Amerikanci ne žele data centre u svom dvorištu, a Balkan im otvara vrata

Prostor bivše Jugoslavije teško se može porediti sa Amerikom, pa je teško i naći mesto gde nema ljudi. A potreba i želja vlada u regionu je da data centara bude što više. Srećom, barem iz ugla investitora, region ima ono što data centrima treba u ogromnim količinama: energiju, vodu i prostor. Zato i ne čudi da u poslednje vreme slušamo o investicijama vrednih milijarde dolara u ovom delu Evrope.

Pa da vidimo koji data centri u regionu postoje i koji su najavljeni.

Trenutno najveća i najznačajnija tehnološka investicija u Sloveniji je ARNES data centar i „Fabrika veštačke inteligencije“ u Mariboru. Izgradnja je zvanično započeta 2025. godine, probni rad najavljen ove godine, a ceo sistem trebalo da bude potpuno operativan do 2027. godine. Ukupna vrednost projekta (data centar, novi superračunar i prateća AI infrastruktura) iznosi 150 miliona evra. Objekat se nalazi se tik uz hidroelektranu Mariborski otok na reci Dravi, koja će ga direktno snabdevati čistom energijom. Pored toga, centar je dizajniran ekološki, krov će imati solarne panele, a otpadna toplota iz servera koristiće se za grejanje grada Maribora.

U Sloveniji se nalazi između 20-40 data centara, a tržište je fokusirano na lokalne potrebe, tako da nema većih data centara.

Krajem aprila predstavljen je projekat AI razvojnog i inovacionog centra u Topuskom, koji je, kako kažu investitori, procenjen na više od 50 milijardi evra. Reč je o izuzetno ambicioznom poduhvatu izgradnje jednog od najsavremenijih data centara u Evropi, ukupne snage 1 gigavata, sa nivoom pouzdanosti koji prevazilazi trenutno najviši evropski standard Tier 4. Hrvatski mediji ovo nazivaju i najvećom investicijom u ovom delu Evrope.

Izgradnja bi trebalo da počne 2027. godine, dok je početak rada planiran za 2029. Projekat Pantheon bi tokom gradnje otvorio više od 3.000 radnih mesta, a po puštanju u rad oko 1.500, uz dodatni indirektni efekat od oko 6.000 novih poslova.

Hrvatska trenutno ima oko 70 data centara, od čega su većina javni, dok je 22 privatnih.

Ovog meseca, američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy, povezana sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, najavila je da planira nove projekte u Bosni i Hercegovini. Među njima je i data centar u Mostaru snage 100 megavata. Zajedno sa pratećom infrastrukturom, vrednost projekta procenjuje se na oko 530 miliona evra.

BiH nema razvijenu infrastrukturu data centara, a nedavno su najavljena dva nova. Prvi državni Data Centar u Brčkom Distriktu koji se posmatra kao ključna investicija za postizanje „digitalne nezavisnosti“ i suvereniteta Bosne i Hercegovine. U maju ove godine, Službeni glasnik Republike Srpske pokrenuo je aktivnosti i izabrao firmu za izradu studije izvodljivosti za izgradnju sopstvenog data centra. Centar će se graditi po uzoru na Državni data centar u Kragujevcu.

Poput Bosne i Hercegovine, Crna Gora osim par manjih državnih i komercijalnih data centara nema razrađenu infrastrukturu.

Ali država, bar tako izgleda, radi na dovođenju investitora u ovom sektoru. Premijer Milojko Spajić je u oktobru 2025. godine najavio da Crna Gora želi da privuče globalne investitore i postane zemlja zelenih data centara. Plan je da se koristi višak energije iz hidroelektrana, solarnih parkova i vetroparkova.

U Severnoj Makedoniji trenutno postoji oko 7 manjih i srednjih registrovanih objekata, ali kao i Crna Gora nastoji da privuče investitore. Vlada Severne Makedonije, predvođena premijerom Hristijanom Mickoskim, ovih dana je pokrenula strateški plan da razvije zemlju u regionalni hab za ovu industriju.

Mickoski je tom prilikom izjavio da država trenutno pregovara sa 5 do 6 potencijalnih privatnih investitora za izgradnju komercijalnih data centara, uključujući i jednu veliku multinacionalnu kompaniju.

U Srbiji postoji ukupno 13 registovanih data centara, od kojih je najznačajniji i najveći državni centar u Kragujevcu. Međutim, najavljuju se novi, poput onog u okolini Dimitrovgrada.

U okolini Dimitrovgrada (Smilovsko polje) planira se izgradnja jednog od najvećih data centara u Evropi. Projekat je vredan preko dve milijarde evra, a investitor je za sada nepoznat. Kao nosilac pisma o namerama pojavljuje građevinska kompanija „Jadran“ iz Beograda.

Predviđena snaga centra je 320 MW, a kompleks bi navodno bio 14 puta veći od onog u Kragujevcu. Prema procenama opštinskih vlasti, u centru bi moglo da radi između 400 i 500 ljudi.

Planirano je da se data centar napaja iz obnovljivih izvora energije, poput obližnje solarne elektrane „Brebeks”. Iz opštine navode da će sistem hlađenja biti zatvorenog tipa i da se neće koristiti pijaća voda ili voda iz Smilovskih jezera.

Ovaj projekat je, ipak,  u javnosti naišao na oprečne reakcije. Dok ga lokalna samouprava vidi kao razvojnu šansu bez presedana, ekološka udruženja i deo javnosti izražavaju zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti, izostanka studije uticaja na životnu sredinu i uticaja na poljoprivredno zemljište.

Altmanovo rešenje („gradimo tamo gde nema ljudi“) u Evropi zvuči nešto komplikovanije. A kada su u pitanju data centri u regionu, ovde je prostor manji, stanovništvo gušće, a voda i energija nisu beskonačni resursi. Dok se region utrkuje ko će privući sledeću milijardu evra za AI infrastrukturu, pravo pitanje možda neće biti gde možemo da izgradimo još jedan data centar, već koliko njih možemo da izgradimo pre nego što shvatimo da račun ipak neko mora da plati.