Iako mnogi privrednici u Srbiji nazive svojih firmi i dalje zasnivaju na delatnosti ili identitetu vlasnika, primetno je da smišljanje upečatljivih ili duhovitih poslovnih imena postaje dodatno „oružje“ u borbi za skretanje pažnje među sve mnogobrojnijom konkurencijom.
Nekada je bilo uobičajeno da hleb kupite u pekarama Aca ili Nikolić, svratite do automehaničara Jovanovića, a televizor popravite kod majstora Pere. Imena firmi nisu morala da budu duhovita ili upečatljiva, dovoljno je bilo da znate gde su i da rade dobro. Glas se širio „od usta do usta“, a najbolja reklama je bila preporuka komšije.
Danas je ta logika gotovo nestala. Pažnja se meri u sekundama skrolovanja, pa i ime firme mora da „iskoči“ pre nego što iko uopšte vidi šta nudite. Hleb se kupuje u „Skroz dobroj pekari“, pecivo u „Pite svevišnje“, odela šiju u „Hrabrom krojaču“, pivo se pije u „Razbeerbrizi“, a palačinke jedu u „Al paćinku“. U moru naloga, reklama, storija i reelsova, prezime vlasnika više nije dovoljno. Naziv firme mora da nasmeje, iznenadi ili bar natera da zastanete.
Zakonska ograničenja za „kumove“
Prema rečima Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, iako duhovita imena firmi nisu sasvim nova pojava, uslovi poslovanja dramatično su se promenili. Nekada je za uspeh bila dovoljna dobra lokacija i kvalitetna usluga, a danas preduzetnik mora da bude i trgovac, i fotograf, i administrator društvenih mreža, pa je naziv firme tek prvi korak u toj borbi za pažnju.
„Tržište je zahtevnije, a očekivanja potrošača viša. Pitanje prepoznatljivosti postalo je ključno, a ime firme jedan od alata u toj borbi za vidljivost“, ističe Rajić za B&F.
Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), krajem februara 2026. godine bilo je 136.514 privrednih društava i 373.980 preduzetnika. Iako APR ne vodi statistiku o dužini ili strukturi naziva firmi, niti prati trendove u upotrebi stranih reči, praksa pokazuje da su engleski termini sve prisutniji, posebno u IT i kreativnim industrijama. Upotreba reči „Srbija“ u nazivu dozvoljena je privrednim društvima samo uz saglasnost Vlade, dok je preduzetnicima ta mogućnost uskraćena.
Samo tokom 2025. registrovano je i „kršteno“ 8.037 novih privrednih društava i čak 46.751 preduzetnik. „Kumovi“ su mogli da budu duhoviti i kreativni, uz određena zakonska ograničenja. „Poslovno ime ne može da vređa moral, da sadrži pogrdne reči niti da izaziva zabludu u pogledu pravne forme. Takođe, naziv društva ne sme da bude istovetan nazivu drugog društva i mora da se dovoljno razlikuje od naziva drugog pravnog lica, tako da ne izaziva zabunu u pogledu identiteta“, objašnjavaju u APR-u za B&F.
Dobro ime je ključ
Zakonska pravila, međutim, ostavljaju prostor za kreativnost. Iako, mnogo firmi i dalje nosi „obična“ imena, od opštih odrednica poput „komerc“ i „trejd“, preko naziva izvedenih iz imena i prezimena vlasnika, do onih u kojima se već u samom nazivu jasno ističe delatnost kojom se preduzeće bavi, sve je više privrednika koji poslovno ime pažljivo osmišljavaju kao deo identiteta i strategije.
Primer je preduzeće za selidbe, koje je njegov vlasnik Jakov Ninković nazvao „Jaki Momci“. Ninković objašnjava za B&F da je izborom ovakvog imena nastojao da privuče pažnju i ostavi jasan utisak. „Želeo sam da ime bude upečatljivo, originalno, a da u isto vreme govori mnogo o nama kao preduzetnicima. U poslu kao što je selidba, gde klijenti traže pouzdanost i sigurnost, ime već na prvi pogled šalje poruku snage, sposobnosti i ozbiljnog pristupa poslu ali na simpatičan i pristupačan način“, smatra Ninković.
Sličan pristup čest je u ugostiteljstvu. Preko puta Okružnog zatvora Klisa u Novom Sadu, nedavno je osvanula picerija „La Tvorza“, što je žargonski izraz koji označava zatvor. Nazivu je prilagođen i jelovnik, pa gosti mogu da naruče „Uslovnu“, ili pice „Zabela“, „Alaktraz“, „Nanogica“, „Pablo“ i „El Čapo“…
„Dobro ime je ključ, a naslov mora da prati koncepciju – dizajn, priču, brending. Hteo sam da bude duhovito, da asocira i na lokaciju i na Italiju“, kaže za B&F vlasnik picerije Željko Ninić i dodaje da su i naziv i koncept privukli dosta pažnje.
