Evropski proizvođači automobila dobili su retku priliku za zaradu nakon pandemijske krize.
Potražnja je postepeno oživljavala, ali je ponuda bila otežana zbog nedostatka čipova i poluprovodnika.
To je doprinelo da proizvođači poput BMV-a, Audija, Mercedesa i Poršea ograniče prodaju jeftinijih i koncentrišu se na prodaju vrhunskih modela sa ogromnim profitnim maržama, a rezultat svega toga je da ukupna prodaja vozila naglo opada, a profit je veći.
Masovni proizvođači automobila kao što su brendovi Reno i Stelantis Pežo, Sitroen, Fijat, Voksol i Opel nisu bili u stanju da iskoriste uslove tako dobro kao premium operateri, ali su ipak uspeli da održe profitnu maržu na visokom nivou jer je ponuda bila ograničena.
Izazovi sa prodajom
Sada se svi suočavaju sa teškom prodajom u 2024. i pritiskom na smanjenje profita. Električni automobili bi trebalo da obezbede izvesno olakšanje jer kvote Evropske unije primoravaju potrošače da ih kupuju, ali što je veća prodaja električnih vozila, gubici postaju sve veći.
Iznenadna odluka Nemačke krajem prošle godine da smanji subvencije za električna vozila na nulu značiće da će se trenutna slabost u prodaji pogoršati tokom 2024. godine.
Nemačka je najveće evropsko tržište na kome se ostvari oko 25% prodaje.
Bernstein Research kaže da su proizvođači automobila u Evropi oko tri godine imali koristi od ograničenja ponude koja su podržavala cene i profit.
U 2024. ovi uslovi „zlatokose“ će prestati, ne samo u Evropi, već i u SAD i Kini.
“Vidimo minimalan rast proizvodnje, rastuće popuste, pad prihoda i pad marže. Potražnja je počela da bledi“, rekao je analitičar Bernstein Research Daniel Reska u izveštaju.
Prodaja električnih automobila pada u Evropi.
Većina prognostičara i dalje očekuje da će se prodaja električnih vozila vratiti u „brzu traku“ i kretati se oko devet miliona do 2030. Stručnjaci ukazuju da se u trenutnoj prodaji električnih vozila gubi novac.
Vozila sa unutrašnjim sagorevanjem i dalje ostvaruju velike profite, ali će i to neizbežno trpeti.
Reska kaže da bi pritisci na maržu prodaje električnih vozila mogli da se smanje kasnije ove godine.
„Tržište električnih vozila u sazrevanju je patilo od dva rastuća problema: problem proizvoda odnosno izbor modela i problem cene, odnosno priuštivost“, rekao je Reska.
U 2023, prema podacima GlobalData, prodaja SUV vozila (terenskih) i limuzina u zapadnoj Evropi skočila je za skoro 14% na 11,56 miliona, ali će u 2024. usporiti na nešto manje od 5%.
Zapadna Evropa obuhvata sva velika tržišta Nemačke, Francuske, Britanije, Italije i Španije. Nemačka je postala posebno slaba, a u toj zemlji prodaja je pala 23% u decembru.
GlobalData navodi da je prodaji u 2023. značajno pomoglo smanjenje problema u lancima snabdevanja i velike zalihe.
„Sa sve manje ograničenja u pogledu snabdevanja, fokus će sada biti na uslovima potražnje, posebno na visokim kamatnim stopama, inflaciji i nižem poverenju potrošača“, navodi GlobalData u izveštaju.
Francuska konsultantska kuća za automobile Inovev saopštila je da je cela Evropa povećala broj prodatih automobila za 14 odsto u 2023, na 12,9 miliona, ali je oporavak od pandemije spor.
Od prodaje u 2019. koja je iznosila 16 miliona vozila, dodatnih 15 miliona vozila trebalo je da bude prodato između 2021. i 2023. godine, a ne 1,6 miliona.
Postavlja se pitanje – da li će doći do većeg sustizanja ovih brojki tokom 2024. i 2025. godine? Debata je otvorena, navedeno je u izveštaju portala Inovev.
Jedan od razloga za sporu prodaju bio je značajno povećanje cena. Inovev se pitao da li bi cene mogle da padnu.
„Ovo bi se moglo dogoditi na dva načina: lansiranje manjih i pristupačnijih vozila na evropsko tržište od strane evropskih proizvođača automobila i porast kineskog uvoza. Ovo je malo verovatno u 2024. godini, ali bi se mogao povećati u narednim godinama. Zbog toga očekujemo rast u 2024. u poređenju sa 2023. od 1 do 5%“, navodi Inovev.
HSBC Research kaže da je uklanjanje nemačkih podsticaja za prodaju električnih vozila loše uticalo na cene, dok novi učesnici iz Kine ne bi pomogli.
„Manje subvencije za kupovinu su nova prepreka za već slabu potražnju za električnim vozilima i mogla bi naterati proizvođače da postanu agresivni u pogledu cena. Iako se čini da proizvođači ublažavaju svoje ambicije sa električnim vozilima na baterije, možda neće moći u potpunosti da slede strategiju „vrednost iznad obima“ iz više razloga, među kojima je i pretnja od cenovno agresivnijih novih učesnika“, navodi HSBC u investicionoj belešci.
Očekuje se nastavak slabe potražnje
Investiciona banka UBS već mesecima predviđa da bi ukupni evropski profiti od automobila mogli pasti između 20 i 25% u 2024.
Takođe očekuje se nastavak slabe potražnje za električnim vozilima u Evropi, ali i u SAD. Ali, i sa slabijom potražnjom za električnim vozilima od očekivane, to bi ipak predstavljalo povećanje od 15%.
UBS je zadržao svoju dugoročnu prognozu za prodaju električnih vozila, predviđajući da će biti kupljeno 9,6 miliona automobila u 2030. godini, što je ista cifra u odnosu na prethodnu prognozu.
Novi automobili koji se očekuju na evropskim putevima 2024. uključuju modele motora sa unutrašnjim sagorevanjem kao što su Tojota Lend Kruzer i Škoda Kodiak, i EV kao što su VV ID.7, Reno 5, Hjundai Ajonik 5N i Kia EV9.
Izvor: Nil Vinton, saradnik Forbes
Foto: Pixabay