Mladi se informišu uglavnom preko društvenih mreža, ali eksperiment iz Francuske pokazao je da pristup kvalitetnim medijskim sadržajima može to da promeni.
Ovo je zaključak istraživanja sprovedenog u Francuskoj tokom školske 2024/25. godine u 243 srednje škole i 379 odeljenja. Za potrebe istraživanja realizovan je eksperiment u kom je gotovo 9.600 učenika nasumično raspoređeno u četiri grupe. Jednoj grupi je omogućen besplatan digitalni pristup listu „Le Monde“, drugoj su nastavnici koji su prethodno prošli obuku predavali medijsku pismenost, treća je imala i pristup pomenutom listu i medijsku obuku, dok četvrta, kontrola grupa, nije dobila ništa od toga.
Pre početka eksperimenta sedam odsto učenika izjavilo je da nikada ne prati političke, ekonomske i društvene vesti, dok je 45% njih pratilo često ili veoma često. Skoto polovina učenika bila je zainteresovana za politiku, a 47% za vesti iz sveta.
Međutim većina njih je navedene teme pratila uglavnom preko društvenih mreža. Konkretno, 81% učenika je društvene mreže navelo kao glavni izvor informacija, dok je 65% njih ponešto saznavalo sa televizije, a samo 19% je čitalo vesti, bilo onlajn bilo u štampanom obliku. To pokazuje da su mladi naviknuti na brze i dinamične formate informisanja.
Kako su učenici počeli da čitaju
No, pošto su dobili besplatnu pretplatu na „Le Monde“ i medijsku edukaciju, 70,3% njih je aktiviralo pretplatu, a od tog broja 87,7% učenika je počelo redovno da ga čita. Čak i redovnije nego što to čine mnogi odrasli.
Efekat nije bio ograničen samo na vreme trajanja eksperimenta – mladi su nastavili da čitaju vesti i posle njega.
Mladi kojima je omogućen besplatan pristup listu počeli su češće da navode novine među svojim glavnim izvorima informacija, a njihov udeo je porastao sa oko 19 na više od 40 odsto. Istovremeno, verovatnoća da će društvene mreže navesti među pet glavnih izvora informacija smanjena je za pet do osam procentnih poena.
Besplatan pristup novinama imao je posebno snažan efekat kod učenika iz škola sa većim udelom dece iz porodica nižeg socioekonomskog statusa. Kod njih je znanje o aktuelnim događajima, politici i ekonomiji poraslo za 0,20 standardnih devijacija, dok je kod učenika koji su dobili i besplatan pristup i medijsku edukaciju rast iznosio 0,31 standardnu devijaciju. Time je početna razlika u informisanosti između učenika iz škola sa visokim i niskim socioekonomskim statusom smanjena za oko 45 do 70 odsto.
Značaj besplatnog pristupa medijima
Učenici koji su imali pristup listu „Le Monde“ i medijsku obuku bili su uspešniji i u prepoznavanju i navođenju konkretnih izvora informacija, a taj efekat zadržao se i godinu dana kasnije.
Autori istraživanja utvrdili su da mladi žele da budu informisani ali da često nemaju pristup kvalitetnim medijskim sadržajima. Njihov eksperiment je pokazao da besplatan pristup kvalitetnim vestima može povećati potrošnju informacija čak i kod generacija koje nisu sklone čitanju. On može podstaći i dugoročnije interesovanje mladih za vesti i doprineti smanjenju nejednakosti u informisanosti. Kada se kombinuje sa medijskom edukacijom, efekti su u pojedinim oblastima još veći.
Izvor: VoxEU
Foto: Egor Vikhrev, Unsplash