Evropska unija zapretila je da će nastaviti sa restriktivnim sankcijama protiv režima Aleksandra Lukašenka posle „maskarade“ od nedavnih predsedničkih izbora u Belorusiji. Međutim, kolko se te sankcije poštuju dokazuju podaci da je tržište EU preplavljeno zabranjenim proizvodima od drveta iz Belorusije, zahvaljujući „izvoznicima“ iz Kirgistana i Kazahstana, u kojima gotovo da nema šuma. Kirgistan je povećao izvoz drvne građe 18.000 puta, a Kazahstan 74 puta i postao najveći dobavljač EU za šperploče, koje nikada ranije nije proizvodio. Glavni distributeri drveta sa lažnim poreklom na teritoriji EU su firme u Litvaniji i Poljskoj.
Sve se može kad se oko zajedničkog cilja okupe ljudi puni međusobnog razumevanja i dobre volje. To pokazuju nedavno objavljeni rezultati dvogodišnjeg istraživanja o tome kako je uprkos sankcijama, drvo iz Belorusije preplavilo tržište EU, koje su sproveli novinari Beloruskog istraživačkog centra u saradnji sa kolegama u Litvaniji i Poljskoj. Ispostavilo se da koren može da raste u jednoj, a stablo istog drveta u drugoj državi, zahvaljujući lancu prevara i podmićivanja koji se proteže od Belorusije, preko Centralne Azije, do Litvanije i Poljske, odakle drvo lažnog porekla stiže u druge zemlje EU.
Krenimo od korenja. Ono se nalazi u Belorusiji, zemlji koja raspolaže zalihama od 1,5 milijardi kubnih metara drveta i gde 40% teritorije pokrivaju šume. Na zvaničnom sajtu beloruskog Ministarstva šumarstva piše da oko 70% prerade drveta u Belorusiji obavljaju članice Beloruskog industrijsko-trgovinskog koncerna za šumarstvo, preradu drveta i industriju celuloze i papira. Koncern objedinjuje 60 kompanija koje se bave svim fazama prerade drveta.
Belorusija je pre izbijanja rata u Ukrajini izvozila 60.000 kubnih metara rezane građe mesečno i bila je jedan od najvećih dobavljača Evropske unije drvetom i proizvodima od drveta. Tokom 2021. godine, cene drveta na svetskom tržištu su dostigle rekordne nivoe. Belorusija je te godine izvezla drveta i proizvoda od drveta u vrednosti od 2,3 milijarde dolara. Dve trećine ovog izvoza otišlo je na tržište EU, a glavni kupci beloruske robe, koja je uključivala rezane trupce i daske, šperploču i ivericu, pelete i brikete, bili su Poljska, Litvanija, Letonija, Nemačka i Holandija.
Ako neće EU, hoće Kinezi
Kada je izbio rat u Ukrajini, EU je u martu 2022. uvela sankcije Belorusiji na izvoz potašnog đubriva, naftnih proizvoda i drveta, zbog podrške njenog predsednika Aleksandra Lukašenka Rusiji. Regulatori su uvoznicima u EU dali rok do početka juna da rasprodaju zalihe pre nego što sankcije zvanično stupe na snagu. Prema podacima Eurostata, do pomenutog roka izvoz drveta iz Belorusije na tržište EU je pao više od 30 puta.
Belorusija je krenula u potragu za alternativnim tržištima, među kojima je najveći kupac beloruskog drveta postala Kina. Prema izjavi ministra šumarstva Aleksandra Kulika, Belorusija je u 2023. premašila izvoz rezane građe u odnosu na period pre sankcija. Izvozila je 77.000 kubnih metara mesečno, najviše na kinesko tržište. Dok je pre sankcija Kina otkupljivala 37% izvezene građe iz Belorusije, 2023. godine njen udeo je porastao na 52%. Skoro četvrtina beloruskog izvoza drvne građe završila je u Azerbejdžanu, što je neverovatan skok sa skromnih 4% pre sankcija, a svega 6% izvezenog drveta je otišlo u Rusiju.
U međuvremenu, prilično je smršao i plasman dozvoljene robe iz Belorusije na tržište Evropske unije. Prema podacima Eurostata, ukupan izvoz Belorusije u EU u 2023. sveo se na svega 1,4 milijarde evra, što je bilo skoro šest puta manje od izvoza EU u Belorusiju iste godine. Zemlje EU su iz Belorusije uvozile izolovanu žicu, uljanu repicu, sirovo olovo, staklo i staklenu ambalažu. S druge strane, Belorusija je iz EU najviše uvozila automobile i delove za vozila, mašine i delove za mašine, farmaceutske proizvode i medicinsku opremu. Dakle, u zvaničnim statistikama Belorusije i EU o međusobnoj trgovini, nigde se nije moglo ući u trag proizvodima od drveta.
