Julske kiše mahom su zaobišle jugoistok zemlje, što je obrazac koji bi mogao da bude sve češći u budućnosti. Kako izgleda sadašnjost i budućnost ovog regiona, i kako će sve ovo uticati na poljoprivredu, u autorskom tekstu za portal Klima101 pojašnjava dr Nikola M. Milentijević sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini.
Nakon najsušnijeg juna u istoriji, vreme u Srbiji je tokom jula bilo nestalnije, sa naglim zahlađenjima, pljuskovima, gradom, olujnim vetrom. Ali kada se pogledaju zvanični podaci Republičkog Hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), uočavaju se velike regionalne razlike.
Kada su u pitanju padavine, od početka jula je u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Loznica palo preko 50 mm kiše, što je okvirno u granicama normale za mesec jul.
Međutim, pregled podataka sa svih mernih stanica jasno pokazuje da je ubedljivo najmanje padavina bilo u istočnim i jugoistočnim krajevima. Jedina mesta koja su ne samo u toku jula, već ukupno od početka juna, imala manje od 20 mm kiše su Negotin, Niš, Leskovac, Dimitrovgrad i Vranje.
Jugoistok postepeno dobija polu-sušnu klimu
Ovakva situacija zapravo nije iznenađujuća, Istočna i Jugoistočna Srbija je inače izrazito kontinentalni predeo, i to je posledica njegove znatne udaljenosti od Atlantskog okeana i Jadranskog mora, ali i utvorenosti uticaju kontinentalnih vazdušnih masa.
Zato ovaj rejon predstavlja područje koje je posebno osetljivo na sušu i aridnost, što je termin za konstantan nedostatak vlage a ne zapovremene suše. Tu se izdvajaju krajevi u kojima je prosečna godišnja suma padavina tek do 600 mm: Niška kotlina sa Ponišavljem, Leskovačka i Vranjska kotlina.
Kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, ovo su neki od krajeva u kojima će u narednim godinama doći do promene opštih klimatskih izgleda: klima će do sredine 21. veka ovde postati polu-sušna.
Aridnost i njene posledice
Ovaj profesor i njegove kolege su nedavnou renomiranom međunarodnom časopisu Theoretical and Applied Climatology objavili istraživanje o prostorno-vremenskoj varijabilnosti aridnosti u Istočnoj i Jugoistočnoj Srbiji, koje nudi detaljne uvide u sadašnjost, ali i budućnost ovog područja.
U njemu stoji kako savremena naučna saznanja, uključujući i Svetski atlas dezertifikacije, potvrđuju da će u godinama koje dolaze širi region Južne Evrope sve više imati semi-aridne uslove, kakvi su trenutno karakteristični uglavnom u delovima Španije, Grčke i Turske.
Pomenuti rezultati ukazuju na obrazac klimatske varijabilnosti: Jugoistočna Srbija, odavno među najsušnijim krajevima zemlje, u narednim decenijama izmeniće se još više, krećući se ka aridnosti. A u aridnim i semi-aridnim predelima toplog klimata, deficit vlage dovodi do značajnih socio-ekonomskih posledica (npr. povećane potrebe lokalnog stanovništva za vodom).
Poljoprivreda mora da se prilagodi novim klimatskim uslovima
„Smatram da intenziviranje i veća frekvencija aridnosti može biti očekivana u budućnosti, što će imati negativan efekat na poljoprivredu, kao tradicionalnu delatnost koja je najraširenija u području Jugoistočne Srbije”, piše Milentijević.
Stoga bi, nastavlja on, država i lokalne samouprave morale implementirati mere i planove adaptacije sektora poljoprivrede kako bi osigurali održivost, posebno poljoprivrednih kultura koje se oslanjaju na padavine u letnjoj polovini godine.
Dva su vrlo bitna faktora koja čine današnju poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji neodrživom: a) zastarelost, zanemarivanje ili čak nedostatak sistema za navodnjavanje i b) odsustvo metodologije za prognozu prirodnih nepogoda, prevencija i redukcija štete nanete poljoprivredi.
Popis poljoprivrede iz 2023. godine ukazuje da ovaj rejon poseduje najmanje navodnjavanih površina u komparaciji sa ostalim regionima u Srbiji (svega 5,2%), dok su moguće navodnjavane površine daleko veće (8,5%).
Glavni izvori vode za potrebe navodnjavanja u Srbiji poreklom su od podzemnih (51%) i površinskih voda (25%). Zato se nameće opravdana bojazan za način funkcionisanja sistema za navodnjavanje u eri klimatskih promena i sve češćih i učestalijih suša.
Prognoze ukazuju da neće biti dovoljno vode u Republici Srbiji pa bi navodnjavanje trebalo zasnivati na primeni redukovanog i interventnog režima zalivanja sa ciljem uštede vode. To praktično znači smanjenje norme zalivanja do vrednosti koja neće značajno smanjiti visinu i kvalitet prinosa i zalivanje samo u kritičnim fenofazama razvoja biljaka.
Koje poljoprivredne kulture će biti najugroženije?
Klimatskim promenama će naročito biti pogođene tradicionalne poljoprivredne kulture koje se gaje na jugoistoku naše zemlje, što znači povrtarske kulture poput paradajza, paprike, krastavca, žitne kulture itd.
Ceo tekst možete pročitati na sajtu Klima101
Foto: khw80, Pixabay