Među javnim preduzećima koja će preći u status društva sa ograničenom odgovornošću (doo) naći će se i Javna skloništa i Nuklearni objekti Srbije. Šta to zapravo znači za Srbiju i njenu bezbednost?
Pomenuta dva preduzeća pridružila su se javnim preduzećima Nacionalni park Tara, Srbijašume, Srbijavode, Putevi Srbije, Službeni glasnik, Skijališta Srbije, Nacionalni park Fruška gora i Nacionalni park Đerdap, koji će po zakonu iz 2024. promeniti pravnu formu iz javnog preduzeća u doo.
Nema skloništa od reformi
JP Javna skloništa poseduju nepokretnosti u 23 opštine u Srbiji. U katastru je na ime tog JP upisano: 123 parcele površine 92.240 kvadrata, 270 objekata površine 102.091 kvadrata i 161 poseban deo objekta površine 189.750 kvadrata.
Javno preduzeće za skloništa Beograd ima, prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2024. godinu 102 zaposlena, poslovne prihode od 4.059.645 evra i ostvareni gubitak od 641.097 evra. Osnovni kapital iznosi 7.803.709.501,99 dinara i biće, prema Zakonu o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, koji se primenjuje od 16. septembra 2024, upisan kao osnovni kapital društva sa ograničenom odgovornošću.
Koliko je ovo preduzeće do sada bilo posvećeno svojoj osnovnoj delatnosti saznali smo prošle godine iz medija koji su pisali da u Srbiji postoji više od 1.400 skloništa za vanredne situacije, ali je veliki broj njih trenutno zauzet. Drugim rečima, u njima se nalaze razni magacini, kancelarije, igraonice, teretane…
Iako su svakom društvu neophodna jer služe za zaštitu građana, srpska skloništa nisu adekvatno uređena i održavana niti kontrolisana, smatraju stručnjaci, a njihov rad zavisi od ograničenih resursa koje dolaze isključivo iz sopstvenih prihoda.
Briga o nuklearnim objektima sa ograničenom odgovornošću
Nuklearni objekti Srbije imaju nepoketnosti u opštini Knjaževac – parcelu od 36.745 kvadrata, sa objektom od 1.759 kvdrata.
Prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2024. godinu, preduzeće ima 120 zaposlenih, poslovne prihode od 4.161.333 evra i ostvarenu dobit od 519.309 evra. „Ukupno upisani novčani kapital javnog preduzeća koji iznosi 500 evra i uplaćeni novčani kapital koji iznosi 46.530,7 dinara na dan 17. jul 2029, pretvara u osnovni kapital DOO“, stoji u Odluci vlade o promeni pravne forme JP Nuklearni objekti Srbije.
Ovo preduzeće postoji od 2009. sa zadatkom da održava nuklearne objekta, ali i da deluje u slučaju nuklearnih akcidenata. Krajem ove godine trebalo bi da počne da prerađuje i radioaktivni otpad.
U njegovom sastavu nalazi se specijalna laboratorija koja je zbog specifičnih poslova kojima se bavi jedinstvena u Srbiji, ali i u regionu.
Takođe, među uređajima kojima ovo preduzeće raspolaže nalazi se i onaj kojim bi se, u slučaju velikih akcidenata na nuklearnim objektima u okruženju, mogla izvršiti i kontrola kontaminacije stanovništva.
Pravne posledice prelaska ovih preduzeća u doo
I za ova dva javna preduzeća važi isto što i za osam prethodnih kada je reč o pravnim posledicama promene u doo:
- Javno preduzeće nastavlja da posluje kao doo i prestaje da posluje kao javno preduzeće;
- doo nastavlja da obavlja delatnost JP na isti način kao i JP pre promene pravne forme;
- doo nastavlja da bude vlasnik celokupne imovine javnog preduzeća i dužnik svih njegovih obaveza;
- Sudski i drugi postupci koji se vode u ime, odnosno protiv JP, nastavljaju se u ime, odnosno protiv doo;
- Svi ugovori koje je JP punovažno zaključilo do dana registracije promene pravne forme, ostaju na snazi i doo nastavlja da bude ugovorna strana u tim ugovorima, bez upotrebe zaključenja posebnih aneksa;
- Osnovni kapital JP konvertuje se u udele doo.
Kao jedini, stoprocentni vlasnik doo, upisuje se – Republika Srbija.
Izvor: eKapija, NIN, Danas
Foto: Kilian Karger, Unsplash