Kako proceniti da li neka privreda ulazi u recesiju? Osim klasičnih pokazatelja poput nezaposlenosti, inflacije ili kretanja berzanskih indeksa, postoje i neobične teorije koje tvrde da se stanje ekonomije može naslutiti po dužini ženskih suknji ili prodaji kravata. U ovom tekstu pozabavićemo se nesvakidašnjim indikatorima.
Indeks dužine suknje
Ova teorija polazi od pretpostavke da se dužina ženskih suknji menja u skladu sa kretanjem berze.
Tokom perioda ekonomskog prosperiteta, poput dvadesetih ili šezdesetih godina prošlog veka, suknje su postajale kraće. Nasuprot tome, nakon sloma Volstrita 1929. godine i početka Velike depresije, u modi su bile duže suknje.
Jedno od objašnjenja jeste da su samopouzdaniji potrošači spremniji da biraju smeliju garderobu. Ipak, da ova teorija nije baš pouzdana pokazuje podatak da su pedesete, uprkos snažnom ekonomskom rastu, obeležile duge i široke suknje.
Efekat karmina
Prema takozvanom „efektu karmina“, kada ljudi ne mogu ili ne žele da troše na skupe luksuzne proizvode, okreću se manjim zadovoljstvima.
Umesto dizajnerske haljine, kupiće karmin, kvalitetnu kafu, skuplje piće ili neki manji elektronski uređaj. Način na koji potrošači raspoređuju novac može biti pokazatelj njihovog poverenja u buduća finansijska kretanja.
Kao i prethodnu teoriju, ni ovu ne potvrđuje praksa baš uvek.
Indeks muškog donjeg veša
Za razliku od efekta karmina, ovaj pokazatelj polazi od pretpostavke da muškarci u vreme finansijske neizvesnosti odlažu kupovinu donjeg veša.
Studija objavljena 2022. godine pokazala je da je prodaja muškog donjeg veša u Australiji opala tokom finansijske krize 2008. godine, kao i za vreme pandemije kovida 19. Takve promene u potrošnji mogu ukazivati na to kako građani procenjuju sopstvenu finansijsku budućnost.
Indeks nebodera
Na prvi pogled deluje logično da izgradnja rekordno visokih nebodera govori o snažnoj ekonomiji. Međutim, ova teorija tvrdi upravo suprotno.
Prema „indeksu nebodera“, gotovo svaki put kada bude izgrađena najviša zgrada na svetu, ubrzo usledi recesija. Tako je Empire State Building otvoren 1931. godine usred Velike depresije, dok je Burdž Kalifa u Dubaiju postao najviša zgrada na svetu 2009. godine, tokom globalne finansijske krize.
Objašnjenje je prilično jednostavno – ovakvi projekti pokreću se u vreme ekonomskog buma, ali se završavaju tek nekoliko godina kasnije, kada se privredna situacija često već promeni.
Indeks kravate
Prema ovoj teoriji, stanje ekonomije može se naslutiti i po prodaji kravata.
Jedna pretpostavka kaže da tokom recesije raste prodaja kravata jer zaposleni žele da ostave profesionalniji utisak i pokažu da su vredni radnici.
Druga se odnosi na stil: u periodima ekonomskog optimizma popularnije su šire i upadljivije kravate, dok se u kriznim vremenima češće biraju uže kravate i tamnije, svedenije boje.
Neobične teorije, ali zanimljiv uvid
Iako ekonomisti raspolažu velikim brojem pouzdanih statističkih pokazatelja za procenu privrednih kretanja, ne postoji metod koji može sa sigurnošću predvideti recesiju.
Zbog toga su ovakvi nekonvencionalni pokazatelji zanimljivi kao ilustracija načina na koji se promene u ekonomiji mogu odraziti na svakodnevne potrošačke navike, iako ih ne treba posmatrati kao ozbiljan alat za prognoziranje privrednih tokova.
Izvor: Investmentsense
Foto: stocksnap, Pixabay