Aktuelni Zakon o privrednim društvima usvojen je 2011. Poslednje izmene pretrpeo je ove godine. U jednom od njegovih odredbi kaže se da direktor akcionarskog društva u Srbiji ne može biti lice koje je na istom mestu ili na mestu člana Nadzornog odbora u više od pet društava. Takvog, pak, ograničenja nema kada je reč o drugim formama društava.
Drugim rečima, nema ograničenja da jedan čovek bude na čelu društava sa ograničenom odgovornošću (DOO) u koliko god njih hoće.
Najnoviji slučaj, beogradskog splava Fristajler, čiji zakonski zastupnik se sumnjiči za pranje novca, primer je raširene prakse u Srbiji. Potraga za stvarnim vlasnikom i zakonskim zastupnicima ovog objekta, vodi u jednom trenutku do Roberta Feješa, jednog od nekoliko „direktora“ propalih ili prezaduženih preduzeća o kojima je Forbes Srbija pisao svojevremeno.
Najkraće deceniju u Srbiji je kupovina propalih i prezaduženih preduzeća postala „biznis“, a na čelima tih preduzeća „vrti“ se ista ekipa direktora.
Iako se protiv tih ljudi uglavnom već vode sudski postupci, zbog sumnji da su utajili porez ili napravili neki drugi privredni prestup, javni podaci govore da oni ovim nisu prestali da se bave.
Primera radi, rekorder među njima, Dejan Paljević, pokazuju javno dostupni podaci, bio je ili jeste direktor, vlasnik ili suvlasnik u 1.315 preduzeća. Ovaj električar ili radnik obezbeđenja, imao je aprila prošle godine 1.187 takvih preduzeća.
Istraživali smo da li je ova praksa loša za privredni ambijent i pravnu sigurnost i zbog čega? Da li bi trebalo promeniti postojeći propis i nalik odredbi koja važi za akcionarska društva, ograničiti broj preduzeća u kojima jedan čovek može biti direktor?
Nedorečeni propis
U Agenciji za privredne registre kažu da ova institucija, tačnije registrator Registra privrednih subjekata koji oni vode, u skladu sa načelom formalnosti donosi odluku na osnovu činjenica iz prijave, priloženih dokumenata i registrovanih podataka, bez ispitivanja tačnosti činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupaka u kome su dokumenti doneti.
„Ukoliko su ispunjeni propisani uslovi za registraciju, registrator je u obavezi da izvrši registraciju direktora privrednog društva. Bez nadležnosti za ispitivanje zakonitosti postupka u kojem je društvo izvršilo izbor direktora“, kažu u APR za Forbes Srbija.
Sa druge strane, advokat Igor Dodić kaže da iz ovog proizilazi nekoliko problema. Tvrdi da bi broj DOO preduzeća u kojima isti čovek može biti direktor trebalo ograničiti.
„APR postupa u granicama svojih ovlašćenja bez ulaska u suštinu odluke. A odredbe pomenutog zakona takve su da propisuju da direktora imenuje skupština društva, odnosno nadzorni odbor ukoliko postoji. Takođe, ukoliko u odluci o imenovanju nije drugačije određeno, mandat direktora počinje danom odluke o imenovanju. Ta odluka se registruje kasnije u skladu sa Zakonom o registraciji“, kaže on za Forbes Srbija.
„Činjenica da skupština imenuje direktora i da njegov mandat uglavnom počinje odmah kada se imenuje, a da se ta odluka registruje u Agenciji za privredne registre kasnije, stvara nedoumicu ko je direktor u datom trenutku. Još jedan problem je što direktor ni ne mora da da saglasnost na svoje imenovanje. APR više ne traži OP obrazac za registraciju direktora (overen potpis direktora kojim bi on izrazio saglasnost da bude direktor u nekoj firmi), pa se može desiti da neko lice ni nema saznanja da je direktor u nekom privrednom društvu“, upozorava naš sagovornik.
Česte zloupotrebe
Dodić objašnjava da je podnosilac prijave dužan da APR-u podnese prijavu registracije direktora u roku od 15 dana od dana donošenja odluke o imenovanju direktora. Tako je dan imenovanja direktora raniji u odnosu na dan registracije. To znači da se neko lice ima smatrati direktorom i pre registracije (koja ima konstitutivno dejstvo). Treća lica, međutim, saznanje o tome stiču tek nakon registracije u registru privrednih subjekata.
„Zakonom je propisano i načelo tačnosti i pretpostavke savesnosti. Prema njemu, treća lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u podatke iz registara ne snose štetne pravne posledice zbog netačnih podataka u registrima. Ali, u praksi su česte zloupotrebe sa promenama direktora u periodu dok je u proceduri registracija novog direktora“, kaže Dodić.
Ko trpi zbog ovoga?
Naš sagovornik upozorava da zbog ovakvih propusta privreda trpi štetu, a negativno utiče i na pravnu sigurnost.
„Direktor bi trebalo da stupa na funkciju tek kada se donese odluka o registraciji direktora od strane APR-a. Takođe, trebalo bi vratiti OP obrazac prilikom registracije direktora ili drugu vrstu izričite saglasnosti da direktor želi da prihvati funkciju. Uz to, trebalo bi da se usklade propisi i da se dozvoli APR-u da odbije registraciju direktora ukoliko je on već direktor u više od pet društava. U našem pravnom prometu postoje osobe koje su direktori u nekoliko stotina privrednih društava. Kad se utvrdi njihova građanska odgovornosti za nepostupanje po zakonu, ne može se od njih naplatiti dug, niti privreda niti Poreska uprava, jer uglavnom nemaju imovinu ili su prezaduženi“, kaže Dodić.
On napominje da u pojedinim pravnim sistemima postoji i zakonska obaveza osiguranja od profesionalne odgovornosti direktora.
Odgovornosti direktora
I naš zakon propisuje da je direktor taj koji odgovara za uredno vođenje poslovnih knjiga i za tačnost finansijskih izveštaja.
„On ima i posebne dužnosti prema društvu. Po članu 63. dužan je da izvršava svoje poslove savesno, sa pažnjom dobrog privrednika i u razumnom uverenju da deluje u najboljem interesu društva“, kaže ovaj sagovornik.
U praksi, pak, vidimo da direktorsko nameštenje kako bi se izvela neka protivpravna radnja, postaje sve veći biznis. Broj preduzeća koja su u rukama takvih direktora sve je veći. To potvrđuje i slučaj Dejana Paljevića, ali i drugih koje je Forbes Srbija svojevremeno istraživao. Svi oni su u međuvremenu povećali broj preduzeća.
Dodić kaže da se ovakve zloupotrebe najčešće i dešavaju kod malih ili srednjih preduzeća osnovanih kao DOO.
„Direktor često bude osoba koja želi da potpisuje ideje vlasnika. Bez svog kritičkog mišljenja. I to je ono što pravi problem u praksi. Kao advokat koji zastupa velike kompanije u sudskim postupcima, često imamo situacije da nam problem prave uglavnom direktori DOO koji nemaju svest o svojoj odgovornosti. Oni sprovode odluke vlasnika i isti direktori pojavljuju u mnogo sličnih slučajeva zloupotreba, jer im je jedina funkcija da budu direktori u mnogo privrednih društava“, zaključuje on.
Izvor: Forbes
Foto: Pixabay