Juče je prestao da važi poslednji sporazum između SAD i Rusije koji je ograničavao nuklearno naoružavanje dve sile, što znači da one sada slobodno mogu povećavati svoj nuklearni arsenal.
Budući da su poslednjih godina drugi nuklearni sporazumi ukidani, ovo je bio jedini preostali dogovor između Rusije i SAD koji je uključivao mehanizme obaveštavanja, inspekcije, verifikacije i poštovanja sporazuma. Zašto je to važno najbolje se vidi iz podatka da navedene dve zemlje poseduju oko 87% svetskog nuklearnog oružja.
Šta je bio New START?
Sporazum New START, poznat i kao Praški sporazum, potpisali su tadašnji predsednik SAD Barak Obama i njegov ruski kolega Dmitrij Medvedev u Pragu 8. aprila 2010. godine. Na snagu je stupio naredne godine.
On je zamenio sporazum iz 2002. godine, kojim su se Rusija i Sjedinjene Države obavezale da do kraja 2012. smanje broj operativno raspoređenih strateških nuklearnih bojevih glava na između 1.700 i 2.200.
New START je predviđao dodatna smanjenja dalekometnog nuklearnog naoružanja i uneo veću preciznost u pogledu različitih tipova nosača. Zahvaljujući njemu do 2018. smanjen je broj interkontinentalnih balističkih raketa, nuklearnih bojevih glava i lansirnih sistema raspoređenih širom sveta.
Sporazum je uključivao i mehanizme za nadzor nad poštovanjem i verifikaciju, koji su se pokazali kao efikasni. Predviđao je razmenu podataka dva puta godišnje, kao i kontinuirano uzajamno obaveštavanje o kretanju strateških nuklearnih snaga, što se u praksi odvijalo gotovo na dnevnom nivou.
Propisivao je i nenajavljene, kratkoročne inspekcije na licu mesta raketa, bojevih glava i lansirnih sistema obuhvaćenih sporazumom.
Ograničenja sporazuma
New START je u vreme potpisivanja bio kritikovan zbog relativno skromnih smanjenja i zbog toga što je obuhvatao ograničen broj tipova nuklearnog oružja.
Međutim, najtrajnija negativna posledica bila je politička cena koju je Barak Obama platio kako bi obezbedio ratifikaciju u američkom Senatu. Da bi dobio dovoljnu podršku republikanaca, pristao je na dugoročni program obnove i modernizacije celokupnog američkog nuklearnog arsenala, kao i postrojenja i programa za proizvodnju i održavanje nuklearnog oružja. Ukupni trošak tog programa procenjen je na više od 2 biliona američkih dolara.
Time je, prema nekim ocenama, naneta veća šteta jer je dodatno učvršćeno posedovanje nuklearnog oružja od strane SAD i umanjene su šanse za nuklearno razoružanje.
Kako se sporazum približavao isteku 2021. godine, Rusija je ponudila njegovo produženje za još pet godina, međutim, tadašnji američki predsednik Donald Tramp odbio je da uzvrati istom merom. Nakon pobede na predsedničkim izborima 2020. godine, Džo Bajden je pak pristao da produži sporazum 3. februara 2021, samo dva dana pre njegovog isteka.
U februaru 2023. godine Rusija je suspendovala primenu ključnih delova sporazuma, uključujući razmenu podataka o nuklearnim zalihama i inspekcije na licu mesta. Ipak, nije se formalno povukla iz sporazuma i obavezala se da će i dalje poštovati numerička ograničenja za bojeve glave, rakete i lansirne sisteme.
Šta bi moglo da se dogodi dalje?
Znajući da se bliži istek važenja sporazuma, ruski predsednik Vladimir Putin je u septembru 2025. objavio da je spreman da još godinu dana poštuje numerička ograničenja, pod uslovom da SAD učine isto. No, osim Trampove usputne izjave – „zvuči mi kao dobra ideja“ – Sjedinjene Države nisu formalno odgovorile na rusku ponudu.
Tramp je dodatno zakomplikovao situaciju insistirajući da pregovori o budućim sporazumima o kontroli nuklearnog naoružanja uključe i Kinu. Kina to, međutim, dosledno odbija. Ne postoji ni presedan za takve trilateralne pregovore o kontroli ili razoružanju, koji bi bez sumnje bili dugi i složeni. Iako u porastu, kineski nuklearni arsenal i dalje je manji od 12% američkog i manji od 11% ruskog.
Dakle, New START je istekao bez ikakvog dogovora o nastavku poštovanja njegovih ograničenja dok se ne ispregovara novi sporazum. To znači da bi Rusija i SAD mogle da povećaju broj raspoređenih bojevih glava za 60%, odnosno 110%, u roku od samo nekoliko meseci, jer obe zemlje imaju kapacitet da na svoje rakete i bombardere postave znatno veći broj bojevih glava nego što je to trenutno slučaj. Obe takođe raspolažu velikim brojem bojevih glava u rezervi ili namenjenih za demontažu, ali koje su i dalje funkcionalne.
Ukidanje mehanizama verifikacije, razmene podataka, kontrole poštovanja sporazuma i sistema obaveštavanja dovelo bi i do povećane neizvesnosti i nepoverenja. To bi, zauzvrat, moglo da podstakne dalje jačanje ionako ogromnih vojnih kapaciteta obe države.
Izvor: The Conversation
Foto: geralt, Pixabay