Svake sekunde, milijarde dolara ilegalnog novca u svetu promeni vlasnika zahvaljujući kleptokratskim mrežama koje funkcionišu kao transnacionalna preduzeća. One povezuju korumpirane državne zvaničnike, njihove porodice i najuži krug saradnika, menadžere bogatstva, bankare, finansijske savetnike za osnivanje fiktivnih preduzeća, računovođe, advokate, agente za nekretnine i različite grupe koje „posluju“ pod okriljem organizovanog kriminala.
Predstavljamo neke od najnovijih statističkih podataka o pranju novca u svetu koje redovno objavljuje Radna grupa za finansijske akcije (FATF).
Pranje novca „pojede“ do 5% svetskog bruto domaćeg proizvoda
Svake godine opere se između 800 milijardi i dve hiljade milijardi dolara ilegalnog novca, što predstavlja približno 2-5% svetskog bruto domaćeg proizvoda.
Nadležne institucije otkriju i zaplene samo 1% ilegalnih finansijskih tokova.
Prema najnovijoj evidenciji iz 2026. godine, FATF je identifikovao 23 države kao zemlje visokog rizika zbog pranja novca.
Internet i nekretnine „najprljaviji“
Pranje novca preko interneta čini 80-85% ukupnog obima pranja novca.
74% glavnih šema pranja novca uključuje transakcije sa nekretninama.
46% šema je povezano sa organizovanim kriminalnim grupama poput mafije i kartela.
U ofšor poreskim rajevima širom sveta skriveno je 10.000 milijardi dolara.
Kroz klasičnu trgovinu se opere 1.000 milijardi dolara.
Trgovina drogom čini skoro 30% globalnih slučajeva pranja novca.
Finansijske prevare čine više od petine aktivnosti koje su povezane sa pranjem novca.
Direktno pranje novca čini približno 18% slučajeva pranja novca.
Ostale nespecifikovane aktivnosti čine nešto preko 14% slučajeva pranja novca.
Primeri pranja novca po zemljama
Približno 750 milijardi dolara ilegalno stečenog novca opere se u evropskim državama svake godine.
Švajcarska operiše sa 60 milijardi dolara opranog novca uprkos propisima.
Sjedinjene Američke Države godišnje operu 300 milijardi dolara ilegalnog novca kroz finansijske sisteme.
Rusija godišnje opere 500 milijardi dolara ilegalno stečenih sredstava.
Kina pere 200 milijardi dolara nezakonitog novca godišnje kroz ilegalne kladionice i kockarnice.
Meksički narko-karteli godišnje peru 50 milijardi dolara kroz kupovinu nekretnina.
Kanada svake godine opere 46 milijardi dolara kroz kupovinu nekretnina.
Australija godišnje opere 60 milijardi dolara ilegalnog novca povezanog sa organizovanim kriminalom.
Nigerija godišnje prebacuje preko 15 milijardi dolara sredstava povezanih sa korupcijom.
Ko je prosečni perač novca?
Četiri petine osoba koje su osuđene za pranje novca su muškarci.
Prosečna starost osuđenog perača novca je 43 godine.
Tri četvrtine osuđenih perača novca ranije nije krivično gonjeno.
Ko su „natprosečni“ perači novca
Korupcija državnih zvaničnika uključena je u 40% slučajeva pranja novca.
Advokati, računovođe i agenti za nekretnine čine 65% posrednika u pranju novca.
Bankarski službenici su saučesnici u 10% slučajeva povezanih sa pranjem novca.
Kršenje pravila i lažne prijave
Dve trećine država u svetu ne ispunjava u potpunosti standarde FATF-a.
Nepoštovanje propisa o sprečavanju pranja novca i propusti u izveštavanju o sumnjivim transakcijama odgovorni su za 10% slučajeva pranja novca.
Institucije nadležne za borbu protiv pranja novca dobijaju 3.000-5.000 lažnih prijava dnevno.
Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije
Foto: EdZbarzhyvetsky, Depositphotos