Beogradska autobuska stanica a.d. Beograd objavila je ponudu za prodaju sopstvenih akcija, ali samo postojećim akcionarima, koji imaju pravo preče kupovine i to „srazmerno broju u celosti uplaćenih akcija koje su posedovali na dan 03.10.2025. godine.
Predmet ponude je 26.869 komada običnih akcija, što predstavlja 8,63% od ukupnog broja izdatih akcija, po ceni od 1.515 dinara po akciji.
Ponuda -e biti otvorena od ponedeljka, 13. oktobra do 12. novembra 2025. godine.
Ko su akcionari BAS-a?
Akcionarska struktura pokazuje da su najveći ali ne i većinski akcionari BAS-a državni fondovi, i to Akcionarski fond (30,32% akcija) i PIO Fond (10% akcija).
Sam BAS je na trećem mestu prema veličini paketa, sa 8,63% kapitala. To znači da, formalno gledano, BAS ni sada nije „državna“ već većinski privatna kompanija. Među najvećim privatnim akcionarima trenutno su kompanije „Damjan doo“ 1,62%, NLB Komercijalna banka AD Beograd – Kastodi račun sa 1,2% i „TCD Trade „sa 0,72%.
Najviše je, međutim, malih akcionara. Gledano prema veličini, a prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHoV), čak 917 domaćih lica i 4 strana lica spadaju u ovu kategoriju, držeći zajedno oko 48% domaćeg i blizu 3% stranog kapitala.
1. Scenario za preuzimanje kontrole nad bas-om
Postavlja se pitanje da li ova prodaja sopstvenih akcija može dovesti do promene vlasničke strukture i potencijalnog preuzimanja kontrole od strane privatnih akcionara.
Da bi privatni akcionar došao do većinskog paketa (preko 50%) ili, još ambicioznije, do 90% akcija (što bi omogućilo prinudni otkup preostalih), potrebno je više koraka.
Jedan od scenarija podrazumeva da neko od privatnih akcionara čiji se paketi kreću od 1 do 2% akcija prvo kupi svih 8,63% sopstvenih akcija BAS-a. Time bi njegov udeo narastao na oko 10 odsto%.
Ako bi potom uspeo da preuzme sve akcije od državnih fondova (ukupno 40,32%), njegov udeo bi dostigao 50,58%, čime bi postao većinski vlasnik.
Ovo bi, međutim, zahtevalo da država ponudi svoje akcije na tržištu.
2. scenario za preuzimanje kontrole nad bas-om
Drugi scenario bi pretpostavio formiranje konzorcijuma postojećih privatnih akcionara. Ukoliko bi, na primer, najveći privatni akcionari formirali konzorcijum, nakon kupovine sopstvenih akcija BAS-a, njihov udeo bi iznosio oko 12,8%.
Za dostizanje većinskog paketa, konzorcijum bi morao da prikupi dodatnih 37% akcija od disperziranih malih akcionara.
Dostizanje 90% vlasništva radi pokretanja prinudnog otkupa je još kompleksnije.
To bi zahtevalo da privatni akcionar (ili konzorcijum) kupi sopstvene akcije BAS-a, preuzme sve državne fondove i potom prikupi gotovo sve preostale akcije od stotina malih akcionara.
Stoga, iako ponuda sopstvenih akcija može da predstavlja korak ka redistribuciji vlasništva, put ka potpunoj privatizaciji ili koncentraciji 90% akcija u jednim privatnim rukama i dalje je izuzetno izazovan i višeslojan.
Može li država da postane većinski vlasnik?
S obzirom na to da pravo preče kupovine sopstvenih akcija BAS-a imaju svi postojeći akcionari, Akcionarskii PIO Fond takođe imaju mogućnost da učestvuju u ovoj kupovini.
Njihov trenutni kombinovani udeo iznosi 40,32%.
Ako bi državni fondovi strateški pristupili kupovini sopstvenih akcija BAS-a , njihov udeo bi se povećao na gotovo 49%.
Da bi prešli 50% vlasništva, morali bi da prikupe još samo nešto više od 1% akcija od drugih akcionara.
Za dostizanje 90% vlasništva, što bi im omogućilo prinudni otkup preostalih akcija, državnim fondovima bi bilo potrebno još oko 41% akcija.
Ovo bi podrazumevalo masovnu kupovinu od svih preostalih privatnih i malih akcionara, verovatno putem javne ponude za preuzimanje.
Izvor: Nedeljnik.rs
Foto: Pixabay