TasteAtlas: Lista najgorih jela iz Srbije

Na listi se našlo ukupno 26 jela, među kojima su tradicionalni specijaliteti, ali i dobro poznata svakodnevna jela, poređana prema ocenama publike.

Najmanje naklonosti korisnika dobilo je predjelo poreklom iz okoline Valjeva, koje se tako našlo na prvom mestu liste najlošije ocenjenih srpskih jela.

Ovo je prvih deset:

Živa pljeskavica je predjelo koje se pravi od mlevene teletine, soli, bibera, dimljene paprike, tucane paprike, Vegete, ulja i seckanog crnog luka. Meso i začini stavljaju se na veliki tanjir i mešaju viljuškom dok se ne dobije homogena masa, koja se zatim oblikuje u pljeskavicu.

Ovo jelo nastalo je u restoranu Kod Bore u Sedlarima kod Valjeva u Srbiji, a predstavlja verziju jela koje su jeli ugostiteljski radnici u državnim restoranima u bivšoj Jugoslaviji. Pošto nisu imali mnogo vremena, za ručak su obično jeli pljeskavicu od sirovog mesa stavljenu u toplu lepinju.

Živa pljeskavica služi se uz grilovani hleb ili lepinju, kao i so i papriku za dodatno začinjavanje, a obično se jede dok se čeka da stigne porudžbina mesa sa roštilja.

Čorba od spanaća je tradicionalna supa poreklom iz Srbije, mada je danas prilično uobičajena širom Balkana. Priprema se od svinjske masti, spanaća, crnog luka, belog luka, brašna, vode i mleka.

Da bi se pripremila, spanać se skuva i ostavi sa strane. Mast se stavlja u šerpu zajedno sa crnim i belim lukom, koji se zatim proprže. Potom se u šerpi kratko proprži brašno, nakon čega se dodaju mleko i spanać, a sve se polako kuva dok se čorba ne zgusne.

Prilikom služenja, čorba od spanaća obično se obogaćuje dodatkom kašike kisele pavlake.

Krvavice su kobasice od krvi koje se proizvode uglavnom širom kontinentalne Hrvatske, naročito u Zagorju, Istri, Dalmaciji i Slavoniji i Baranji. Osim u Hrvatskoj, ove kobasice se često jedu i u Sloveniji i Srbiji.

Prave se kuvanjem svinjske krvi, kože i iznutrica sa pirinčem i heljdom, ječmom ili kukuruznim brašnom, za razliku od većine drugih evropskih kobasica od krvi, u kojima se kao punilo koriste ovas ili ovsena kaša.

Međutim, postoje brojne vrste krvavica i svaki kuvar ima sopstveni recept, pa sastojci mogu da se razlikuju. Razlikuju se i nazivi, pa se nazivaju i divenice, devenice ili kulenice.

Ove kobasice tradicionalno se jedu tokom zime, kada se često služe uz kiseli kupus i kombinaciju kuvanog krompira i proprženog crnog luka poznatu kao restani krompir.

Pihtije su hladni, slani mesni žele koji se pravi dugim kuvanjem delova mesa bogatih kolagenom, sve dok se tečnost u kojoj se meso kuvalo prirodno ne stegne nakon hlađenja.

Često se koriste svinjske nogice, kolenice, uši, rep, njuška, meso sa glave i koža, jer njihovo vezivno tkivo oslobađa dovoljno želatina da se dobije čvrsta struktura bez upotrebe industrijskog želatina. Gotove pihtije sadrže mekane komade mesa u providnom ili blago zamućenom želeu, obično su obilno začinjene belim lukom i služe se isečene na debele kriške ili kocke.

Meso se najpre temeljno očisti. Kod nekih načina pripreme svinjetina se kratko prokuva, prva voda se baca, a komadi mesa se ispiraju pre nego što počne duže kuvanje. Time se uklanjaju pena i nečistoće i može se dobiti bistriji žele. Očišćeno meso zatim se stavlja u veliki lonac i preliva svežom hladnom vodom.

Jednostavno i hranljivo jelo nudle s mákem sastoji se od široke, tanke testenine od pšeničnog brašna koja se obilno preliva otopljenim puterom, a zatim posipa makom i šećerom.

Nekada smatrano bogatim i raskošnim obrokom, danas predstavlja skromno, ali omiljeno jelo koje se jede kao slatko glavno jelo ili sit desert.

