Kina je trenutno najveće izvozno tržište sa srpsku drvnu industriju, gde je prošlogodišnji izvoz dostigao rekordnu vrednost od 50,8 miliona dolara. Problem je u tome što Kinezima prodajemo sve vrste rezane građe, a među retkim proizvodima sa „dodatom vrednošću“ su mrtvački sanduci, koje smo plasirali na kinesko tržište za 1,4 miliona dolara.
S druge strane, nameštaj koji obezbeđuje spoljnotrgovinski suficit celoj industriji, uglavnom izvozimo u zemlje EU koje mogu biti značajno pogođene američkim carinama.
Prognoze da će nakon višegodišnjih poremećaja na svetskom tržištu drveta, ova godina konačno predstavljati „zelenu granu“ za ovu industriju po svoj prilici će „sasušiti“ carine i druge protekcionističke mere koje uvodi nova američka administracija. Američki predsednik Donald Tramp i njegov tim u Vašingtonu na sve načine pokušavaju da smanje ogromnu zavisnost Sjedinjenih Država od uvoza drveta. Imajući u vidu da je u ovoj zemlji skoro 90% kuća napravljeno od tog materijala, te da SAD troše godišnje oko 115 do 120 miliona kubnih metara drvne građe, obnova američkih šuma na račun uvoza je proglašena za pitanje nacionalne bezbednosti.
U odbrani američkog „drvnog“ suvereniteta prva je stradala Kanada, koja je u SAD izvozila 30 miliona kubnih metara drvne građe. Odluku Vašingtona da uvede carine na kanadsko četinarsko drvo, sada pokušava da iskoristi Nemačka, koja je drugi najveći izvoznik u Sjedinjene Države, gde plasira dva miliona kubnih metara drvne građe.
Nemačka drvna industrija, koja već dve godine grca u dubokoj krizi, pokušava da popuni prazninu na američkom tržištu koju su za sobom ostavili Kanađani. Ali ekonomski analitičari u Nemačkoj upozoravaju da bi ta radost mogla biti kratkog veka, jer Ministarstvo trgovine SAD trenutno razmatra da li i nemačko drvo predstavlja bezbednosni rizik za američku privredu.
Rast izvoza uprkos teškoj godini
Iako Nemačka nije primarno tržište za izvoz drvne građe i proizvoda od drveta iz Srbije, to nije velika uteha domaćim proizvođačima. Naime, prema analizi Narodne banke Srbije, prerada drveta je svrstana među šest industrija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, uključujući i Srbiju, koje mogu biti najviše pogođene direktnim i indirektnim posledicama američkih tarifa. Time su dovedene u pitanje i nade domaćih proizvođača u drvnoj industriji da će blagi oporavak koji je započeo krajem prošle godine biti uvod u znatno bolju 2025. godinu.
Protekla godina je bila veoma teška za najveći broj firmi u ovoj industriji, posebno za mala i srednja preduzeća. I pored takve situacije, domaća drvna industrija je 2024. zabeležila rast izvoza od 1,4%, čija je vrednost dostigla 736,6 miliona dolara. Srbija je izvezla nameštaja od drveta u vrednosti od 384,9 miliona dolara, što je predstavljalo povećanje od 4,1% u odnosu na prethodnu godinu, navodi Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu u analizi koju je objavio časopis „Drvotehnika“.
Najviše proizvoda od drveta izvezli smo u Kinu i Italiju, a potom u Bosnu i Hercegovinu, Francusku i Crnu Goru, pri čemu je u izvozu ubedljivo dominirala rezana građa sa udelom od čak 76%.
Mrtvački sanduci za Kinu
Kina je u 2024. godini bila ubedljivo najznačajnije tržište za izvoz proizvoda od drveta iz Srbije. Ukupan izvoz svih proizvoda od drveta na ovo tržište dostigao je rekordnu vrednost od 50,8 miliona dolara. Daleko ispod nalazile su se druge zemlje u koje najviše plasiramo proizvode od drveta, Italija (28,6 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (26 miliona dolara), Francuska (25 miliona dolara) i Crna Gora (23 miliona dolara).
Od ostalih zemalja, koje spadaju u prvih 10, izdvajaju se Nemačka, Slovenija, Ruska Federacija, UAE i Hrvatska. Skoro dve trećine izvoza proizvoda od drveta iz Srbije ostvareno je u ovih deset zemalja, navodi Glavonjić.
