Beogradska berza i prošlu godinu završila je neslavnim rekordom. Ukupan promet bio je oko 210 miliona evra dok je promet na tržištu akcija iznosio samo 13,2 miliona evra.
Prema saopštenju brokerske kuće Momentum, ovo je dvostruko lošija realizacija u poređenju sa 2024. A i tada je promet na berzi bio manji od 30 miliona, što je mizerno u poređenju čak i sa regionalnim berzama. One u Zagrebu i Ljubljani ostvarile su u prošloj godini približno isti obim prometa na tržištu akcija – veći od 700 miliona evra.
“Promet akcija na Beogradskoj berzi tokom 2023. i 2024. beležio je skromne iznose. Bili su manji od 30 miliona evra po godini, a u protekloj godini su ubedljivo nadmašeni ovi neslavni rezultati. Promet od 13,2 miliona evra predstavlja više nego duplo slabije trgovanje u odnosu na lani. Promete ovog ranga berze u Ljubljani i Zagrebu zabeleže otprilike na nedeljnom nivou”, navodi se u pomenutoj analizi Momentuma.
Forbes Srbija analizirao je sa stručnjacima za tržište kapitala uzroke za ovakvu situaciju. Ko je glavni krivac i zbog čega državi ne odgovara razvijena berza?
Pravilo, a ne izuzetak na berzi
„Protekla godina ne predstavlja nikakav izuzetak, već logičan nastavak višegodišnjeg negativnog trenda. Ovakvi prometi govore da je domaće tržište kapitala na marginama finansijskog sistema“, kaže za Forbes Srbija Nenad Gujaničić, berzanski analitičar.
„Promet na berzi je sve manji, jer ona ne služi svrsi. Ostala je, kao institucija, u službi takozvane konsolidacije imovine. Poslužila je kao platforma za disperziju imovine tokom privatizacije, ali joj nije omogućeno da razvija trgovinu, osim ako nije u funkciji ukrupnjavanja vlasništva”, odgovara za Forbes Srbija Milko Štimac, nekadašnji predsednik Komisije za hartije od vrednosti.
Kaže da je na tržištu sve manje slobodnih hartija od vrednosti i sve manje vlasnika sa malim portfeljima koji bi berzi dali dinamiku. Krupni posednici pokupovali su od njih pakete kojima su raspolagali i sklonili ih sa tržišta.
Istovremeno, niko nov ne izlazi na berzu, ne listira nove emisije hartija od vrednosti niti ih emituje. Za prikupljanje kapitala je mnogo isplativije biti deo partijsko-političkih struktura.
Ko je krivac za sunovrat
„Osim što je donosilac zakona i čuvar njihovog poštovanja, što je funkcija države i na zrelim tržištima, ona je i kreator tržišnog materijala. Zato joj je teško ne pripisati glavnu ulogu. Ako ovome dodamo da je država većinski vlasnik domaće berze, a i u godinama pre konsolidacije vlasništva je imala glavnu reč u upravnom odboru, jasno je da je rezultanta činjenja i nečinjenja predstavnika države oblikovala domaće tržište kapitala”, kaže Nenad Gujaničić.
On dodaje da je deo odgovornosti za urušavanje tržišta i na pojedinim berzanskim posrednicima koji su bili “nosioci procesa kršenja prava manjinskih akcionara i kompanije koje su se, putem njihovih većinskih vlasnika, obračunavale sa nosiocima manjinskih interesa”.
Ipak, kako kaže, ovakvi slučajevi bili bi periferni da je država uspela da uspostavi funkcionalno tržište kapitala i efikasan rad institucija. I da je to uradila i na samom tržištu i van njega, a najpre u pravosudnom sistemu.
Milko Štimac, nekadašnji predsednik Komisije za hartije od vrednosti kaže da ne živimo ni u tržišnoj ekonomiji, a ni u građanskom društvu, a berza je podjednako institucija i tržišne ekonomije i građanskog društva.
„Lepo bi bilo kada bismo mogli da označimo pojedinačno nekoga da je odgovoran za to što na Beogradskoj berzi nema onoliko aktivnosti koliko bismo želeli. I koliko bi, svakako, bilo potrebno našoj ekonomiji i društvu. Berza je institucija kojoj je potrebna sloboda kretanja i raspolaganja imovinom, na čemu se, sledstveno, razvija i sloboda pojedinca. Bez slobode kapitala, nema ni slobode pojedinca, a bez toga nema ni berze”, kaže Štimac.
Partijska kontrola i loši kapitalisti
“Urušena berza je, pre svega, posledica želje da se zadrži partijska kontrola nad dobrim delom privrede. Umesto da neki tamo profesionalni investitori postavljaju neugodna pitanja na upravnim odborima ili skupštinama akcionara”, kaže Gujaničić.
