Sve veći problemi u srpskom malinarstvu jasno signaliziraju da je krajnje vreme da se ovo tržište uredi. Među merama koje bi trebalo preduzeti je i kreiranje elektronske platforme za trgovanje malinom kao berzanskom robom, što bi povećalo transparentnost na tržištu i bilo bi korisno i za proizvođače i za kupce. To potvrđuju i stručna istraživanja u Srbiji, ali nažalost za takvo rešenje nema političke volje.
Sve češće se dešava da malina izvezena iz Srbije bude neodgovarajućeg kvaliteta. Najčešći razlog za to je uvoz ovog voća iz drugih država, ali bi svakako trebalo poboljšati i uslove u kojima se odvijaju berba, transport i skladištenje domaćih malina. Prošle godine, prinosi u našoj zemlji bili su daleko ispod proseka, pa se malina više uvozila da bi se kasnije izvozila kao srpska. To je uzrokovalo probleme sa ovogodišnjim izvozom domaće maline, samo dva meseca do nove berbe.
Sistem brzog upozoravanja za hranu i stočnu hranu (RASFF), zvaničan sajt EU za bezbednost hrane, objavio je krajem aprila da je Francuska utvrdila dvostruko veću količinu kadmijuma u zamrznutim malinama uvezenim iz Srbije. Prema rečima Aleksandra Leposavića, iskusnog stručnjaka iz oblasti malinarstva, reč je upravo o pošiljci koja je reeksportovana, odnosno uvezena iz drugih zemalja da bi se kasnije izvezla kao srpska.
Nešto kasnije, na istom sajtu je objavljeno da je Nemačka povukla sa tržišta zamrznuto voće iz Srbije zbog prisustva virusa hepatitisa A. Tim povodom, naše Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da se radi o mešavini bobičastog voća, pri čemu je deo voća takođe dospeo iz uvoza.
Podsetimo da su Francuska i Nemačka veliki uvoznici maline i da su nekada kupovale više od tri četvrtine ukupnog izvoza ovog voća iz Srbije. Njihovo učešće u kupovini srpske maline značajno se smanjilo u međuvremenu, zbog neodgovornog ponašanja učesnika na domaćem tržištu, a pre svega nekontrolisanog uvoza maline u Srbiju.
Malinom je moguće trgovati preko berze ili standardizovanog portala
Trenutno se na berzama trguje različitim poljoprivrednim proizvodima, poput kukuruza, pšenice, soje, palminog ulja, pamuka, crnog bibera, šećera, jabuka, uljane repice, suvog grožđa… Stoga je osnovano pitanje da li bi moglo da se trguje i srpskom malinom kao berzanskom robom?
Da bi se nekom robom moglo trgovati preko berze, potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi, od kojih se kao ključni ističu sledeći: ponuda i tražnja za robom moraju biti dovoljno velike; kvalitet robe mora biti podložan standardizaciji; određivanje cene robe treba prepustiti tržištu, bez monopolističkih uticaja i mešanja države; vodeći učesnici na robnoj berzi treba da udruže svoje napore ka uspostavlјanju funkcionalnog i pouzdanog klirinškog sistema koji će garantovati robnu razmenu na organizovanom tržištu; usluge berze moraju biti funkcionalne i pristupačne, uz postojanje neophodnih infrastrukturnih objekata; potrebna je odgovarajuća podrška države.
Srbija se ubraja u najveće svetske proizvođače malina (tabela 1). Pritom, skoro celokupna proizvodnja odlazi u izvoz. Maline, vrednosno posmatrano, predstavljaju naš najznačajniji poljoprivredni proizvod u izvozu.
Ukoliko pretpostavimo da je izvoz zaleđene maline iz Srbije 100.000 tona, to znači da jedan dinar po izvezenom kilogramu donosi skoro milion evra. Međutim, cena malina iz godine u godinu značajno varira, pri čemu se konačna cena za tekuću godinu uglavnom ne zna do završetka proizvodnje, berbe i predaje. Ovakva praksa ukazuje da bi postojanje odgovarajućeg portala, kao najjednostavnijeg oblika elektronskog trgovanja robom, i te kako imalo smisla.
S druge strane, industrijalizacija proizvodnje u polјoprivredi, upotreba aditiva, pesticida i sličnih sredstava, nametnula je potrebu da se uspostavi efikasan i međunarodno priznati sistem kontrole za njihovo korišćenje. Zato bi kvalitet celokupne maline koja se izvozi iz Srbije trebalo standardizovati prema međunarodno priznatim standardima, kao što je recimo GlobalGAP standard.
