Cena zlata i dalje ruši rekorde, a glavni razlog koji se najčešće navodi jeste masovna kupovina od strane centralnih banaka. Međutim, analiza Financial Times Alphavillea pokazuje da zvanični podaci i medijski narativ ne idu ruku pod ruku – i da se “rekordna” potražnja možda više zasniva na procenama nego na činjenicama.
Evropska centralna banka (ECB) je u junu objavila da su centralne banke 2024. godine činile preko 20% globalne potražnje za zlatom — dvostruko više nego u projeku tokom 2010-ih.
Međutim, kada se pogledaju zvanični podaci, brojke nisu toliko spektakularne. Prema evidenciji, centralne banke su u proteklih godinu dana povećale svoje zlatne rezerve za 228 tona — što, iako impresivno (težina oko 40 afričkih slonova), zapravo spada u donju četvrtinu kupovina u poslednjih 5, 10 i 15 godina.
Pa zašto se onda govori o „nezapamćenoj potražnji“?
Tajanstvena kategorija: „Neprijavljene“ kupovine
Odgovor leži u tzv. unreported (neprijavljenim) kupovinama. Kada se one dodaju zvaničnim brojkama, ukupna kupovina centralnih banaka skače na čak 804 tone — što je količina teška koliko i sedam i po plavih kitova.
Ali šta su uopšte “neprijavljene” kupovine? Zvanični podaci o rezervama centralnih banaka potiču od MMF-a, ali prijavljivanje je dobrovoljno. Neke zemlje, poput Rusije, prestale su da dostavljaju podatke još pre uvođenja sankcija, iako se zna da su u tom periodu bile veliki kupci.
Zbog toga se analitičari i ECB oslanjaju na procjene World Gold Councila (WGC) – udruženja rudarskih kompanija čiji je cilj, između ostalog, promocija zlata. WGC od 2014. koristi podatke nezavisne konsultantske firme Metals Focus, koja procenjuje ukupne neto kupovine zlata od strane centralnih banaka i fondova suverenog bogatstva.
Kako i sami priznaju u svojoj metodologiji, “s obzirom na netransparentnost tržišta, statistike o ponudi i potražnji treba posmatrati kao procene – neke tačnije od drugih”.
Drugim rečima, iako iza brojki stoje profesionalci, podaci se često zasnivaju na razgovorima “iza zatvorenih vrata” sa rudarima, rafinerijama i trgovcima zlatom – što znači da se preciznost tih procena ne može nezavisno proveriti.
Zašto centralne banke okreću leđa dolarima?
Nakon što su zapadne sankcije 2022. zamrzle ruske devizne rezerve, mnoge zemlje su počele da preispituju sigurnost držanja deviza u dolarima ili eurima.
U takvom okruženju, zlato – taj “sjajni kamenčić” – deluje kao sigurnija alternativa od elektronskih obaveza koje kontrolišu geopolitički rivali.
Zato nije iznenađenje što je veza između prinosa na američke obveznice indeksirane inflacijom (TIPS) i cene zlata potpuno pukla – investitori sve više biraju zlato kao svojevrsno osiguranje od političkih i finansijskih rizika.
Zlato možda i dalje “sija”, ali priča o rekordnoj kupovini centralnih banaka više je nijansirana nego što se čini. Iza bombastičnih naslova krije se složen svet procena, neobjavljenih podataka i ekonomskih instinkata koji oblikuju globalnu potragu za sigurnošću.
Izvor: Investitor.me
Foto: Stevebidmead, Pixabay