Dok se zahuktava rat Trampa i Maska, Hrvatska traži da postane finansijski centar, Slovenija ide u Krško 2, a Srbija ima nedovršene projekte od čak sedam milijardi evra – pregled ekonomskih dešavanja u svetu i regionu
Pišem ti pismo, da drugovi nismo.
Ako postoji trenutak koji savršeno opisuje globalnu ekonomsku i političku scenu – to je sudar dveju egocentričnih sila: Donalda Trampa i Ilona Maska.
Tramp, nazivajući Maska „raspadom sistema“ (train wreck), precizno je opisao ambijent u kome živimo i poslujemo: lični animoziteti i tvitovi preko noći mogu da izbrišu milijarde dolara sa berze, kao što se desilo sa „Teslom“ (u poslednjoj turi početkom ove nedelje isparilo je 68 milijardi dolara).
A međunarodna trgovinska politika vodi se slanjem pisama koja neki komentatori porede sa ljubavnim (prema količini nedorečenosti i aluzija) ili sa opomenama pred isključenje struje (prema stepenu pretnje koju emituju).
Carine udarile u „TACO”
Trampov poslednji potez, odnosno najava carina od 25 do 40 odsto za 14 zemalja, uključujući i Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, najbolji je pokazatelj nivoa neizvesnosti ali i kvaliteta globalnog „poslovnog okruženja”.
Na tu objavu globalna tržišta, međutim, reaguju ravnodušno. Azijske i evropske berze, primera radi, jedva da su se pomerile, dok su američki analitičari za CNBC listom ocenjivali da je na delu „TACO trgovanje”, akronim nastao od pošalice da Tramp uvek prvi odustane (Trump always chickens out – TACO).
Pokretanjem formalne procedure za lociranje drugog bloka nuklearne elektrane Krško, Ljubljana ulazi u višegodišnji, kompleksan i izuzetno skup projekat, čija je procenjena vrednost od 9,6 do čak 15,4 milijardi evra
Dok se tržišta prave da je sve normalno, Evropska centralna banka (ECB) upozorava da su rizici po finansijsku stabilnost evrozone porasli, a da je „neizvesnost u trgovinskoj politici dostigla najviši nivo u više od 35 godina”.
Posle foruma o monetarnoj politici koji je organizovala u Sintri, ECB je pozvala na očuvanje otpornosti banaka, svesna slabog ekonomskog rasta i geopolitičkih potresa koji ne prestaju.
„S obzirom na visok nivo neizvesnosti, makroprudencijalna politika mora ostati agilna i prilagođavati se promenljivim uslovima po potrebi. Kreatori politike treba da nastave pažljivo da prate situaciju, jer dalji nepovoljni šokovi mogu zahtevati promene u hodu”, istakla je ECB.
Fiskalna konsolidacija u komšiluku
Politika „stezanja kaiša” još nije iščilela iz sećanja penzionera i zaposlenih u javnom sektoru širom Evrope pre desetak godina, a iz Rumunije stiže vest da se spremaju za – fiskalnu konsolidaciju.
Sa budžetskim deficitom koji se kreće oko devet odsto BDP-a (poređenja radi, srpski deficit je projektovan na tri odsto a hrvatski na 2,7 odsto do kraja godine), Bukurešt je pod pritiskom Evropske unije morao da deluje. Rumunska vlada usvojila je paket mera vredan 2,1 milijardu evra, koji uključuje brojne rezove u javnoj potrošnji i povećanje poreza.
Hrvatska, sa druge strane, gradi novi imidž finansijskog centra. Stavljajući se na čelo inicijative za povezivanje osam berzi Centralne i Jugoistočne Evrope (uključujući Poljsku, Rumuniju, Sloveniju i druge), Zagreb je uspeo da osigura da sedište krovne kompanije bude upravo u Hrvatskoj.
Zagrebačka berza jača, privatne kompanije prikupljaju stotine miliona evra kroz izdavanje obveznica, država popularizuje tržište kapitala kroz „narodne obveznice” a cilj je, kako je za HRT rekla predsednica Uprave Zagrebačke burze Ivana Gažić, da „protok kapitala unutar regije bude što bolji”.
U isto vreme, Slovenija se kladi na atom. Pokretanjem formalne procedure za lociranje drugog bloka nuklearne elektrane Krško, Ljubljana ulazi u višegodišnji, kompleksan i izuzetno skup projekat, čija je procenjena vrednost od 9,6 do čak 15,4 milijardi evra. Plan podrazumeva ne samo reaktor već i celu prateću infrastrukturu: od privremenog skladišta za istrošeno gorivo do novih dalekovoda i smeštaja za radnike.
Srbija opet na čelu regiona po visini zaprećene carine
Šta je u nedelji za nama radila Srbija? Od svega po malo. Privredna aktivnost usporava, sa skromnim rastom BDP-a od 2,2 odsto, kaže analiza stručnog časopisa MAT. Istovremeno beležimo dobre rezultate u spoljnoj trgovini – pošto je Republički zavod za statistiku, kao što su ekonomisti i sumnjali, revidirao podatke o izvozu za prošlu i prva četiri meseca ove godine, u vrednosti od ukupno 2,3 milijarde evra.
Izvoz, predvođen auto-industrijom, raste, trgovinski deficit se smanjuje, a pokrivenost uvoza izvozom dostiže rekordne nivoe – u maju je došao do 83,7 odsto.
Nažalost, upravo se izvoz našao na direktnom udaru Trampovog carinskog „cunamija”.
Pretnja carinom od 35 odsto i ultimatum o preseljenju proizvodnje u SAD, kako je za Nedeljnik rekao Veljko Mijušković sa beogradskog Ekonomskog fakulteta, predstavlja ozbiljan pritisak na izvoznike i praktično je „nerealna i neisplativa opcija”.
Zašto baš Srbija? Profesor Petar Đukić nudi geopolitičko objašnjenje koje zvuči poznato: da smo „miševi uhvaćeni u plesu sa slonovima”.
„Nismo mi toliko značajan trgovinski partner Sjedinjenim Državama. Jednostavno, kao da su Srbi i dalje ‘mali Rusi’ za SAD. Sve ovo je, ubeđen sam, posledica inercije u američkoj spoljnoj politici”, rekao je Đukić.
Dok se nosimo sa spoljnim pretnjama – od carina do neizvesnosti oko licence za rad NIS-a, čiji su suvlasnici Rusi – postavlja se pitanje da li smo bar svoju kuću sredili. Izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o radu Ministarstva građevinarstva daje poražavajući odgovor.
DRI je dao mišljenje sa rezervom, otkrivši nepravilnosti teške preko 220 milijardi dinara (blizu dve milijarde evra). U moru problema, izdvaja se podatak da se za imovinu u pripremi vrednu 1,75 milijardi evra ne zna tačan status, dok je skoro 200 miliona evra za već završene projekte i dalje vođeno kao da su u izgradnji. Primer Intermodalnog terminala u Batajnici, gde je ulaganje od 1,5 milijardi dinara pogrešno knjiženo, samo je vrh ledenog brega.
Iako je Ministarstvo tokom revizije počelo da ispravlja greške i identifikovalo nedovršene projekte vredne čak sedam milijardi evra, ostaje gorak ukus.
Graditi auto-puteve i mostove je jedno. Voditi uredne knjige o njima – sasvim drugo.
Izvor: Velike priče
Piše: Milica Rilak
Foto: Pixabay