U strukturi izvoza u Kinu i Italiju izrazito preovlađuje rezana građa svih vrsta, a ovako nepovoljnu strukturu donekle je ublažio plasman višeslojnih podova u vrednosti od dva miliona dolara, mrtvačkih sanduka od drveta kojih smo izvezli za 1,4 miliona, kao i ostalih proizvoda od drveta (5,6 miliona dolara).
Gde prodajemo kuhinje i spavaće sobe?
Glavna tržišta za izvoz građevinske stolarije u 2024. godini predstavljali su Francuska, Ruska Federacija, Crna Gora, Hrvatska i Švajcarska, dok su se podovi od drveta najviše izvozili u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Italiju. Nameštaj smo najviše prodavali u Italiji, Rumuniji, Francuskoj i Crnoj Gori. Skoro polovina ukupnog izvoza nameštaja ostvarena je u ove četiri zemlje, dok je učešće prvih deset zemalja iznosilo 80%.
U Italiju se najviše izvozio tapacirani nameštaj za sedenje, delovi nameštaja i ostali drveni nameštaj. Vrednost izvoza ove tri kategorije iznosila je 59,2 miliona dolara, što je predstavljalo 97% od ukupnog izvoza u ovu zemlju. Rumunija je predstavljala važno tržište za izvoz spavaćih soba, kuhinjskog i trpezarijskog nameštaja i dnevnih soba, čija je vrednost iznosila 23 miliona dolara. Francuzima smo izvozili nameštaj za sedenje, ostali drveni nameštaj, trpezarijski i nameštaj za dnevne sobe, u vrednosti od 29 miliona dolara, dok smo u najbližem okruženju najviše prodali tapaciranog nameštaja i spavaćih soba.
Nameštaj se izvozi u zemlje EU većinom preko velikih trgovinskih lanaca, dok proizvođači pločastog i tapaciranog nameštaja svoje proizvode plasiraju u okruženje kroz sopstvene distributivne lance.
Nameštaj zaslužan za spoljnotrgovinski suficit
S druge strane, ukupan uvoz drvne industrije Srbije u 2024. godini je iznosio 495,2 miliona dolara, što je za blizu 19 miliona dolara ili 3,9% više u odnosu na prethodnu godinu. Skoro 77% ukupne vrednosti uvoza predstavljali su proizvodi od drveta, a svega 23% je sačinjavao nameštaj.
Spoljnotrgovinski bilans prerade drveta je negativan već petu godinu zaredom i u 2024. godini uvoz je bio veći od izvoza za 29 miliona dolara. Za razliku od prerade drveta, spoljnotrgovinski bilans nameštaja od drveta je pozitivan i u 2024. suficit je iznosio 271,1 milion dolara. Upravo zahvaljujući nameštaju, spoljnotrgovinski bilans drvne industrije Srbije kao grane u celini je bio pozitivan i iznosio je 241,4 miliona dolara, ističe Glavonjić.
Industrija propuštenih šansi
Kada je reč o izgledima za ovu godinu, kineske porudžbine od srpskih proizvođača su tokom prva dva meseca bile stabilne, ali je tražnja u Italiji za našim proizvodima od drveta počela da opada. Izvoz pločastog nameštaja u Rumuniju i Francusku zabeležio je rast u istom periodu, a tokom prva dva meseca rastao je i izvoz masivnog nameštaja u Francusku i Belgiju, dok je plasman na nemačkom tržištu imao blagi pad.
Dominantan izvoz poluproizvoda od drveta i nisko učešće nameštaja izrađenog od masivnog drveta u ukupnom izvozu drvne industrije upućuju na zaključak da srpska drvna industrija postaje industrija propuštenih šansi, upozorava profesor Šumarskog fakulteta.
Najava kineskih investitora za pokretanje proizvodnje višeslojnih podova velikog kapaciteta u Srbiji, mogla bi donekle da ublaži ovakvu situaciju. Američke carine mogle bi da ubrzaju kineske investicije u proizvodnju slojevitih podova u Srbiji. Ukoliko ne bude nepredviđenih događaja i ove najave se ostvare, to će biti rezultat srećnih okolnosti, a ne osmišljene strategije i sistemske podrške. I tako u krug, iz godine u godinu, zaključuje Glavonjić.