Novo zaoštravanje globalnih tenzija nije donijelo očekivani rast cena plemenitih metala, što ukazuje na promenu dinamike na tržištu koje je godinama reagovalo gotovo refleksno na krize.
Srebro je pretrpelo posebno snažan udar, uz pad veći od četiri odsto, dok je zlato skliznulo ispod nivoa od 4.700 dolara po unci (31,1 gram). Time se dodatno udaljilo – oko 16 odsto – od svog rekordnog maksimuma iz januara.
Glavni razlog ovakvog kretanja leži u rastu inflacionih očekivanja i posledičnom pritisku na više kamatne stope. U takvom okruženju, imovina koja ne nosi prinos, poput zlata, gubi na atraktivnosti u odnosu na instrumente koji nude kamatu.
Istovremeno, ne treba zanemariti činjenicu da je zlato u prethodnoj deceniji gotovo učetvorostručilo vrednost, uz prosečan godišnji rast blizu 15 odsto. Takav učinak, koji nadmašuje i mnoge dioničke indekse, prirodno vodi ka realizaciji profita i kratkoročnim korekcijama cena.
Ipak, dugoročna slika ostaje drugačija. Zlato sve više dobija na značaju u rezervama centralnih banaka širom sveta, gde sada čini oko 24 odsto ukupne strukture – više nego američke državne obveznice. Taj trend predstavlja značajan zaokret u odnosu na kraj 2015. godine, kada su obveznice činile trećinu rezervi, a zlato svega devet odsto.
Promena u strukturi rezervi ukazuje na strateški pomak ka većoj sigurnosti i diverzifikaciji, ali kratkoročno tržište jasno poručuje: kamate su trenutno važnije od geopolitike.
Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay