Osnovni dečiji dodatak iznosi 4.411,42 dinara po detetu, što nije dovoljno da pokrije mesečne troškove pelena za bebu do šest meseci.
Tako je bar u Srbiji. U nekim drugim zemljama ovi iznosi su znatno drugačiji, kao i pristup pomenutim davanjima koji u Srbiji nemaju svi, piše portal Bebac. Kao primer navodi Nemačku u kojoj dečiji dodatak iznosi oko 250 evra i dovoljan je za tromesečnu zalihu pelena za bebu istog uzrasta. U Srbiji porodice jedva ostvare pravo na dečiji dodatak, dok ga u Nemačkoj imaju svi.
Ali, hajde da se ne poredimo samo sa Nemačkom. Da vidimo kakva je situacija sa dečijim dodatkom u drugim zemljama regiona i Evrope, kako bismo moglim da dobijemo pravu sliku.
Sve zemlje regiona na sličan način regulišu ova davanja
Iako Srbija ima značajne jednokratne roditeljske dodatke, naročito za treće i četvrto dete, mesečni dečiji dodatak u našoj zemlji je znatno niži od davanja u drugim zemljama Evrope, dok u regionu imamo slične primere, sudeći prema dostupnim podacima sa zvaničnih portala.
Tako na primer, u Severnoj Makedoniji iznosi dečijeg dodatka su oko 1.000 denara za jedno dete, a 1.600 denara za dvoje ili više dece ako su ona školskog uzrasta. Za jedno dete predškolskog uzrasta iznos je oko 1.200 denara, a dvoje ili više 1.900 denara. U slučaju mešovitih uzrasta (dvoje ili više dece, ne svi školskog uzrasta) dečiji dodatak mesečno iznosi oko 1.600 denara, što je oko 26 evra.
Sistem doplata za decu u Hrvatskoj prvenstveno je zasnovan na prihodima, slično kao i kod nas.
I u Sloveniji visina dečijeg dodatka u velikoj meri zavisi od dohodovnog razreda porodice i broja/reda rođenja dece. Međutim, slovenački dečiji dodatak je dopunski prihod namenjen vaspitanju, obrazovanju i izdržavanju deteta i najviše može da ide do oko 170 evra mesečno.
Sistem porodičnih dodataka u Austriji je univerzalna beneficija, ali se njen iznos razlikuje u zavisnosti od uzrasta deteta i broja dece u porodici. Mesečno se kreće od oko 138 do 200 evra.
U ostatku Evrope države su velikodušnije
U Nemačkoj, dečiji dodatak, kindergeld, je univerzalna, fiksna mesečna isplata koja se pruža za svako dete i iznosi 250 evra mesečno. Iznos je isti za svu decu, bez obzira na red rođenja, što znači da ne postoji razlika u visini naknade za prvo, drugo ili treće dete.
U Španiji, dodatak za pomoć deci se kreće mesečno od 115 evra za mlađe od tri godine, 80,5 evra za decu od tri do šest godina i 57,50 evra za decu od šest do 18 godina.
Sistem dečijih dodataka u Švedskoj karakteriše univerzalnost, automatska isplata i oslobođenje od poreza. Sastoji se od osnovnog dečijeg dodatka, koji iznosi 1.250 švedskih kruna po detetu mesečno, što je oko 107 evra, kao i dopunskog dodatka koji se prima za dvoje i više dece.
Kod nas nemaju svi pravo na dečiji dodatak
Ono što roditeljima u Srbiji dodatno bode oči nije samo minimalni iznos dečijeg dodatka, već i to što je jako teško ostvariti pravo na njega, s jedne strane, dok sa druge strane, većina se pita zašto sva deca nemaju pravo na ovo primanje.
“Imam troje dece a nemam prava, jer Bože moj, dva stana posedujem. U jednom žive moji roditelji, u drugom ja. Zaposlena sam i primam minimalac. Najstarije dete nema prava na besplatne udžbenike jer mlađih dvoje idu u vrtić, a ne u školu”, navela je mama Eleonora u jednoj od anketa portala Bebac.
“Dečiji dodatak? Šta je to? Nikad nismo imali pravo na njega jer ‘previše’ zarađujemo”, rekla je mama Paulina.
“Ja sa troje dece i suprugom koji je prijavljen na minimalac ne mogu da dobijem dečiji dodatak. Primam roditeljski dodatak za treće dete, pa me valjda zbog tih 15.000 mesečno smatraju bogatom. A da ne pričamo o tome da bi svako dete u Srbiji trebalo da prima te 4.000 (da ne komentarišem bolje šta možeš da uradiš sa njima). Jad i beda našeg društva. Zato nam cele porodice i odlaze u inostranstvo”, rezignirana je mama Ana.
Ceo tekst možete pročitati na sajtu Bebac
Foto: Jonathan Borba, Unsplash