Kazahstan izvozi šperploču koju ne proizvodi
Međutim, Eusrostat je počeo da beleži fenomen koji se protivi svim prirodnim zakonima – goleti u Kirgistanu i Kazahstanu preko noći su postale prašume. Izvoz drveta i proizvoda od drveta iz ove dve države eksplodirao je na tržištu Evropske unije. Izvoz drveta iz Kazahstana u EU porastao je 74 puta, a iz Kirgistana čak 18.000 puta, pri čemu je reč o državama koje su do tada u velikoj meri zavisile od uvoza drvne građe.
Šume pokrivaju svega 6% teritorije u Kirgistanu, koji je pre izbijanja rata u Ukrajini, proizvode od drveta najviše uvozio iz Rusije i Belorusije. Kazahstan ima još manje šuma, one zauzimaju tek 5% teritorije. Ova država je do 2022. najviše uvozila drvo iz Belorusije, Poljske i Litvanije, da bi godinu dana kasnije postala ne samo veliki izvoznik drvne građe, nego i najveći dobavljač EU za šperploče, koje nikada ranije nije proizvodila.
Istraga beloruskih, litvanskih i poljskih novinara je pokazala da se drvo i proizvodi od drveta dopremaju iz Belorusije u centralnu Aziju, najviše u Kirgistan i Kazahstan, gde lokalne firme prepakuju robu i obezbeđuju lažnu dokumentaciju o njenom poreklu. Novinari su uspeli da dođu do više od 40 ugovora između beloruskih i firmi u ove dve države, koji potvrđuju da se drvo iz Belorusije na ovaj način plasira u zemlje EU. Ukupna vrednost ovih ugovora iznosi oko 200 miliona evra.
Javne konsultacije o zaobilaženju sankcija
Ka zemljama EU putuju cele železničke kompozicije beloruskog drveta, a jedan od glavnih organizatora ovog posla je Oleg Narčuk, koji je nekada radio za državni Komitet za standardizaciju. Narčuk je i jedan od suvlasnika firme „Standard kvaliteta“, koja prema navodima beloruskih novinara, nudi klijentima usluge kako da zaobiđu sankcije nametnute Belorusiji, naročito zahvaljujući reeksportu preko Kirgistana.
Postoje dokazi da je kontraverzni konsultant direktno povezan sa najmanje tri firme u Kirgistanu, KSK Alliance, KSK Alliance Test Centre i KSK Trading, a prošle jeseni je čak javno govorio na temu „Uvoz robe u Republiku Belorusiju pod sankcijama“, na konferenciji koju je organizovao Nacionalni centar za marketing i proučavanje cena.
Istraživanje je otkrilo da ima bar još desetak beloruskih firmi koje su povezane sa partnerima u Kirgistanu i Kazahstanu, od kojih su neke za svega nekoliko meseci od osnivanja, izvezle preko 40.000 tona drvne građe. Ali posao ne bi mogao da funkcioniše bez razumevanja saradnika u EU. Kao glavni distributeri beloruskog drveta identifikovane su kompanije Vivalsa u Litvaniji i PLRBL u Poljskoj. U Litvaniji je vrednost uvezenog drveta porasla sa 3,5 miliona evra u 2022. na 11 miliona evra 2023. godine, a u Poljskoj sa 14 miliona na 68 miliona evra.
Novi rekord u izvozu drveta iz Belorusije
Kada su vlasti u Litvaniji posumnjale otkud su se odjednom pojavili dobavljači koji javnim preduzećima na tenderima nude drvnu građu po neverovatno niskim cenama i pritegle svoje carinike, najveći deo ove robe se preusmerio na Poljsku, koja je uzgred budi rečeno, na teritoriji EU glavni spoljnotrgovinski partner Belorusije.
Nadležni organi u Poljskoj nisu bili naročito raspoloženi da odgovaraju na pitanja novinara o švercu beloruskog drveta, pravdajući se „argumentom“ da ova tema nije u njihovoj nadležnosti. Jedino su se oglasili carinici, koji nisu dostavili nijedan od traženih podataka, ali su se požalili kako nemaju kapacitete da podrobno pregledaju sve carinske deklaracije i fakture u papirnoj formi, dok čekaju birokratiju da konačno donese zakon o elektronskoj dokumentaciji.
U međuvremenu, beloruski ministar šumarstva Aleksandra Kulika je objavio da je izvoz drveta u 2024. dostigao rekordnih milion kubnih metara, te da je više od polovine izvoza Belorusija plasirala na kinesko tržište. O tome koliko je izvezenog drveta završilo u EU, ministar se nije ispovedao u javnosti.
Zorica Žarković
Biznis & finansije 230, februar 2025.
Foto: Oliver Paaske, Unsplash