Još pre 10 godina, preduzetnik i magnat iz Silicijumske doline Entoni Levandovski koga mnogi nazivaju ’kontraverznim inženjerom’ odlučio je da osnuje novu religiju. Krenuo je u realizaciju ideje i novu religiju nazvao Put budućnosti ili WOTF.
Prema dokumentima koji su tada podneti državi Kaliforniji, kako pišu mediji, cilj WOTF-a bio je „razvijanje i promovisanje ostvarivanja Božanstva zasnovanog na veštačkoj inteligenciji“.
Ako niste znali, veštačka inteligencija, dakle, nije alat koji se poslednje dve godine infiltrirao u svačiji svakodnevni život, već je nešto daleko više i dublje, pa smelo ulazi u trku za vernike, piše Bonitet.
Obožavanje novog boga unapred
Ideja Levandovskog bila je da svi treba da počnu unapred da obožavaju tehnološkog boga pre nego što se i rodio. Jer, „na neizbežan dan njegovog dolaska, to bi mogao biti jedini način da izbegnemo njegov užasan gnev“.
Gotovo deceniju kasnije, tehnologija još nije dostigla status boga, bilo osvetoljubivog bilo dobroćudnog koji prašta. Ali, upotreba religijskog jezika za opisivanje tehnologije postala je široko rasprostranjena.
Povlašćeni koji rade na razvijanju veštačke inteligencije, na primer, govore da će njene moći uskoro postati „magične“. Savremeni futuristi i proroci tvrde da su ljudi na pragu „singulariteta“ u kojem će tehnologija omogućiti ljudima da prevaziđeu sva prethodna ograničenja ljudskog postojanja, uključujući i smrt.
Ličnosti poput Sema Altmana, direktora OpenAI-ja, mogu se čuti kako izgovaraju rečenice poput „Ne molim se Bogu da bude na mojoj strani, molim se da ja budem na Božjoj strani“ i „rad na ovim modelima definitivno se oseća kao da ste na strani anđela“.
Religija tehnologije
Nije novo da je tehnologija ušla u trku za nove religije i da su tehnološki termini, predmeti i roba postali legitimna božanstva. Ili, drugačije rečeno – ljudi su u njima pronašli rešenja, oslonac i smisao života.
Bilo da je sve to marketinška strategija ili samo sledeća faza u razvoju civilizacije, za mnoge ’starog kova’ ovo je sve novotarija koja briše sva dosadašnja značenja religije i religijskih pojmova.
Ali, po pisanju Grega Epstajna, sekularnog etičara i bivšeg humanističkog kapelana na Harvardu i MIT-u, „o savremenoj tehnologiji govorimo religijskim rečnikom zato što je savremena tehnologija“ (on je naziva „tech“) zapravo postala religija. I „ne samo religija“. Epstajn tvrdi da je tehnologija „dominantna religija našeg vremena“.
„Nijedna druga sila na planeti ne privlači toliko hvale. Nijedna druga moć ne zahteva toliku posvećenost. Ništa drugo nema tako čvrst stisak nad ritualima i praksama naših svakodnevnih života.
Nije reč samo o tome da su pametni telefoni, algoritmi, aplikacije i društvene mreže integralni delovi naših ekonomskih svetova. Niti o tome da su prodrli u svaki aspekt svakodnevnog iskustva, tako da bi bilo gotovo nemoguće funkcionisati bez njih.
Reč je o tome da su kulture koje su izrasle oko tih alata počele da dominiraju načinom na koji razumemo sebe, naše zajedničko postojanje, pa čak i naše mesto u univerzumu“ objasnio bi bivši kapelan cenjenih univerziteta.
Tehnologija nije obična industrija
Kako kaže Epstajn, „tehnologija pruža savremenim zapadnim životima, tako polarizovanim i podeljenim na bezbroj načina, zajednički princip, zajedničku priču kojom sebi govorimo ko smo“. Štaviše, tehnologija širi „moralne i etičke poruke, ne kao puku sporednu karakteristiku, već kao sastavni deo svoje ukupne vrednosne ponude“.
Tako kompanije poput Google-a ili Alphabet-a i pojedinci poput Džefa Bezosa ili Marka Zakerberga nisu zadovoljni gomilanjem zapanjujućeg bogatstva. Oni sebi daju za pravo da izdaju zapovesti poput „ne budi zao“, „čini pravu stvar“ i „uđi u istoriju“. Oni s oduševljenjem objavljuju radosnu vest o „povezanoj budućnosti“ koja će „svima dati glas“ i „transformisati društvo“.
