Zašto se sve više seje sirak u odnosu na kukuruz

Poljoprivrednici koji su se odlučili da seju sirak privode setvu kraju. Poslednjih godina sirak je sve zastupljeniji na poljima jer dobro podnosi sušu i toplu klimu. I skuplji je od kukuruza (33 dinara kilogram), dok su troškovi setve neznatno niži, zbog semena koje je jeftinije u odnosu na kukuruz i manje ga treba.

Ratar iz Bačkog Petrovca Daniel Spevak posejao je nedavno sirak zrnaš i očekuje dobar rod. Do pre dve godine sejao je sirak metlaš i imao ugovorenu proizvodnju, ali više na tržištu ne postoji potreba za metlicama.

„Sada sejem sirak zrnaš, koji se koristi u stočnoj hrani i u potpunosti zamenjuje kukuruz, a tražen je u mešaonama hrane. Zrno sadrži visok procenat proteina i skroba, što ga čini odličnom stočnom hranom. Prednost sirka ogleda se i u tome šta ga ne napada kukuruzna zlatica“, kazao je Zorki Delić za Dnevnik.

„Sirak se malo kasnije seje nego kukuruz, ali se ranije žanje. Otporniji je na tropsku klimu i skuplji nego kukuruz. Sada je kilogram zrna sirka 33 dinara, a kukuruza 24 dinara. Uvek je sirak za trećinus kuplji nego kukuruz.“

Spevak je u žetvi prošle godine imao oko pet tona sirka po hektaru, što je solidan prinos imajući u vidu da je rod kukuruza lane podbacio zbog suve i tople klime.

Po rečima dr Vladimira Sikore s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, poljoprivredna praksa, u zavisnosti od primene, razlikuje više agronomskih formi sirka.

„Sirak metlaš predstavlja sirovinu za metlarsku industriju i kao takav se gaji u regionima u kojim se proizvode metle. Površine pod tim sirkom zavise od potreba za sirovinom – sirkovom slamom, i svake godine su između 500 i 800 hektara – kaže sagovornik.

U Vojvodini se sirak zrnaš i sirak metlaš seju na dve lokacije: na severu, na potesu Kanjiža–Senta, i u Južnobačkom okrugu, u opštinama Bački Petrovac, Pivnice i Selenča. Površine koje zauzimaju sirkovi nisu poznate. Evidenciju ne vodi Republički zavod za statistiku, dok podaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad nisu pouzdani, jer osim domaćeg semena na tržištu ima i stranih.

Poznato je da poljoprivrednici zbog tropske klime traže alternativne biljne vrste u zasnivanju poljoprivredne proizvodnje i da sirak iz godine u godinu postaje zamena za kukuruz. Posebno na područjima gde je lošiji kvalitet zemljišta.

Sirak za zrno, dodaje, gaji se radi zrna koje se koristi isto kao i zrno kukuruza i menja ga u krmnim smešama. Površine pod ovim sirkom se iz godine u godinu povećavaju, posebno u sušnim regionima, u kojim se ne mogu postići odgovarajući prinosi kukuruza.

„U stresnim uslovima kakve smo imali prošle godine, prinosi zrna sirka su bili od pet do šest tona po hektaru. Krmni i silažni sirkovi služe za proizvodnju kabaste stočne hrane i kao takvi su veoma cenjeni kod stočara“, veli Sikore.

Kako kaže, ovi sirkovi su značajni pre svega u regionima u kojim je proizvodnja kabaste stočne hrane od ostalih biljnih vrsti limitirana uslovima sredine, odnosno stresom usled nedostatka vlage i visokih temperatura.