On navodi da bi netačno bilo tvrditi da samo državna preduzeća ne vole berzu. Isto je i sa najvećim delom domaćih kapitalista koji su „sve uradili, nekada i kršeći zakone, da preduzeća koja su privatizovali povuku sa tog tržišta“.
“Društva koja ne polažu previše na principe transparentnosti i polaganja računa, jednostavno ne vole procese koji to zahtevaju na svakom koraku. U ovakvim okolnostima, možemo samo da nagađamo koliko smo procenata privrednog rasta propustili bez efikasne berze koja je mogla da obezbedi jeftinije finansiranje privrede i bolju kontrolu poslovanja preduzeća”, kaže Gujaničić.
Državi odgovara razvijena berza, ne odgovara onima koji je preuzimaju
Štimac ističe da svakoj državi odgovara razvijeno tržište kapitala, ali ne odgovara kolektivistički zatvorenim sistemima koji preuzimaju državu.
„Mi osamdeset godina živimo, uz par srećnih prekida od po nekoliko godina, u takvim sistemima. Čak je, u samoupravnom socijalizmu taj model doživeo i teorijsko-ideološko zaokruženje u konceptu dogovorne ekonomije. I to što se nazivalo socijalizmom, zamenjeno je sopstvenim naličjem – nacionalizmom, bez promene suštine. Svaki kolektivizam nalikuje jedan drugome”, ističe Štimac.
Kako kaže sagovornik Forbes Srbija, berza pripada modelu tržišne ekonomije, izražene individualizacije i oslobođenog pojedinca.
“Mi smo probali da reformišemo finansijsko tržište i na njemu tržište kapitala, ali je inercija bila velika. Konačno, ne može se doći do održivog reformskog rezultata u samo jednom segmentu ekonomije i društva. Ako reforme nisu ukupni, celovit projekat, onda će samo periodično i mestimično uspevati”.
Regionalne berze daleko uspešnije
Glavne regionalne berze, one u Ljubljani i Zagrebu, ostvarile su visoke, dvocifrene stope rasta. Vodeće hartije sa tih tržišta registrovale su prinose veće od najpoznatijih globalnih tehnoloških kompanija.
„Činjenica je da se na Zagrebačkoj berzi pojavljuju inicijalne javne ponude (IPO) kompanija, lokalne brokerske kuće nude ETF-ove na indekse Zagrebačke ili Ljubljanske berze. To najbolje govori koliko je ova berza ispred ovdašnjih prilika“, kaže Gujaničić. On navodi da mesečni promet Beleksa stane u jedan dan trgovanja akcijama kompanije Krka.
Gujaničić kaže da je glavni problem našeg poslovnog ambijenta loše funkcionisanje institucija koje ne mogu da obezbede ravnopravan tretman tržišnih učesnika. To se, pak, najbolje vidi na berzi koja predstavlja najsofisticiraniji tržišni mehanizam.
„Nije ništa bolja situacija na polju direktnih investicija. Ali tu se situacija kamuflira subvencijama i raznim drugim vrstama pomoći koje pre svega strani investitori dobijaju direktno od države. Dakle, glavno nečinjenje države jeste loša zaštita najslabijih učesnika na tržištu (manjinskih akcionara), a katkad je država bila direktno upletena u ove poslove”, objašnjava Gujaničić.
Ima li leka za veći promet
“Da bi promet bio bolji i da bi berza postala značajna institucija, mora, pre svega, da se promeni naše okruženje. Valjalo bi se posvetiti podizanju tržišta kapitala listiranjem velikih državnih monopola. I to uz prethodno najširu moguću disperziju vlasništva nad njima svim građanima. Takođe, valjalo bi poreskim tretmanom uputiti preduzetnike da kapital prikupljaju i na berzi, a ne samo u bankarskom sistemu”, odgovara Štimac.
On navodi da bi posebno mesto, budući da je Srbija poljoprivredna zemlja, trebalo obezbediti i robno-berzanskom trgovanju, odnosno terminskim ugovorima na proizvode primarnog agrara.
Beogradska berza: Pad prometa ne treba tumačiti isključivo negativno, to je završetak ciklusa „stare Berze“
Pad prometa je trend koji traje godinama, a u 2025. dodatno je bio naglašen privremenom obustavom trgovanja akcijama NIS-a. A NIS-ove akcije godinama su imale najveći pojedinačni uticaj na ukupni promet, odgovaraju za Forbes Srbija iz Beogradske berze.
„Od 2015. godine prisutan je i drugi važan razvojni element – strukturna promena u kompoziciji prometa, gde državne obveznice preuzimaju primat nad akcijama privatnih društava. To ukazuje da tržište već duže vreme prolazi kroz transformaciju i prelazi iz klasičnog, čistog akcijskog modela ka segmentu obveznica i drugih instrumenata“.
Oni odgovaraju da se istovremeno dešava i dugoročni proces povlačenja akcionarskih društava sa organizovanog tržišta, najčešće kroz konsolidaciju i prinudne otkupe.
„Nakon toga društva menjaju pravni oblik i prestaju da budu javna. To dodatno sužava broj aktivnih hartija koje se trguju i utiče na ukupan zabeleženi promet. Zbog svega navedenog, pad prometa ne treba tumačiti isključivo kao negativan fenomen. Pre kao završetak jednog istorijskog ciklusa – ciklusa „stare Berze“, koji je funkcionisao u uslovima ograničene ponude i bez kontinuiranog dotoka tržišno relevantnih izdanja“.
Danas se tržište nalazi u fazi prelaza: sa jedne strane, portfolio menadžeri i drugi profesionalni učesnici kroz BELEXsentiment i dalje pokazuju pozitivna očekivanja za buduće periode, jer vide rastuću aktivnost u segmentima koji nastaju sada. Sa druge strane, struktura i modeli finansiranja se menjaju. Fokus prelazi na novu ponudu, nove instrumente i unapređenje tržišne infrastrukture. Time se postavljaju osnovi za dugoročni rast prometa i likvidnosti u narednim godinama, a ne samo retroaktivno objašnjavanje prošlih kretanja.
Sa berze se povukle 24 kompanije u 2025
Tokom 2025. sa Beogradske berze povukle su se 24 kompanije. Najčešći razlog bio je prestanak statusa javnog društva, dok je manji broj povlačenja posledica stečaja i prinudne likvidacije.
„Ovaj podatak treba sagledavati u širem kontekstu dugogodišnjeg procesa konsolidacije tržišta. Veliki deo tih kompanija već dugo nije imao stvarnu tržišnu aktivnost, niti značajnu likvidnost u trgovanju. Njihovo povlačenje ne znači slabljenje tržišta, već završetak faze u kojoj je veliki broj društava bio formalno prisutan na berzi, ali bez realne tržišne funkcije. Na taj način tržište se „čisti“ i stvara se prostor za izgradnju kvalitetnije strukture ponude u budućnosti. Sa manjim brojem, ali finansijski stabilnijih, transparentnijih i tržišno aktivnijih kompanija i instrumenata“, odgovaraju iz Beogradske berze.
Na pitanje ko je najodgovorniji za sunovrat prometa na Beogradskoj berzi koji traje već godinama, oni odgovaraju:
„Ne postoji jedan odgovoran akter. Smanjenje prometa je posledica strukture tržišta formirane nakon završetka privatizacije i svetske finansijske krize 2008. kada je praktično presušio dotok novih, kvalitetnih hartija od vrednosti. Tržište je ostalo bez stalne „proizvodnje“ nove ponude, što je dugoročno moralo da utiče na obim trgovanja.
Obnova poverenja u korporativne obveznice
Kada nema dovoljno novih kompanija, obveznica, fondova i investicionih proizvoda, kapital prirodno traži alternativu – bilo kroz druge klase aktive, bilo na inostranim tržištima. Zato je ovo sistemsko pitanje, a ne pitanje pojedinačne odgovornosti“.
Oni dodaju da je „ključni iskorak donošenje Strategije razvoja tržišta kapitala i redefinisanje uloge Beogradske berze, koja danas ne vidi sebe samo kao mesto trgovanja, već kao aktivnog nosioca razvoja tržišnog ekosistema. Fokus se pomera sa objašnjavanja razloga za pad prometa na stvaranje uslova za njegov budući rast. Kroz novu ponudu, nove proizvode i nove investicione prilike. U tom kontekstu, emisija korporativnih obveznica kompanije Elixir tokom 2025. predstavlja prvi konkretan i vidljiv rezultat novog strateškog pristupa razvoju tržišta. Ona nije izolovan slučaj, već deo šireg programa razvoja tržišta korporativnih obveznica koji se sprovodi u okviru projekta Ministarstva finansija, u saradnji sa Svetskom bankom. Cilj tog programa je da se sistemski obnovi poverenje u korporativne obveznice kao legitiman, stabilan i transparentan instrument finansiranja, kako sa stanovišta investitora, tako i sa stanovišta kompanija koje traže kapital“.
Izvor: Forbes
Foto: Pixabay