Pomenuti standard sadrži principe za uspostavljanje bezbedne i održive polјoprivrede i zasniva se na partnerstvu polјoprivrednih proizvođača i trgovaca. GlobalGAP se odnosi na proizvodnju primarnih polјoprivrednih proizvoda, ali i na aktivnosti koje slede nakon toga. Na primer, u procesu proizvodnje malina važnu ulogu ima berba plodova, ali su veoma značajne i naknadne aktivnosti, klasiranje, transport i čuvanje plodova.
Formiranje berze odgovaralo bi i prodavcima i kupcima
Većina robnih berzi ima znatnu podršku države i precizno definisanu regulativu, kako bi se obezbedila sigurnost u trgovanju strateški važnim proizvodima. Zakon o robnim berzama usvojen je u Srbiji 2019. godine, s namerom da doprinese značajnijem razvoju robnog tržišta na posmatranom području.
Kao osnovni cilј ovog zakona ističe se uređenje i organizacija pravičnog, transparentnog i efikasnog tržišta standardizovanog tržišnog materijala i zaštita integriteta tržišta. U članu 10. piše da predmet trgovanja preko robne berze ne mogu biti devize, efektivni strani novac, plemeniti metali i električna energija, što indirektno znači da bi se malinom moglo trgovati.
Ukoliko bi se formirala berza za trgovinu malinom, korist bi imali i proizvođači i kupci ovog voća. Proizvođači maline, uglavnom mala poljoprivredna gazdinstva, često su nezadovoljni visinom otkupne cene malina i načinom na koji se ona utvrđuje. Nasuprot tome, sistem trgovanja preko robne berze predstavlja veoma pouzdan model za utvrđivanje nepristrasne, ravnotežne i transparentne tržišne cene robe i podrazumeva sigurnost plaćanja.
Istovremeno, korist od robne berze imaju i kupci. Trgovina preko robne berze podrazumeva standardizaciju berzanskog materijala, koja uključuje razvijen sistem garancija kvaliteta i kvantiteta robe.
Država mora zaštititi i podstaći domaću proizvodnju
Rezultati stručnih istraživanja nedvosmisleno pokazuju da je malinom moguće trgovati preko uređenih platformi. Nalazi potvrđuju da bi trgovina ovim voćem preko berze predstavljala efikasan način da se uredi domaće tržište maline, ali da za to, nažalost, nema političke volje.
Međutim, sve veći problemi u srpskom malinarstvu jasno signaliziraju da je krajnje vreme da država zaštiti i pomogne domaće proizvođače malina. Neke od važnijih mera koje bi trebalo preduzeti što pre odnose se na kontrolu kvaliteta maline iz uvoza, subvencije namenjene bunarima za navodnjavanje, efikasnije podsticanje kvaliteta domaćih zasada i napredniji sistem skladištenja, uključujući i ponudu proizvođačima da čuvaju svoje plodove radi kasnije prodaje.
Kao deo dugoročne razvojne strategije potrebno je razmotriti i kreiranje elektronske platforme za trgovanje, koja bi poboljšala transparentnost na tržištu.
Na kraju, treba napomenuti da podsticanje proizvodnje maline subvencijama od 18.000 dinara po hektaru je, najblaže rečeno, neprimereno. Malinjaci su uglavnom relativno male površine, od 20 do 30 ari i zato je neozbiljno subvencionisati tu proizvodnju na isti način kao, recimo, proizvodnju pšenice i kukuruza.
Lekovita svojstva maline
Maline su veoma tražene na svetskom tržištu, jer osim toga što su ukusno voće koje može da se jede bez ikakve prerade, služe i za pravljenje sokova, džemova, ekstrakata i drugih proizvoda. Maline su popularne i zbog dokazanih lekovitih svojstava. Brojna empirijska istraživanja potvrđuju da maline mogu pomoći u kontroli glukoze u krvi, kod osoba koje su izložene velikom riziku od nastanka dijabetesa, kao i da neki ekstrakti od maline štite kožu od oštećenja izazvanog UVB zračenjem. Antioksidativno, ali i antikancerogeno dejstvo lišća i ploda maline dokazano je i na primeru srpske divlje maline.
Dragan Stojković, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu
Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije
Foto: hynekjanac, Pixabay