Kupili ste stan 2020. godine za 100.000 evra, ali ovih dana želite da ga prodate. Prema procenama agenata za nekretnine danas vredi između 130.000 i 140.000 evra. S obzirom na to da je stan u vlasništvu manje od 10 godina deo novca od prodaje ide i državi, i to kroz porez na kapitalnu dobit, piše portal 4zida.
Naime, na osnovu Zakona o porezima na dohodak građana, koji uređuje ovu oblast, porez se plaća na razliku između kupovne i prodajne cene, odnosno tržišne cene koju utvrdi nadležni poreski organ, ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne.
„Kao ugovorena, odnosno tržišna cena, uzima se cena bez poreza na prenos apsolutnih prava, dok se nabavnom cenom smatra cena po kojoj je obveznik kupio nekretninu. Ali, na primer, kod prenosa nepokretnosti koju je obveznik sam izgradio, nabavnu cenu čini iznos troškova izgradnje, a ako obveznik ne dokaže iznos troškova izgradnje, uzima se osnovica poreza na imovinu u godini nastanka obaveze po osnovu poreza na imovinu. Poreska stopa kapitalne dobiti, za fizička lica, iznosi 15 odsto“, objašnjava za 4zida advokat Bane Krunić.
Kada porez ne mora da se plati
Međutim, porez na kapitalnu dobit moguće je i „izbegnuti“ i to sasvim legalno.
Ako se novac koji se dobije od prodaje nekretnine u roku od 90 dana od dana prodaje, uloži u rešavanje svog stambenog pitanja i stambenog pitanja članova svoje porodice, odnosno domaćinstva oslobađa se poreza na ostvareni kapitalni dobitak.
„Osim kupovine druge nekretnine, zakon predviđa još neke opcije za oslobađanje od poreza na kapitalnu dobit. Na primer, ako se u roku od 12 meseci, od dana prodaje, novac uloži u adaptaciju objekta, potpunu ili delimičnu rekonstrukciju, ili slično, izvršiće se povraćaj plaćenog poreza na kapitalni dobitak. Ukoliko se samo deo novca uloži u različite rekonstrukcije, poreska obaveza se proporcionalno smanjuje uloženom novcu“, kaže advokat Krunić.
On još i dodaje da se kapitalnim dobitkom ne smatra razlika koja je nastala nasleđem u prvom naslednom redu, zatim kada se prenos radi između bračnih drugova i krvnih srodnika u prvoj liniji, kao i kada je transakcija između razvedenih bračnih drugova, a u neposrednoj je vezi sa razvodom braka i slično.
Utaja poreza i iz nezanja
U praksi, nije redak slučaj, da prodavac, i ako ima obavezu, porez ne prijavi na vreme, niti plati. Iz iskustva advokata čest razlog za to je – neznanje. U tom slučaju Poreska uprava može pokrenuti postupak za utvrđivanje obaveza po službenoj dužnosti, jer se overeni ugovori od strane javnog beležnika dostavljaju Poreskoj upravi. Ako se porez ne plati ni kada Poreska uprava donese rešenje, onda može da sledi i prinudna naplata. Rok za prijavu poreza na kapitalnu dobit je 30 dana. Podnosi se filijali Poreske uprave, u zavisnosti od mesta prebivališta.
Važno je da znamo da se kapitalna dobit, osim na stanove i kuće, plaća i na druge nepokretnosti, kao što su garaže, njive, vikendice…
„Pravni okvir kapitalne dobiti ne razlikuje nužno “stan” od drugih vrsta nepokretnosti. To važi generalno za imovinu, odnosno nekretnine, kada je prodajna cena veća od nabavne. Kapitalna dobit, pored nepokretnosti i stvarnih prava na istim, postoji i za promet autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, promet udela u kapitalu pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti„, objašnjava advokat Krunić.
Od početka 2018. godine poreski obrazac za prijavu kapitalne dobiti može se podneti i elektronski, ukoliko imate digitalni elektronski sertifikat. U ostalim slučajevima to se radi na šalteru Poreske uprave.
Izvor: 4Zida/N1
Foto: Pixabay