Nova analiza Pju riserč centra otkriva da se udeo starijih Amerikanaca koji rade gotovo udvostručio od 1987. godine.
Dok se približava vremenu za penziju, 58-godišnja Mišel Vifen ne razmišlja o potpunom prestanku rada. Direktorka usluga za klijente u firmi za marketing zapošljavanja Hajrkliks (HireClix) kaže da je došla do zabavnog dela svoje karijere – vreme kada se oseća autonomnije i cenjenije, i ceni novi program nazvan „flekspenzija“ koji će joj omogućiti da radi manje sati uz zadržavanje zdravstvenih benefita. „Moj godine su samo broj“, kaže ona. „Ne mogu da zamislim da sutra izađem na vrata“.
Iako neki pripadnici generacije X prilaze dobi za penziju, a svi pripadnici bejbi-bum generacije će to učiniti pre 2030. godine, sve više njih nastavlja da radi i u svojim zlatnim godinama. To je zaključak novog izveštaja Pju riserč centra (Pew Research Center), koji pokazuje da je jedan od pet Amerikanaca (19%) starijih od 65 godina bio zaposlen ove godine, skoro dvostruko više u odnosu na procenat zaposlenih iz 1987.
Možda najviše zapanjujuće: Radnici stari 75 godina i stariji su najbrže rastuća grupa na tržištu rada.
„Nije samo da imamo više starijih odraslih osoba danas; veći broj njih radi nego ranije“, kaže Ričard Fraj, stariji istraživač u PRC-u i koautor izveštaja objavljenog u četvrtak.
Veće pogodnosti koje nude poslodavci, poput beneficija usmerenih ka starijim radnicima ili programa postepenog penzionisanja poput onog u firmi Hajrkliks, jedan su od razloga zbog kojih više zaposlenih radi duže, tvrde stručnjaci.
Programi postepenog penzionisanja omogućavaju starijim radnicima da smanje radno vreme dok i dalje primaju neku platu i beneficije; oko 36% kompanija koje je anketirala konsultantska firma za ljudske resurse Merser (Mercer) 2022. izjavilo je da ih sada nudi. Drugi uvode beneficije poput plaćenog odsustva za bake i deke, što nudi tehnološki gigant Cisko (Cisco), ili beneficije vezane za menopauzu, kao što su pristup specijalistima za žensko zdravlje u kompanijama poput Majkrosofta.
Neki i dalje rade da bi otplatili studentske kredite
Još jedan od ključnih faktora iza buma starijih radnika je taj što su radnici zdraviji, manje su skloni invalidnosti i suočavaju se sa sve većim finansijskim izazovima. Inflacija, promene u penzijskim sistemima i „manje izdašni“ benefiti socijalnog osiguranja, kako kaže Fraj, teraju radnike da se osećaju obavezanim da rade duže.
Stiven Migels, koji ima 72 godine i još uvek radi 10 do 20 sati nedeljno kao razvojni inženjer medicinskih proizvoda, kaže da postoji „opšti strah od toga da će nam ponestati novca u kasnijim godinama jer smo sve stariji i živimo duže. Koliko dugo mogu izdržati penzijski fondovi? To je jedan od mojih glavnih motiva da nastavim da radim“.
Neki i dalje rade da bi otplatili studentske kredite i decenijama kasnije ili da bi obezbedili nešto svojim unucima, kaže Loreta Bar, saradnica i karijerni trener u Korn Feriju (Korn Ferry). Ili, nadoknađuju nepredviđene okolnosti. „Kada je pandemija udarila, mnogi ljudi su izgubili poslove iznenada, i morali su da iskoriste svoje penzijske uštedevine samo da bi preživeli“, kaže ona.
Udeo starijih radnika u radnoj snazi više se nego utrostručio
Za Bar, koja je takođe u svojim 60-ima, rad je više sredstvo da ostane angažovana. „Volim da budem zauzeta, pogotovo s poslom u kojem zaista uživam. Radim od kuće i osećam se kao da imam najbolje od oba sveta“.
Udeo starijih radnika u radnoj snazi više se nego utrostručio od 1987. godine, i njima je leglo 7% svih plata koje su poslodavci isplatili u SAD ove godine, pokazala je analiza.
Stariji radnici danas zarađuju više i jaz u zaradama između starijih i mlađih radnika je smanjen. Još 1964. godine, radnici sa 65 i više godina su zarađivali samo 19% prosečne plate radnika u dobi od 25 do 64 godine, navodi Pju, jer su radili manje sati ili bili manje obrazovani. Danas prosečni stariji radnik zarađuje 80% plate mlađih radnika. Oko 44% starijih radnika danas ima fakultetsku diplomu, slično radnicima u dobi od 25 do 64 godine. To je 18% više u odnosu na 1987.
„Taj nedostatak u domenu obrazovanja je nestao“, kaže Fraj, „i to delimično doprinosi tome zašto su [satnice starijih radnika] rasle brže od satnica mlađih radnika“.
U odvojenom istraživanju PRC iz marta, stariji radnici prijavili su veće zadovoljstvo poslom u poređenju sa mlađim radnicima. Dve trećine radnika starijih od 65 godina izjavilo je da su izuzetno ili vrlo zadovoljni svojim ukupnim poslom – više nego 55% između 50 i 64 godine, 51% između 30 i 49 i 44% između 18 i 29 godina.
„Ako poslodavci razmisle o tome ko bi bio najbolji za posao i ne gledaju da li će starost osobe biti prepreka, shvatili bi da postoji cela radna snaga koja bi volela da radi taj posao“, kaže Loreta Bar iz Korn Ferija.
Izvor: Emi Lukas, novinarka Forbes
Foto: Pixabay