SAD i Venecuela potpisale su sporazum kojim bi kompanija sa većinskim američkim udelom dobila kontrolu nad značajnim delom venecuelanskih rezervi nafte, saopštio je 28. avgusta predsednik Donald Tramp.
To je do sada najjasniji pokazatelj koliko su se odnosi dve zemlje promenili otkako su američke snage u januaru uhapsile bivšeg predsednika Nikolasa Madura i prebacile ga u Njujork, gde mu se sudi zbog optužbi za trgovinu drogom.
Šta piše u sporazumu?
Detalji ovog sporazuma za sada se mogu saznati samo posredno. Primera radi, novinska agencija AP do njih je došla kroz razgovor sa američkim zvaničnikom upoznatim sa pregovorima, koji je za nju govorio pod uslovom anonimnosti.
Prema njegovim rečima sporazum predviđa formiranje privatne kompanije u zajedničkom vlasništvu Vašingtona i operatora koji još nije imenovan. Ta kompanija bi kontrolisala pojedina naftna polja narednih 100 godina na osnovu koncesije koju bi odobrila vlada nove predsednice zemlje.
Amerikanci bi tako stekli pravo na 55 odsto proizvodnje pomenute kompanije, kroz vlasnički udeo i povlašćene cene pri kupovini sirove nafte. Po količini rezervi, pomenuta kompanija bi bila druga u svetu među korporativnim vlasnicima naftnih rezervi, odmah iza saudijskog Aramka.
Prema podacima koje su iznele vlasti u Karakasu, sporazum se odnosi na 17 naftnih polja sa ukupno 65 milijardi barela dokazanih rezervi. Očekuje se da bi mogao privući više od 100 milijardi dolara investicija i doneti venecuelanskom budžetu više od 209 milijardi dolara poreskih prihoda, izjavila je ministarka za ugljovodonike Paola Henao.
Politički pritisak zbog cena goriva
Politika ovog sporazuma neraskidivo je povezana sa cenom goriva, jer je Tramp pred novembarske izbore za Kongres izložen sve većem pritisku zbog visokih cena benzina.
Prosečna cena benzina u SAD 28. avgusta iznosila je 4,09 dolara po galonu, prema podacima Američkog automobilskog saveza (AAA), u odnosu na 3,21 dolar godinu dana ranije. Istovremeno, šest meseci dug sukob SAD i Irana nastavlja da ugrožava snabdevanje preko Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih svetskih energetskih prolaza kroz koji je ranije prolazila približno petina globalnih isporuka sirove nafte.
Vašington zbog toga troši zalihe iz Strateških naftnih rezervi. Njihov nivo je početkom avgusta pao ispod 300 miliona barela, odnosno za više od 100 miliona barela od početka godine.
Zvaničnici upoznati sa sporazumom naveli su da će se nafta kupljena od Venecuele koristiti i za obnovu strateških rezervi i za potrebe američke vojske.
Ipak, ništa od toga ne ukazuje na to da će cene goriva uskoro početi da padaju.
Preokret posle decenija nacionalizacije
Venecuelanske vlasti saopštile su da je ovaj sporazum jedan od ukupno 50 dogovora koji su poslednjih meseci potpisani sa privatnim investitorima. On se uklapa i u narativ koji Tramp promoviše od Madurovog svrgavanja: da je Karakas praktično eksproprisao američke naftne kompanije kada je bivši predsednik Ugo Čaves 2007. godine nacionalizovao imovinu stranih kompanija, a da novi sporazum ispravlja tu istorijsku nepravdu.
Posle smene Madura, na njegovo mesto došla je Delsi Rodrigez koja sada poništava socijalističko nasleđe. Ona je potpisala zakone kojima je naftni sektor otvoren za privatni kapital, čime je napravljen raskid sa više od dve decenije državne kontrole koju je zagovarao pokret čavizma.
Odvojeno od ovog sporazuma, kompanija Chevron, jedina velika američka naftna kompanija sa značajnim postojećim poslovanjem u Venecueli, blizu je konačnog dogovora o proširenju aktivnosti u toj zemlji. Prema pisanju New York Timesa, sporazum bi mogao biti objavljen već naredne nedelje.
Nije poznato da li je Chevron, koji je ostao u Venecueli i tokom vlasti Čavesa i Madura, dok su kompanije poput ExxonMobila i ConocoPhillipsa napustile zemlju, upravo neimenovani privatni operator na koji je Tramp mislio kada je govorio o novom sporazumu.
Izvor: Intellinews
Foto: Zbynek Burival, Unsplash