Iako će poslovanje većine nemačkih kompanija u Srbiji ove godine biti u plusu, nemački investitori će biti oprezniji po pitanju investiranja i zapošljavanja. Na njihovo poslovanje ovde utiču i geopolitička situacija u svetu i neki lokalni problemi kao što je uvođenje EES-a zbog kog je Nemačko-srpska privredna komora (AHK) kontaktirala Evropsku komisiju sa ciljem da se nađe makar privremeno rešenje situacije u kojoj se trenutno nalaze svi izvoznici iz naše zemlje.
Kako je danas rekao Alexander Markus, izvršni član Upravnog odbora AHK, u Srbiji trenutno posluje više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom koje zapošljavaju oko 80.000 ljudi. Bilateralna trgovina između dve zemlje prošle godine je premašila 10 milijardi evra, pri čemu je Srbija više izvozila u Nemačku nego Nemačka u Srbiju.
Međutim, nisu svi rezultati nemačkog poslovanja u našoj zemlji ovako ohrabrujući. Veći procenat anketiranih kompanija (22%) očekuje da će ove godine poslovati lošije nego prošle u odnosu na procenat iz 2025. od 18% firmi. Istovremeno, broj kompanija koje očekuju poboljšanje poslovanja smanjen je sa prošlogodišnjih 40% na 37%. Od ispitanih firmi 35% očekuje rast prometa, 21% pad, a kod 44% će situacija ostati nepromenjena.
Verovatno iz tog razloga pada i broj kompanija koje će povećavati radnu snagu u Srbiji. Dok je 2025. to planirao 31% nemačkih firmi, ove godine će tek 28% povećavati zaposlenost. Za razliku od prošle godine kada je 16% kompanija smanjivalo broj zaposlenih, u 2026. će to činiti 20%. Ovo bi moglo da se odrazi i na standard dela stanovništva budući da su zarade u nemačkim kompanija za 30% veće od prosečnih u našoj zemlji.
Hrvatska ponudila svoje rešenje problema sa EES
Ono što se u međuvremenu pak povećalo jer udeo nemačkih firmi (92%) kojima je važno i veoma važno približavanje Srbije Evropskoj uniji. Jer, što pre postanemo članica EU, to će se pre za domaće i nemačke firme koje posluju na našoj teritoriji poboljšati uslovi poslovanja.
Jedan od uslova koji su trenutno vrlo nepovoljni tiče se Sistema ulaska/izlaska iz Evropske unije (EES) koji, između ostalih, onemogućava i naše vozače kamiona da borave u Uniji onoliko koliko to njihov posao zahteva. Na pitanje koliko EES utiče na članice AHK, Markus je odgovorio da se oni suočavaju sa svim izazovima sa kojima se suočava srpska privreda.
„AHK se već obraćala evropskim zvaničnicima u nadi da će se naći makar neko privremeno rešenje. Hrvatska ga je ponudila predloživši da profesionalnim vozačima izdaje vize međutim to ne može biti zadovoljavajuće rešenje ako i ostale članice EU ne učine isto“, tvrdi on.
NJ.E. Ambasadorka Nemačke u Republici Srbiji Anke Konrad dodala je da su pregovori o pronalaženju trajnijeg rešenja u toku ali da je ovo složena situacija koja se ne može rešiti preko noći.
Pada broj kompanija koje bi ponovo započele posao u Srbiji
Osim problema sa izvozom, prema rečima Filipa Simovića, predsednika Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore, nemački investitori u Srbiji se suočavaju sa još nekim izazovima, koje su spremni da rešavaju u saradnji sa srpskom vladom.
U najveće izazove spadaju korupcija i kriminal, sporo pristupanje Srbije EU, politička i društvena nestabilnost, nedovoljna transparetntnost javnih nabavki, pravna nesigurnost, nepredvidivost ekonomske politike, nedovoljna efikasnost javne uprave i otežan pristup EU finansiranju.
Kada je u pitanju odabir zemlje za zasnivanje poslovanja, nemački investitori i dalje smatraju da Srbija nudi značajne pogodnosti kao što su komunikacija odnosno kvalitet mreže i usluga, stabilno snabdevanje energijom, digitalizacija administracije, kvalitet i dopstupnost lokalnih dobavljača, saobraćaj, transport i logistika, uslovi za istraživanje i razvoj i kvalitet visokog obrazovanja.
Ipak, ono što zabrinjava je podatak da bi od anketiranih nemačkih kompanija 77% njih ponovo odabralo Srbiju kao investicionu destinaciju, dok je taj procenat prošle godine iznosio 88%.
Foto: Bif