„Mi deci treba da pomognemo da razviju kritičko razmišljanje, da tragaju za istinskim znanjem a ne za instant odgovorima, da budu dobri ljudi i poboljšavaju svet u kojem žive. Na tome insistiram zato što duboko verujem da naše društvo može da bude bolje i humanije“, ističe za B&F Mirjana Katić, direktorka Matematičke gimnazije, čiji su učenici samo u ovoj godini na međunarodnim takmičenjima osvojili 300 medalja. To je neverovatan uspeh za zemlju sa 6,5 miliona stanovnika.
Mirjana Katić nije bila svesna svog talenta za matematiku do petog razreda osnovne škole, kada je nova nastavnica matematike prepoznala njene sposobnosti i poslala je na takmičenje iz ovog predmeta. Buduća direktorka Matematičke gimnazije pobedila je na svom prvom takmičenju i kao nagradu dobila lenjire koje čuva sve do danas. Zato ne čudi da se 1991. godine opredelila upravo za Matematičku gimnaziju, a nakon maturiranja za Matematički fakultet, koji je završila pre roka, kao student generacije.
Odluku da ode u SAD promenila je zbog NATO bombardovanja i ostala je u Srbiji. U želji da se bavi onim što voli, odabrala je prosvetu umesto ponude za posao u AIK banci, gde bi imala pet puta veću platu. „Nikada se nisam pokajala“, ističe Mirjana Katić, koja je posle dve godine rada na beogradskom Poljoprivrednom fakultetu opet sledila srce i prešla u Matematičku gimnaziju. Gimnazijalcima je predavala sve matematičke predmete, a bila je predavač i učenicima sedmog i osmog razreda koje Matematička gimnazija ima u svom sastavu.
B&F: Kako ste postali direktorka?
Mirjana Katić: Bivši direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović, koji me je i pozvao da radim ovde, ispunio je uslove za penziju pre šest godina i raspisan je konkurs za novog direktora. Želela sam da se prijavim, ali dvoumila sam se jer je baš u to vreme moje dete kretalo u prvi razred osnovne škole i zbog toga mu je bila potrebna dodatna pažnja.
Ipak, konkurisala sam za to mesto i dobila sam jednoglasnu podršku radnog kolektiva. Postala sam prva žena direktor u istoriji Matematičke gimnazije, što je privuklo ogromnu pažnju u srpskoj naučnoj zajednici. Meni je bila važnija činjenica da sam time ohrabrila nove naraštaje devojčica da slede svoje snove, pokazavši im da je sve moguće uz talenat i vredan rad.
U međuvremenu sam dobila i specijalnu dozvolu ministra prosvete da nastavim da radim kao predavač, naravno volonterski, jer već primam platu za posao direktora.
B&F: Koliko se posao direktora i nastavnika razlikuju?
Mirjana Katić: Mnogo, posebno u Matematičkoj gimnaziji koja je najsloženija struktura u našem obrazovnom sistemu. Ona ima i završne razrede osnovne škole i gimnaziju u kojoj treba organizovati i rad redovnih profesora i gostujućih stručnjaka sa univerziteta i instituta. Tu su i vannastavne aktivnosti, na primer, radionice koje svakog četvrtka održavaju naši bivši učenici a danas uspešni poslovni ljudi. Pored svega toga, naši đaci redovno učestvuju na takmičenjima u inostranstvu za koja je potrebno pribaviti materijalna sredstva i organizovati putovanja.
Da mi posao ne bude lak pobrinula se i korona, koja je počela da se širi ubrzo po mom stupanju na dužnost. Tada smo morali da pređemo na onlajn nastavu, što je bilo veoma izazovno zbog nekih nastavnika koji su imali otpor prema novim tehnologijama. Ali tu situaciju smo iskoristili da pokažemo đacima koliko je važno posedovati sposobnost da se izmestiš iz svoje tačke gledišta i da razumeš druge ljude. Čini mi se da to nije baš najomiljenija lekcija u Srbiji.
B&F: Pandemija, međutim, nije bila jedina otežavajuća okolnost…
Mirjana Katić: Tako je. Usledila je tragedija u „Ribnikaru“ koja nas je trajno promenila. Deca su postala svesna ne samo pojedinačnih opasnosti već i da postoji potreba za promenama u društvu. To je možda bio uvod u ono što se dešava danas. Pre pada nadstrešnice u Novom Sadu, javnost je mislila da su nove generacije potpuno nezainteresovane za svet oko sebe, a pokazalo se da to uopšte nije bilo tačno.
Naravno, ne treba generalizovati, pošto nisu svi mladi isti. Ali, ono što ja primećujem kroz rad sa njima je da bar polovinu naših učenika istinski interesuje kuda ide ovaj svet, a sa njim i Srbija. Zato i učestvuju u blokadama. Primetila sam i da mladima nije lako nametnuti mišljenje. Da bi uopšte razmatrali nečije mišljenje, ta osoba mora da zasluži njihovo poverenje. To nije loša osobina u epohi kojom dominiraju lažne vesti.
B&F: Pored prenošenja stručnih znanja, šta u današnjem vremenu još spada u posao nastavnika?
Mirjana Katić: Mi deci treba da pomognemo da razviju kritičko razmišljanje. Da tragaju za istinskim znanjem, a ne za instant odgovorima koje će im dati neki četbot. Da sa razumevanjem pročitaju Danila Kiša ili Ivu Andrića, a ne sažetke njihovih knjiga.
Ali i da budu dobri ljudi, da brinu o svom okruženju. Na primer, da razmišljaju o tome da li će sva deca u svratištima ove godine dobiti paketiće. Ili da, uprkos tome što je vređanje i psovanje postalo maltene normalno u našem društvu, shvate da takav odnos prema ljudima nije u redu. Mi njih ne pripremamo samo da budu dobri u prirodnim naukama, već da budu dobri ljudi koji će poboljšavati svet u kojem žive. Na tome insistiram zato što duboko verujem da naše društvo može da bude bolje i humanije.
Imam utisak da baš zato što tako razmišljamo, naša gimnazija je okružena velikim brojem dobrih ljudi. Primera radi, povremeno nam privatne kompanije pomažu donacijama. Raduje me što postoje uspešni privrednici koji i dalje brinu o tome da li će neko talentovano dete imati mogućnost da ode na takmičenje.
B&F: Kakvi su vaši učenici van škole?
Mirjana Katić: U javnosti postoje brojne predrasude o talentovanoj deci. Ali, ona su kao i sva druga deca, i imaju veoma raznovrsna interesovanja. Trećina naših učenika je završila osnovnu muzičku školu. Mnogi obožavaju fizičko, pa imamo veslački tim koji često pobeđuje na takmičenjima srednjih škola.
Naši đaci spadaju u najtalentovanije u zemlji i zaista mnogo uče, ali opet imaju vremena da budu nasmejana, duhovita deca sa bogatim društvenim životom. Jedan naš učenik, koji je samo u ovoj godini osvojio 11 medalja na najprestižnijim takmičenjima iz fizike i hemije, na pitanje kako sve postiže uvek odgovori – zahvaljujući dobroj organizaciji.
B&F: Koliko talentovana deca u Srbiji uspevaju da iskoriste svoje potencijale?
Mirjana Katić: Ja mogu da govorim o prirodnim naukama pošto se njima bavim. Tu imamo mnogo više talenata nego što uspevamo da prepoznamo. Moje iskustvo pokazuje da bar 10% osnovaca koji poseduju talenat za prirodne nauke taj talenat ne razvija. Kod nekih ne bude prepoznat na vreme, neki nemaju adekvatnu podršku, a ima i dece koja jednostavno ne žele mnogo da rade.
Moram da napomenem i da u našoj gimnaziji dečaka ima dva puta više nego devojčica, ne zato što devojčice nisu talentovane, već zato što često imaju manjak samopouzdanja ili neke druge predrasude vezane za prirodne nauke.
B&F: Po čemu se današnji đaci najviše razlikuju od starijih generacija?
Mirjana Katić: Po praktičnosti. Mi imamo učenike koji planiraju da odmah posle završetka gimnazije osnuju startapove, kako bi svoja znanja primenili u praksi.
Upravo zbog toga se trudimo da im obezbedimo što više prilika za praktičan rad. Na primer, kroz projekat Erazmus, u dvorištu gimnazije napravili smo pametnu baštu. Udružili smo se sa poljoprivrednim školama iz Slovenije i Požarevca čiji đaci su nam pomogli znanjem o biljkama, a naši učenici su primenili fiziku, programiranje i elektroniku i povezali razne uređaje. Tako je bašta Matematičke gimnazije dobila senzore koji kontrolišu vlažnost, malog robota koji zaliva biljke…
Značaj ovog projekta ogledao se i u tome što je i đacima koji ne učestvuju na takmičenjima pružena prilika da putuju.
B&F: Kada već govorimo o takmičenjima, ne može se izbeći pitanje kako vam uspeva da sa njih donosite toliki broj medalja?
Mirjana Katić: Na međunarodnim takmičenjima učestvuju i zemlje sa milijardu stanovnika i obrazovnim sistemima koji od najranijeg uzrasta decu pripremaju za ovu vrstu nadmetanja. U poređenju sa njima mi, kojih ukupno ima 6,5 miliona, beležimo vanserijske uspehe.
Ove godine smo ostvarili vrhunske rezultate na takmičenjima iz matematike, fizike, hemije, programiranja, astronomije i veštačke inteligencije. Na olimpijadu iz oblasti veštačke inteligencije koja se održavala u Kini poslali smo učenika prvog razreda, dakle dete od 14 godina, i on je uzeo bronzanu medalju.
Ja mislim da smo mi generalno nadaren narod i da još uvek u školama imamo kvalitetan kadar koji prepoznaje talente. Pored toga, živimo u društvu u kom smo od malih nogu prinuđeni da se snalazimo, da prevazilazimo prepreke. Još jedan veliki podstrek za naše đake je patriotizam. Ne mogu da vam opišem koliku čast za njih predstavlja činjenica da na takmičenjima predstavljaju svoju zemlju.
B&F: Ipak, neki od njih možda neće ostati u Srbiji. Kakav rejting Matematička gimnazija ima prilikom upisa na prestižne svetske fakultete?
Mirjana Katić: Ne želim da zvučim neskromno, ali mi smo zaista odavno prerasli ne samo okvire Balkana, nego i Evrope. Redovno nas na takmičenja zovu najprestižniji svetski univerziteti, poput MIT-a na primer.
Kada konkurišu za strane koledže, naši učenici imaju veoma dobru polaznu osnovu. Mi imamo ugovor o saradnji sa Ecole Polytechnique u Parizu kao i sa City University iz Hong Konga. Tamo naši đaci dobijaju stipendije. I mimo pomenutih ugovora, oni često dobijaju pune stipendije na univerzitetima kao što su Oksford, Kembridž, MIT, Prinston… To je vrlo važno, jer troškovi studiranja na ovakvim univerzitetima prevazilaze finansijske mogućnosti 99% stanovništva Srbije.
Marija Dukić
Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.
Foto: Isidora Todorović