„Deo gostiju dolazi upravo zbog naziva, ali ih na kraju zadrži proizvod, što je najvažnije. Među redovnim gostima su i zaposleni u zatvoru. Najprodavaniju picu zadržali smo pod nazivom „Kaprićoza“, jer deo gostiju ne shvati odmah igru reči, iako smo planirali da je nazovemo „Kaprićuza“, objašnjava Ninić.
Boško Kustadić, vlasnik zanatske pivare „Razbeerbriga“ smatra da je ime firme važno, ali još više proizvod. „Sve teže pamtimo stvari koje nas okružuju, a sa zanimljivim nazivima možemo da animiramo određenu publiku makar na nekoliko sekundi, skrenemo pažnju na sebe i svoj proizvod. Ipak, to ne znači da treba praviti šalu po svaku cenu. Na kraju se poverenje i integritet grade kvalitetom, a iza toga morate da stanete“, ističe Kustadić za B&F.
Lična reputacija najbolja reklama
Na sličnu granicu između kreativnosti i ozbiljnosti ukazuje i Dragoljub Rajić, koji ocenjuje da duhovit naziv može biti prednost, ali ne u svakoj delatnosti.
„Takav pristup je prihvatljiv, recimo, kod ugostiteljskih objekata, krojačkih radnji, igraonica, manjih trgovina ili poslova usmerenih ka zabavi i deci. S druge strane, porodične firme koje posluju dugoročno i žele da ostave utisak stabilnosti i tradicije, ređe će posegnuti za neobičnim imenima. To je ujedno i pokazatelj da je Srbija i dalje prilično konzervativna sredina. Većina preduzetnika želi da ih klijenti dožive kao ozbiljne i pouzdane, a naziv firme je deo tog identiteta“, zaključuje Rajić.
Petar Marković, vlasnik „Auto servisa Marković“ koji pod tim imenom posluje četiri decenije, smatra da naziv firme po prezimenu i dalje nosi određenu težinu i uliva poverenje, posebno u zanatskim poslovima gde se reputacija gradi godinama. Želeo je da naziv servisa bude direktno povezan sa njim kao majstorom, jer veruje da su kvalitet rada, zanatska veština i lična preporuka i dalje najbolja reklama.
„Nisam želeo da naziv bude ni duhovit ni upadljiv, već pre svega da bude jasno povezan sa mnom. Ljudi me znaju kao majstora i smatram da u ovom poslu nema potrebe za takvom vrstom igre. Najvažnije je da mušterije prepoznaju kvalitet rada i da ime povežu sa poverenjem koje sam stekao“, naglašava Marković za B&F.
Ekonomija pažnje
Marketinški stručnjak Ivan Minić ukazuje da u eri ekonomije pažnje, kada ova ljudska aktivnost postaje sve dragocenija u moru informacija, privrednici moraju da se istaknu, privuku kupce, da budu vrlo jasni i ispune kriterijume koji ranije nisu bili neophodni.
„Da biste se izdvojili, morate biti inovativni i kreativni. Ranije je bilo dovoljno da ime bude različito i da prođe registraciju u APR-u. Danas, ako neko već koristi to ime na internetu, teško ćete se probiti. Ako želimo da za svoj posao uzmemo .com domen, treba da imamo u vidu da je već 61 milion registrovanih naziva u ovom domenskom prostoru. Ako se odlučimo da izbor naziva domena bude u .rs opsegu, konkurencija je 161.000 već registrovanih domena. To znači da su verovatno ona najbolja, najlakša i najpamtljivija imena zauzeta u oba domenska prostora“, kaže Minić za B&F.
Prema njegovim rečima, kratka imena su obično efektnija, specifični nazivi su bolji od generičkih, kao i oni koji su duhoviti i podstiču osećanja ukoliko je reč o delatnosti u kojoj se potrošači emotivno vezuju za proizvod ili uslugu.
„Uspešna marketinška taktika su songovi, brend pesmice, humor, a ako to još prati vrlo dopadljiv vizuelni identitet, to može mnogo da pomogne malom brendu u osvajanju tržišta. Dobar naziv je onaj koji privuče pažnju, ostane u sećanju i jasno komunicira ono što nudite“, ističe Minić i dodaje da smo narod pun duha, otvoreni za sve što je simpatično i što nije uvredljivo. S druge strane, da bi nešto opstalo, potrebno je da kvalitet proizvoda bude na dovoljno visokom nivou, napominje Minić i zaključuje da je „dobro ime ono koje se lako pamti i koje ne ostavlja ravnodušnim kada smo bombardovani hiljadama informacija svaki dan“.
Bojana Petrović
Biznis i finansije 244, april 2026.
Foto: Bif