Kao rezultat svega toga, po mišljenju Epstajna dešava se ovako nešto:
Tehnologija nije obična „industrija“ gde bilansi profita i gubitka, prodati proizvodi ili povećana efikasnost mogu ispričati njenu priču. Priča o komercijalnom uspehu tehnologije je priča o tome kako ljudska bića razumeju sebe u svetu. To je priča o tome odakle crpimo osećaj da je naše postojanje značajno, da naši svakodnevni životi imaju svrhu.
Elita i robovi mašina
Razumeli i prihvatili pravila novog doba ili ne, dobro je čuti Epstajnovu analizu ove nove religije koja ima dva osnovna elementa.
S jedne strane, on sugeriše da, u svom trenutnom obliku, religija tehnologije služi da podeli čovečanstvo na mali broj izabranih i ogromnu većinu prokletih. Ona predviđa da će izabrane duše uskoro biti otpremljene u raj bestelesne besmrtnosti, dok će ostatak postati robovi mašina ili osuđeni na zaborav.
S druge strane, u tekstovima i knjigama koje objavljuje, Epstajn se izjašnjava kao tehnološki agnostik, ne ateista. Njegov poziv je na „reformaciju“ religije tehnologije, a ne na njeno ukidanje. On zato preporučuje i poziva da svoju veru ljude polože u red koji naziva „otpadnici i jeretici“. To su oni koji kritikuju religije tehnologije i nude verodostojne alternative.
Tu Epstajn svrstava pristalice „odgovorne“ i „etičke tehnologije“. Nada se da će „jedan povezan skup takvih ličnosti nekako formirati „kongregaciju“ koja će se suprotstaviti ustaljenom poretku, preuzeti kontrolu nad tehnološkim narativom i usmeriti ga ka ljudskoj pravdi i jednakosti“.
Moćni i stvarni problemi
Epstajn je tokom svog „humanističkog rada“ imao tu privilegiju da upozna mnoge tehnološke velikane i da ih intervjuiše. Mnogi njegovi tekstovi i delovi knjiga sastoje se od intervjua sa industrijskim i akademskim elitama. Pristup ovakvim ličnostima omogućila mu je povezanost sa elitnim institucijama poput Harvarda i MIT-a.
Ipak, Epstajn ovako zapisuje svoja zapažanja:
„Koliko među tehnološkim direktorima ili visokoobrazovanim zapadnjacima koji ubiraju koristi od veštačke inteligencije i društvenih mreža, ima traumatizovanih moderatora sadržaja na Filipinima…rudara litijuma u Kongu…kineskih fabričkih radnika?“
Tehnologiji, kako predlaže, (ili „religiji tehnologije“) ne trebaju velike, generalizovane i samouverene priče o napretku i budućnosti, nego realistični, konkretni prikazi života „običnih“ ljudi koji se nalaze u pozadini tog sistema, onih koje moćnici u tehnološkom svetu smatraju sporednim ili beznačajnim.
Primer takvih „statista“ su radnici u fabrikama, moderatori sadržaja koji gledaju traumatične materijale ili rudari litijuma koji trpe negativne posledice tehnološkog razvoja.
Da li su bogati i privilegovani akteri iz tehnološkog sektora spremni da zastanu, izađu iz svog mehura i razumeju stvarne probleme tih ljudi i to sada, dok se ti problemi dešavaju, a ne samo u apstraktnim raspravama?“
Važnije nego ikada
Greg Epstajn je veoma poznat „silicijumskom svetu“ kao kum humanističkog pokreta. Organizacija Faithful Internet (projekat koji vodi Ujedinjena crkva Hrista uz pomoć Centra za internet i društvo Pravnog fakulteta Stenford univerziteta), uvrstila ga je među „najvažnije verske i moralne lidere u SAD zbog njegovih napora da okupi ateiste, agnostike i saveznike u okviru drevne i stalno razvijajuće etičke tradicije koja se može nazvati humanizam. Kako Epstajn duboko veruje:
„U svetu koji se menja, gde je veru u čovečanstvo sve teže održati, važnije je nego ikada da se borimo za našu zajedničku ljudskost i jedni za druge“.
Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay