Prema podacima Statističke službe Evropske unije (Eurostata) u 2023. godini prosečna bruto godišnja penzija u EU iznosila je 17.321 evro, odnosno 1.443 evra mesečno, a unutar zemalja članica godišnje penzije su varirale između 4.479 evra u Bugarskoj i 34.413 evra u Luksemburgu.
Gledajući šire, među 34 evropske zemlje, prosečne godišnje penzije kreću se od 3.377 evra u Turskoj do čak 38.031 evra na Islandu, što znači da je najveća prosečna penzija u Evropi veća više od 10 puta od najniže.
Srbija se na ovoj listi našla veoma nisko, kao treća odozdo i sa 4.239 evra srpski penzioner je „bogatiji“ samo od onog u BiH (3.659) i Turskoj (3.377). Naravno, penzija je u Srbiji od 2023. godine značajno porasla – na gotovo 5.200 evra u 2025, ali rasta je sigurno bilo i u ostalim zemljama, tako da generalno ovi odnosi stoje.
Neznatno iznad evropskog proseka su i četiri najveće ekonomije EU, među njima Italija ima najveće penzije, slede Španija, Francuska i Nemačka. Zajedničko za ove tri zemlje jeste da sve imaju velike državno finansiranje penzijske sisteme i mnogo skromnije profesionalne sisteme koji pokrivaju samo određene sektore ili poslodavce.
Zbog toga su troškovi za penzijske prinadležnosti veoma visoki, navodi se u analizi.
Penzije iznad evropskog proseka imaju i četiri nordijske zemlje, od kojih Island nije u EU. Prosečna godišnja penzija najveća je u Danskoj – 30.543 evra a najniža u Švedskoj – 22.674 evra.
Nije, naravno, samo iznos penzije bitan, ali…
Zemlje bivšeg Istočnog bloka, među koje bi ovom prilikom trebalo svrstati i Srbiju, imaju generalno niže iznose prosečnih penzija, ali veće privilegije koje se daju penzionerima kao što su besplatna zdravstvena zaštita, prevoz i subvencionisano stanovanje, što uvećava nivo socijalne zaštite. Zahvaljujući takvim socijalnim davanjima kvalitet života penzionera je viši nego što bi bio da zavise samo od penzije.
Međutim, ako se u računicu uvedu i standardi kupovne moći odnosno poređenje koliko iste količine roba i usluga može da se kupi u različitim zemljama, redosled na evropskoj listi se značajno menja.
Ovi standardi odražavaju stvarne troškove života pa se, recimo, rangiranje Španije i Turske značajno poboljšava nakon korekcije tim paritetima i Španija se pomera sa 13. na 4. mesto, dok se Turska penje sa poslednjeg 34. na 25. mesto.
Nasuprot tome, Švajcarska sa 5. pada na 15. mesto, a Slovačka sa 27. na 33.
Za Srbiju se ovde, nažalost, ništa ne menja i ona zadržava poziciju pri dnu liste – sa 7.146 evra PPP bolja je samo od Slovačke (7.079) i BiH (6.658).
Kao pozitivno se ističe to što životni standard u starosti u razvijenim zemljama ne zavisi isključivo od penzijskih davanja (jer ljudi imaju veću ušteđevinu, privatno životno osiguranje ili su ulagali na berzu ili u investicione fondove), ali to ne briše razlike u pogledu osnovnog prihoda.
Penzioneru ode gotovo pola prihoda, u Srbiji i više
U Evropskoj uniji penzije u proseku predstavljaju oko tri petine zarade koju je neko primao neposredno pre penzionisanja. U Srbiji je to i više i u 2025. godini je prosečna penzija bila svega 47% prosečne plate.
U većini evropskih zemalja, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prosečan prihod ljudi starijih od 65 godina je niži od prosečnog prihoda ukupnog stanovništva.
Granica siromaštva je, prema OECD-u, definisana kao 50% srednjeg prihoda domaćinstava ukupnog stanovništva, što znači da je skoro svaki šesti penzioner u EU u riziku od siromaštva, a ta stopa je sa 12% u 2013. porasla na 15,5% u 2023. godini.
Kako se navodi, iako se penzijski sistemi u zemljama Evropske unije (EU) razlikuju, zajedničko im je to da su penzije glavni izvor prihoda za starije, pa u EU približno dve trećine njihovih primanja dolazi od javnih transfera, uglavnom državnih penzija i drugih davanja, navodi se u analizi objavljenoj u poslednjem izdanju „Glasa osiguranika“, glasila Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).
Izvor: BizSrbija
Foto: Pixabay