Povrtare, koje su zaobišle ovogodišnje oluje i nepogode, imaju razloga da trljaju ruke jer su uglavnom „brali“ solidnu zaradu.
Za sejanje krompira treba spremiti po hektaru čak 8.000 evra, za šargarepu i crni luk oko 10.000 evra, lubenice oko 5.000 evra, pasulja oko 2.500 evra… S druge strane, u solidnim godinama i prinosi ovoga povrća kod profesionalnih povrtara mogu, na primer, kod krompira i luka da budu 40 do 50 tona po hektaru, šargarepe 60 tona po hektaru, pasulja do tri tone po hektaru piše Dnevnik.rs.
Tako za hektar šargarepe treba uložiti oko 10.000 evra – 1.180 000 dinara. Kilogram šargarepe od, na primer, 50 dinara naveliko i prinos od 50 tona po hektaru donosi 2,5 miliona dinara, duplo od uloženih 1.180.000 dinara, odnosno po hektaru zarada je oko 1.320.000 dinara.
Seje se više od 40 različitih povrtarskih vrsta
Dr Đorđe Vojnović sa Poljoprovrednog fakulteta u Novom Sadu rekao je za „Dnevnik“ da se kod nas seje više od 40 različitih povrtarskih vrsta, ali da je oko 30 ekonomski značajno.
– Tokom protekle godine, najisplativija proizvodnja ostvarena je kod crnog luka i standardno kod paprike i paradajza. Pošto na domaćem tržištu nemamo dovoljno pasulja i krompira te dve povrtne vrste mogle bi biti perspektivne za domaće povrtarstvo – kaže Vojnović.
Kilogram crnog luka prodaje sa 45 dinara, dok je u junu išao i do 80 dinara. Kod nekih profesionalnih povrtara rod je bio svega 30 tona po hektaru, a u dobrim godinama mogu da budu i 80 do stotinu tona.
Ukoliko se pomnoži 30 tona po hektaru sa 45 dinara dobije se 1.350.000 dinara ili 2.250.000 dinara kada je luk vredeo naveliko 75 dinara. Zarada u oba slučaja postoji jer setva po hektaru od oko 10.000 evra – 1.180.000 dinara je isplaćena.
Molski mali povrtari koji su sejali peršun zadovoljni su cenom kilograma peršuna koji na pijacama prodaju za 300 dinara po kilogramu, a naveliko pet do deset kilograma za 250 dinara kilogram.
Kažu da zarade ima i da je najbolje da se seje više povrtnih vrsta, jer se onda prihodi i gubici prelivaju i mogu pokrivati troškovi onog povrća koje je podbacilo.
Po hektaru se, napominju, kod profesionalnih proizvođača može dobiti 20 tona peršuna.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay