NBS nam je pre neki dan prenela zaključak MMF-a da je srpska ekonomija otporna na rizike ali je izostavila nekoliko drugih ključnih konstatacija i podataka.
Da podsetimo, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić je posle susreta sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda objavio da je Srbija dobila korektnu procenu u kojoj su pohvaljeni nizak javni dug, velike devizne rezerve i kontrola deficita. Istini za volju, rekao je da će rast privrede ove godine biti 2,1 odsto ali uz napomenu da je moguć povratak na stopu rasta od četiri procenta uz ublažavanje spoljnih rizika. Mnogi mediji su preneli baš ovo saopštenje jer je ono objavljeno nekoliko sati pre nego što je sam MMF objavio bilo šta. Međutim, ubrzo se ispostavilo da je saopštenje NBS bilo nepotpuno.
Izostavljeni podaci
MMF je u svom saopštenju naveo da je privredna aktivnost u Srbiji usporila više nego što je bilo očekivano i to zbog spoljnih i domaćih izazova. Neki od ključnih izazova su globalne trgovinske tenzije, protesti u našoj zemlji, politička neizvesnost i sankcije NIS-u. Kao razlozi za revidiranu projekciju rasta na 2,1% navode se i „slabije javne investicije, niži priliv stranih direktnih investicija i pad potrošnje“.
Što se tiče naredne godine, MMF u njoj ne očekuje vraćanje privrednog rasta na četiri odsto već na tri. Takođe, dok NBS naglašava uspeh u obuzdavanju inflacije, MMF upozorava da bi vlasti „trebalo da ostanu na oprezu zbog potencijalnih rizika rasta inflacije“ nakon što se efekti kontrole cena i marži vremenom izgube.
Kako piše eKapija, MMF projektuje i da će se deficit tekućeg računa platnog bilansa proširiti na „oko 6% BDP-a“, dok NBS ovo formuliše uopštenije, navodeći da se očekuje „privremeno širenje deficita“.
Makroekonomska stabilnost i dalje prisutna
Obe institucije saglasne su u oceni da makroekonomska otpornost Srbije pozicionira ekonomiju za oporavak kada privremeni šokovi prođu. Kao ključni faktori stabilnosti navode se visoke devizne rezerve, otporan bankarski sektor i umeren javni dug.
MMF ocenjuje trenutnu monetarnu politiku kao „adekvatnu“ i ističe posvećenost vlasti održavanju fiskalnog deficita na nivou do 3% BDP-a u periodu 2025-2027. Kao glavni rizici po ekonomsku aktivnost identifikovani su produženo rešavanje statusa NIS-a i domaće političke tenzije.
Izvor: Bif, eKapija, MMF
Foto: johannafriebe, Pixabay