Iako se obično povezuje sa Češkom, tačno poreklo ovog jela još nije poznato, dok se slične varijante mogu pronaći u mnogim zemljama srednje i istočne Evrope pod različitim nazivima.

U Austriji je slično jelo poznato kao mohnnudeln i priprema se od debelih i kratkih rezanaca od krompira, dok se srpska verzija iz Vojvodine naziva rezanci s makom.

Ovaj srpski specijalitet priprema se dugotrajnim postupkom koji podrazumeva lagano prženje svinjskih čvaraka sve dok se mast potpuno ne istopi.

Uobičajeni dodaci uključuju svinjske iznutrice, kao što su pluća, jetra, creva i delovi glave, koji se kuvaju, sitno seckaju i dodaju smesi koja se prži.

Kada se mast potpuno istopi i sastojci sjedine, smesa se procedi i odlaže. Kavurma, odnosno sprža, tradicionalno se priprema tokom hladnijih meseci i obično se povezuje sa južnim delovima Srbije, odnosno gradom Leskovcem.

Jelo se najčešće služi kao hladno predjelo, uz hleb i različite vrste ukiseljenog povrća.

Škembe čorba je tradicionalna supa koja se pravi od kombinacije škembića, odnosno tripica (najčešće svinjskih ili goveđih), crnog luka, belog luka, paradajz-sosa, slanine i dodatnih začina, kao što su crvena paprika, crni biber, peršun i lovorov list.

Proces pripreme poznat je po tome što dugo traje: škembići se prvo kuvaju odvojeno najmanje četiri sata, zatim se seku na tanke trake i ponovo kuvaju sa ostalim sastojcima.

Škembe čorba obično se služi uz sirće, kiselu pavlaku i topao hleb. Dobro se slaže i sa sezonskim salatama.

Zbog dugotrajnog procesa pripreme i jakog mirisa škembića, ovo jelo danas se uglavnom može pronaći na jelovnicima tradicionalnih restorana.

Srpska salata je u suštini varijanta poznate bugarske šopske salate. Šopska salata pravi se od paradajza, krastavaca, sirovih ili pečenih paprika, crnog luka i slanog sira.

Srpska salata je gotovo potpuno ista, ali se u nju ne dodaje sir. Povrće se pomeša, zatim začini solju i biberom i prelije uljem i sirćetom pre jela.

Ova salata naročito je popularna tokom leta zbog svojih osvežavajućih ukusa.

Popara, balkanska verzija kaše od hleba, staro je jelo koje je veoma cenjeno kao brzo i jednostavno rešenje za iskorišćavanje ostataka hleba i istovremeno hranjenje cele porodice.

Pošto se jede u mnogim zemljama širom regiona, postoji mnogo različitih načina njene pripreme. Dva ključna sastojka su hleb, isečen na kockice ili iskidan na manje komade, i tečnost, najčešće mleko, voda ili čaj, koja se koristi kako bi se hleb pretvorio u mekanu masu.

Tečnost se obično meša sa puterom, biljnim uljem ili mašću kako bi se dobio zasitniji obrok. Hleb može kratko da se proprži u mešavini tečnosti i masnoće, dok se u nekim verzijama zagrejana mešavina preliva preko hleba i meša dok se sve potpuno ne sjedini.

U zavisnosti od tradicije i ličnih sklonosti, popara može biti potpuno homogena i kremasta ili može imati grublju teksturu sa komadima hleba koji se žvaću.

Makowiec je poljski naziv za rolat sa makom, tradicionalni kolač u kojem se nadev od maka nalazi između slojeva testa. U kolač se mogu dodati suvo grožđe, bademi, med i kora pomorandže kako bi mu se obogatio ukus.

U idealnom slučaju, makowiec ne bi trebalo da bude previše sladak. Karakterističan je po jedinstvenom izgledu kada se iseče, pri čemu se testo i nadev od maka spiralno prepliću.

Prilikom služenja, makowiec se obično posipa šećerom u prahu. Kolač se često jede uz čaj ili kafu, a obično se priprema za praznike poput Božića ili drugih zimskih praznika.

Iako se tokom cele godine može pronaći u prodavnicama, pravljenje makowieca predstavlja porodičnu prazničnu tradiciju. Makowiec se može pronaći i širom srednje Evrope, u zemljama kao što su Austrija, Hrvatska, Češka, Nemačka, Mađarska, Slovačka, Slovenija, Rumunija i Srbija.