Do jula ove godine 0,16% kuća u Srbiji imalo je solarnu elektranu i status kupca-proizvođača struje, dok je u Crnoj Gori taj procenat bio 4,5%.
Zašto je Crna Gora uspešnija na ovom polju za portal Klima101 objašnjava Dunja Grujić, ekspertkinja za energetiku.
Kako ona podseća od 2021. godine, kada su kupci-proizvođači prvi put definisani domaćom regulativom, do jula 2025. godine, u Srbiji status kupca-proizvođača stekao je ukupno 5.071 korisnik, ukupne instalisane snage proizvodnih objekata 106,08 MW. Poređenja radi, ukupna snaga termoelektrana, po podacima EPS, je skoro 5.000 MW, a strateški cilj Srbije je da se instalira 500 MW proizvodnih objekata iz OIE za sopstvene potrebe (uglavnom krovnih fotonaponskih sistema) do 2030. godine.
Od 5.071 kupca-proizvođača, većinu čine domaćinstva, njih 3.667, ali je udeo domaćinstava u ukupnoj snazi daleko manji – tek 30,25 MW. Pored domaćinstava, kupci-proizvođači su i 5 stambenih zajednica (ukupne snage 0,09 MW) i 1.399 „ostalih”, koje čine javne ustanove, poslovne zgrade i drugi objekti (ukupne snage 75,74 MW).
Na osnovu pomenutih podataka i broja stambenih objekata prema popisu stanovništva iz 2022. godine, može se zaključiti da svega 0,16% stambenih kuća i 0,0045% stambenih zgrada ima status kupca-proizvođača.
Šta je drugačije u Crnoj Gori?
Kako objasniti podatak da je u Crnoj Gori gotovo 4,5% domaćinstava steklo status kupca-proizvođača, sa više od 50 MW instalisane snage?
Odgovor leži u kombinaciji nekoliko faktora, piše Grujić. Jedan od njih je informisanost građana o mogućnostima proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe – u Crnoj Gori su vršene opsežne medijske kampanje, dok su u Srbiji bile jedva primetne.
Ali važnije od toga, postoje velike razlike između Crne Gore i Srbije u modelima subvencionisanja izgradnje solarnih elektrana. U Crnoj Gori postoje široko razvijene šeme podsticaja za kupce-proizvođače kroz projekte Solari+, dok Srbija subvencioniše samo izgradnju solarnih elektrana do 6 kW za domaćinstva, pri čemu finansira polovinu potrebnih sredstava.
Stručna ali i finansijska pomoć
U okviru Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) otvoreno je novo preduzeće EPCG – Solar gradnja, koje je specijalizovano za projektovanje, ugradnju i održavanje fotonaponskih sistema.
Domaćinstvima i privredi koji dobiju subvenciju EPCG – Solar gradnja ugrađuje fotonaponski sistem, a operator distributivnog sistema Crne Gore (CEDIS) ugrađuje pametno brojilo kojim se meri razmena električne energije sa elektroenergetskim sistemom, kao i kontrolno brojilo kojim se meri ukupna proizvodnja.
Korisnici subvencija nemaju nikakav početni investicioni trošak (izuzev administrativnih taksi), a fotonaponski sistem otplaćuju kroz mesečne rate čiji je iznos u visini prosečnog mesečnog korisnikovog računa sa popustom iz prethodnog perioda.
U praksi to znači da, nakon ugradnje fotonaponskog sistema, sa minimalnim ulaganjima, vi nastavljate da plaćate gotovo iste račune za električnu energiju kao i ranije.
Bolji način obračuna
Takođe, zbog dobro osmišljenog načina obračuna električne energije kupcima-proizvođačima u Crnoj Gori, u slučaju optimalnog određivanja kapaciteta solarne elektrane u skladu sa potrebama kupca-proizvođača u okviru projekata Solari+, račun za električnu energiju kupca-proizvođača je skoro uvek blizu 0 eura.
Samim tim, pošto korisnici plaćaju isti iznos kao i ranije, celokupni račun za električnu energiju zapravo je mesečna otplata duga za instalaciju elektrane.
Korisnicima projekta Solari+ se odobrava da mesečna rata bude za jedan cent manja od prosečnog računa za električnu energiju korisnika dok je bio samo kupac.
S obzirom na to kupci-proizvođači su ohrabreni da teže da im račun kao kupcu-proizvođaču bude blizu 0 eura tj. da ekonomično koriste svoje nove kapacitete: što više proizvedene energije iskoriste, to će brže otplaćivati svoj dug.
Ovakvo ponašanje donosi i najveće uštede nakon otplate solarne elektrane. Korisnicima se ostavlja mogućnost da otplate fotonaponske sisteme i brže tako što će povećati mesečnu ratu za željeni iznos.
I to nije sve, u toku je još jedan konkurs koji bi mogao povećati udeo prozjumera u Crnoj Gori.
Da li se ovaj model može primeniti u Srbiji?
Da bi se ovaj model primenio u Srbiji neophodno je izvršiti detaljne analize kako se ne bi ugrozio elektroenergetski sistem. Pored toga, potrebno je odrediti tačan kapacitet za priključenje kupaca-proizvođača i paralelno unapređivati elektroenergetski sistem u smislu automatizacije, digitalizacije, naprednih mernih sistema i povećanja kapaciteta za priključenje novih proizvodnih jedinica iz OIE.
Takođe, potrebno je razvijati i tržišne modele koji pomažu energetsku tranziciju među kojima su npr. agregatori, upravljanje potrošnjom i dinamičke tarife.
Navedeno je neophodno jer se CEDIS (Crnogorski elektrodistributivni sistem) već suočava sa prvim posledicama prekomerne ugradnje solarnih elektrana u lokalizovanim tačkama u sistemu kao što su npr. izazovi sa upravljanjem sistemom, preopterećem mreže i zagušenjima.
Ovo je uglavnom posledica ugradnje solarnih elektrana snage veće od optimalne za kupce-proizvođače, kao i ugradnja značajnih kapaciteta OIE na određenim slabo opterećenim trafo reonima.
Ceo tekst možete pročitati na portalu Klima101
Foto: Pixabay