Srbija, čije je demokratsko nazadovanje Evropa godinama kritikovala ali nije uspevala da ga zaustavi, pokazala je da se vlast može promeniti bez nasilja.
Da, ovo jeste priča o izbornoj pobedi studentskog pokreta u Srbiji i mogućnosti mirne smene vlasti. I ne, časopis Biznis i finansije neće, kao što nije ni do sada, početi da se bavi dnevnom politikom. Ipak, smatramo da je naše društvo ostvarilo pobedu koja će se u godinama koje dolaze izučavati kao društveni fenomen, a o takvim fenomenima rado i redovno pišemo.
Naime, u situaciji u kojoj je nezavisnost institucija ozbiljno narušena, mnogi su strahovali da će poslednji parlamentarni izbori biti praćeni ozbiljnim neregularnostima i da bi vlast čak mogla da posegne za silom protiv političkih protivnika i građana koji ih podržavaju. Šta više, juče popodne je strah od od nasilnog raspleta bio gotovo opipljiv. Međutim, nekoliko sati kasnije desilo se ono što je donedavno bilo nezamislivo – predstavnici dosadašnje vlasti priznali su izborni poraz.
Poslednji put kada je atmosfera u društvu bila toliko naelektrisana, 5. oktobra 2000. godine, promena vlasti odvijala se na ulicama, uz upad demonstranata u institucije. Možda je upravo to iskustvo doprinelo strahovanju da bi i ovog puta nezadovoljstvo moglo da preraste u nasilje. Međutim, izborna pobeda studentskog pokreta i priznanje poraza dosadašnje vlasti otvorili su mogućnost drugačijeg raspleta.
Građani nisu odgovorili nasiljem na nasilje
Mirni rasplet nije bio posledica odsustva nasilja, već činjenice da demonstranti na nasilje vlasti nisu uzvratili istom merom. Tokom višemesečnih protesta bili su izloženi fizičkim napadima, pretnjama i pritiscima. Automobili su namerno gazili ljude na ulicama, među kojima i devedesetogodišnjeg muškarca čija fotografija krasi ovaj tekst. Zabeleženi su i brojni napadi na studente, dok su policijske intervencije zbog prekomerne upotrebe sile izazivale zabrinutost i izvan granica Srbije.
Posebno traumatičan bio je događaj na velikom protestu u Beogradu 15. marta 2025. godine, kada je neobičan zvuk izazvao paniku i stampedo među okupljenima. Sumnje da je upotrebljeno zvučno oružje nisu dobile uverljivo razjašnjenje.
Uprkos svemu tome, građani su se vraćali na ulice, organizovali blokade i komemoracije, insistirali na odgovornosti i istrajavali u svojim zahtevima. Nasilje nije izostalo, ali nije postalo dominantan odgovor demonstranata na pritiske i provokacije. U tome je jedna od najvažnijih osobenosti ovog pokreta: uprkos nasilju i nepravdi kojima su bili izloženi, demonstranti nisu odustali od principa nenasilja.
Evropski paradoks
Srbija je zemlja koju evropske institucije godinama kritikuju zbog problema sa vladavinom prava, nezavisnošću institucija i demokratskim standardima. Istovremeno, njen studentski pokret pokazao je kako masovno građansko nezadovoljstvo može da se usmeri ka izborima i političkoj promeni, umesto da se pretvori u nasilnu revoluciju.
U tome se krije i širi evropski paradoks. Dok se u Srbiji višemesečni protesti, uprkos ozbiljnim pritiscima, nisu pretvorili u opšti obračun na ulicama, u Francuskoj i drugim evropskim zemljama pojedini protesti zbog troškova života, javnih usluga i političkih odluka povremeno prerastaju u nasilne sukobe s policijom, hapšenja i uništavanje imovine.
To, naravno, ne znači da su nasilni protesti sami po sebi dokaz odsustva demokratije, niti da je Srbija preko noći rešila svoje probleme sa odsustvom iste. Protesti u različitim zemljama imaju različite povode, istoriju i politički kontekst. Ali iskustvo Srbije otvara jedno važno pitanje – da li se demokratska promena može izboriti i bez nasilja, čak i u društvu u kojem su institucije ozbiljno oslabljene a aparat prinude u rukama vlasti?
Pobeda koja tek treba da dobije svoj puni smisao
Srbija je pokazala da put od masovnog građanskog nezadovoljstva do izborne pobede ne mora da vodi kroz nasilnu revoluciju. On može da počne zahtevom za odgovornost, da se održi upornošću građana i da dobije politički izraz na biračkom mestu.
Ipak, izborna pobeda nije isto što i demokratska promena. Njena puna vrednost zavisiće od toga da li će se izborni rezultat pretočiti u miran prenos vlasti, nezavisnije institucije i stvarnu odgovornost nosilaca javnih funkcija. Ako se to dogodi, studentski pokret mogao bi da ostane upamćen ne samo po tome što je okončao dugogodišnju političku dominaciju jedne stranke, već i po načinu na koji je do te promene doveo.
Redakcija časopisa Biznis i finansije
Foto: Bif