Potrošnja platine već četvrtu godinu premašuje ponudu, dok je njena proizvodnja koncentrisana u svega nekoliko zemalja, zbog čega bi novi poremećaji na tržištu mogli snažno da poguraju cenu ovog plemenitog metala.
Kako prenosi Kamatica, platina se koristi u nakitu i investicionim polugama, ali i u automobilskim katalizatorima, hemijskoj i naftnoj industriji, proizvodnji stakla, medicini i tehnologijama vodonika.
Nestašica ili smanjenje količina?
Drugog septembra prošle godine ona je koštala 1.412 po trojskoj unci. Godinu dana kasnije njena cena iznosila je 1.768 dolara. Očekuje se da će ona dodatno rasti zbog činjenice da potrošnja platine već četvrtu godinu zaredom premašuje ponudu.
Georgi Hristov iz kompanije Tavex Zlato&srebro ipak smatra da je preciznije govoriti o smanjenju raspoloživih količina nego o klasičnoj nestašici.
„Što su zalihe manje, tržište postaje osetljivije na svaki novi poremećaj. Ako zalihe do kraja godine zaista padnu ispod 1,75 miliona unci, govorimo o količini koja predstavlja svega nekoliko meseci globalne potražnje“, kaže on.
To znači da bi problem u velikom rudniku, nestabilno snabdevanje električnom energijom u Južnoj Africi ili poremećaj izvoza iz neke od ključnih zemalja mogli znatno snažnije da utiču na cenu nego ranije.
Dodatni rizik predstavlja velika geografska koncentracija proizvodnje. Oko 70 odsto rudarske platine dolazi iz Južne Afrike, dok više od 90 odsto svetske proizvodnje potiče iz samo tri države.
Koliko bi mogla da raste cena platine?
Upravo zbog mogućeg manjka ponude sve češće se govori o cenama od 3.000, 4.000, pa čak i 5.000 dolara za uncu. Međutim, stručnjaci prave jasnu razliku između mogućeg i verovatnog scenarija.
„Cenu od 3.000 dolara smatrao bih mogućim scenarijem snažnog rasta, dok bih 4.000 do 5.000 dolara posmatrao kao scenario ozbiljnog poremećaja fizičkog tržišta, a ne kao osnovnu prognozu“, navodi Hristov.
Za dostizanje viših nivoa bile bi potrebne veoma niske zalihe, ozbiljan poremećaj proizvodnje i snažan priliv investicionog novca. Industrijski potrošači tada bi mogli da počnu unapred da obezbeđuju zalihe, što bi dodatno smanjilo količinu metala dostupnu na tržištu. Tako nastaje paradoks – strah od nestašice može sam da proizvede dodatnu nestašicu. Ipak, rast cene ima i svoju protivtežu.
Naime, što platina postaje skuplja, reciklaža postaje isplativija, rudnici dobijaju veći motiv za povećanje proizvodnje, dok industrija traži načine da smanji njenu upotrebu ili je zameni drugim metalima. Zato platina predstavlja zanimljivu investicionu priču: što je ima manje, to može postati vrednija, ali visoka cena istovremeno podstiče proizvodnju, reciklažu i traženje alternativa.
Izvor: Kamatica
Foto: ymediastock, Pixabay