažnim rešenjem ima pravo da raspolaže”, navode u centralnoj banci za B&F.
„Banka ne može imati saznanje o činjenici smrti svog klijenta ukoliko je neko ne obavesti, a to su najčešće zakonski naslednici ili davaoci izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju”, kažu u NBS i napominju da zbog prirodne zainteresovanosti naslednika da tačno utvrde zaostavštinu, „male su šanse da postoji zaboravljeni novac na računima preminulih lica u bankama“.
Na imovinu zaboravio svaki sedmi Amerikanac
I dok se institucije u Srbiji ne bave zaboravljenom imovinom, to naravno nije slučaj u Sjedinjenim Američkim Državama. SmartAsset, kompanija koja pomaže vlasnicima da dođu do svog novca, navodi da je nepotraživana imovina u SAD pre deset godina vredela oko 49,5 milijardi dolara, dok podaci Nacionalnog udruženja administratora od pre dve godine pokazuju da je ona iznosila oko 70 milijardi. Čak 33 miliona građana SAD ili svaki sedmi, ima negde neki račun na koji je zaboravio. Ustanovljen je i Dan nepotraživane imovine, 1. februar, kada se građani podstiču da pretraže svoje račune.
SAD nemaju jedinstven registar, već svaka od 50 država ima posebnu blagajnu u koju se prenosi nepotraživana imovina posle tri do pet, ili čak 15 godina neaktivnosti. Administratori ili blagajnici imaju obavezu da tragaju za vlasnicima, ali se ti fondovi, po pravilu, više pune nego što se iz njih isplaćuje.
Imovina u njima može biti vredna od nekoliko centi do više miliona dolara. Najsrećniji vlasnik koga su administratori pronašli preuzeo je više od četiri miliona dolara. Prema izveštaju SmartAset iz 2023. godine, najveći nepotraživani iznos vredeo je 1,7 miliona dolara.
Isti izvor navodi da je među vlasnicima nepotraživane imovine bilo i slavnih imena, kao što su Al Paćino, Bjonse, Kobi Brajant, bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, milijarder Mark Kjuban… Na imovinu su zaboravili i Glavna biblioteka Univerziteta u Arizoni i jedan pravni fakultet, a najvećim iznosom u ovakvim fondovima raspolaže država Njujork.
Nemačke banke nezadovoljne novim predlogom
Banke u Velikoj Britaniji, posle 15 godina neaktivnosti na nekom računu, novac prebacuju u Fond za povrat, neprofitnu organizaciju koja ga koristi u društveno korisne i humanitarne svrhe. Prema pisanju britanskih medija, u taj fond je do sada ušlo 1,7 milijardi evra, a tek desetina tog novca je pronašla svoje vlasnike. Ipak, ta potraživanja ne zastarevaju, i kada se pojavi vlasnik, može ih preuzeti bez obzira na protok vremena.
Nemačka najavljuje da će formirati jedinstveni registar nepotraživane imovine, čija vrednost se procenjuje od najmanje dve do čak devet milijardi evra. Do sada, banke su nakon 30 godina neaktivnosti na računu taj novac prijavljivale kao zaradu i na njega plaćale porez. Prema novom predlogu, novac sa računa neaktivnih 15 godina preuzela bi država i koristila ga za socijalne programe. Takođe, potraživanja neće zastareti, jer će vlasnik, bilo kad da se pojavi, moći da preuzme svoj novac. Da li treba isticati da nemačke banke nimalo nisu oduševljene tim planom.
U Španiji, posle 20 godina nepotraživanu imovinu preuzima država. Po tom osnovu, 2021. godine slilo se 32 miliona evra u državnu kasu samo sa bankovnih računa, dok je vrednost nekretnina mnogo veća, ali tu ima i mnogo više problema. Zbog izuzetno visokih poreza na nasleđe, srodnici često ne žele da preuzmu zaostavštinu, pa je od nje samo u 2019. odustalo 45.000 naslednika.
Vrednost nepotraživane imovine nije utvrđena u većini evropskih zemalja, ali svaka od njih procenjuje da je reč o po više milijardi evra. U Indiji se smatra da u raznim institucijama leže zaboravljene oko 24 milijarde dolara, a godišnje taj iznos raste po stopi od 15% do 20%. Ta sredstva posle 10 godina prelaze u ruke države, a ako se vlasnik pojavi nakon tog roka, procedura dokazivanja prava je prilično komplikovana.
Važna i „nevažna“ statistika
Banke u Srbiji ne znaju koliko novca ima na neaktivnim računima koji su blokirani jer se vlasnici ne javljaju na poziv da ažuriraju podatke, ali su vrlo precizno utvrdile neaktivna konta dužnika. Po nalogu centralne banke, u decembru 2023. godine otpisane su 2,94 milijarde dinara duga nakupljenog na više od 200.000 takvih računa. Većina je ušla u „crveno“ jer na njima više nije bilo prometa, ali banke su uredno obračunavale naknadu za održavanje računa, a potom i kamatu na nedozvoljeni minus.
Mirjana Stevanović
Biznis i finansije 235/236, jul/avgust 2025.
Foto: SIphotography, Depositphotos