U knjizi „Bioskopi u Srbiji“, u izdanju Zavoda za proučavanje kulturnog dobra, autora Bojane Subotić, Bogdane Opačić i Jelene Damnjanović, navodi se da je u periodu između dva svetska rata u Srbiji otvoreno 1.514 bioskopa. I gotovo nijedan nije opstao. Tada, a knjiga je izdata 2013. godine, negotinska Krajina je bila izuzetak.
„Najviše ustanova kulture u okviru kojih danas funkcioniše prikazivačka delatnost osnovano je pre više od 40, 50, pa i 60 godina. Gotovo svi bioskopi čiji su predstavnici dostavili upitnike, otvoreni su nakon 1950. godine. Tako je najstariji bioskop, koji i danas funkcioniše, bioskop Krajina, koji radi pri Domu kulture Stevan Mokranjac u Negotinu, otvoren 1937. godine. Devet godina nakon njega sa radom počinje i bioskop u Vladičinom Hanu koji je 2011. godine renoviran i radi u sklopu Centra za kulturne delatnosti, turizam i bibliotekarstvo“, deo je ove knjige.
Bioskop javni, javno-privatni i privatni
Prema podacima publikacije Kultura Republičkog zavoda za stistiku, u Srbiji je na kraju 2024. bilo ukupno 98 bioskopa. Na severu 48 i jugu – 50. U javnoj svojini ih je čak 71, javno-privatnom parnerstvu četiri. Deset je privatnih domaćih i 13 privatnih stranih biskopa. Predstave su prikazivane u proseku 194 dana. Beogradske sale rade češće – 325 dana. U južnoj i istočnoj Srbiji svega 130 dana.
Ova publikacija nam otkriva da 98 bioskopa raspolaže se 43.798 mesta. Podaci Filmskog centra Srbije govore da su bioskopi u Srbiji 2024. ugostili više od četiri miliona gledalaca. I ako neko želi da zna i svaki detalj, broj bioskopskih ekrana je 215. Među njima 138 omogućava 3D ugođaj.
Velike brojke, međutim, ne kriju velike finansijske uspehe. Prema dostupnim podacima, pod šifrom delatnosti prikazivanje kinematografskih dela registrovane su 83 firme. Aktivnih je svega 33. I nije reč o odstupanju u odnosu na raniji podatak, već bioskop može da radi i u okviru domova i centara kulture. Pa i pod drugom šifrom.
Ali kada je reč o najvećim „prikazivačima“, i među prvih pet, uspeh nije zagarantovan. Pregled njihovog poslovanja u 2024. pokazuje da veličina i broj sala ne garantuje i pozitivan poslovni rezultat. Naprotiv, najveći igrač, sa najvećim prometom, istovremeno je i u najvećem gubitku. I to ne od ove godine.
Najveći, ali u izveštaju gubitak
Prvi na spisku po ukupnim prihodima je firma Cineplexx Srbija. Tokom 2024. imali su skoro 13 miliona evra ukupnih prihoda. To je nekoliko procenata više nego godinu pre. To nije bilo dovoljno da godinu završe sa profitom. Ostvarili su gubitak od oko 1,35 miliona evra. Ova firma posluje sa gubitkom i tokom poslednjih pet godina.
„U strukturi poslovnih rashoda, troškovi materijala, goriva i energije učestvuju sa 14,25%. Troškovi zarada, naknada i ostali lični rashodi sa 12,61%, troškovi amortizacije sa 13,58%. Troškovi proizvodnih usluga učestvuju sa 52,56% i nematerijalni troškovi sa 7%“, stoji u napomenama uz finansijski izveštaj.
Pritom, troškovi proizvodnih usluga od 884,5 miliona dinara se uglavnom odnose na troškove zakupa poslovnog prostora, troškove ostalih zakupnina, zakup opreme… Troškovi ostalih usluga od oko 527 miliona dinara odnose se na troškove prikazivanja filmova. Zapravo su troškovi koje bioskopi plaćaju dobavljačima odnosno distributerima poput Taramount, Blitz film, MCF – Megacom Film, Con Film.
Cineplexx Srbija je u većinskom valsništvu, 96 odsto, Cineplexx Internacional iz Austrije. Preostala četiri odsto vlasništvo su Continental grupe iz Hrvatske. Preko osnivača povezani su sa 16 sličnih firmi širom regiona.
Cineplexx Srbija bioskopi su u tržnim centrima Delta City, Plaza u Kragujevcu, Ušću, Stop Shop ritejl park u Nišu, TC Big fashion, BEO šoping centar. Ovoj firmi pripada i bioskop u beogradskoj Galeriji.
Nekadašnji Dom sindikata pod drugom šifrom
Kada se meri po poslovnim prihodima, na drugom mestu bi mogla da bude Dvorana Doma sindikata. Ovo preduzeće, kupljeno iz stečaja 2016. godine, u 2024. je ostvarilo skoro 5,5 miliona evra poslovnih prihoda i profit od oko 1,4 miliona evra.
Pretežna delatnost ove firme je izvođačka delatnost, pa se nije sama pojavila među onima koji se bave prikazivanjem kinematografskih dela. I jeste, koliko po filmovima i FEST-u, sala na Trgu Nikole Pašića možda i poznatija po koncertima čuvenih zvezda.
Vlasnik ove firme je MCF Megacom film, čiji je vlasnik Igor Stanković.
Porodična firma sa profitom
I sledeća, druga fiima pod šifrom prikazivača, porodična Art-Vista, demantuje ideju da su bioskopi siguran gubitak. Doduše, u računicu ulaze i ugostiteljski objekti koji verovatno popravljaju rezultat.
Vlasnici preduzeća su glumica Jugoslava Drašković, njena ćerka Maša Cvetanović i Nebojša Ćetković. A ova firma je vlasnik dva bioskopa – Rode Cineplex i novosadske Arene Cineplex. Kao i kafe restorana “Baštino“.
Tokom 2024. je ostvarila 4,25 miliona evra ukunih prihoda i profit od oko 109.000 evra.
„Art Vista d.o.o. je preduzeće za filmsku, tv i bioskopsku distribuciju, osnovano je 1996. godine. Dugi niz godina se bavi televizijskom i filmskom distribucijom u Srbiji i u regionu. Sa velikim uspehom se bavi i bioskopskim prikazivanjem“, navodi se u napomenama uz finansijski izveštaj.
Art Vista je i distributer bioskopske opreme za teritoriju Srbije i region bivše Jugoslavije. U saradnji sa partnerima i lokalnim klijentima pruža usluge konsaltinga i posredovanja u kupovini opreme.
Firma poslednje četiri godine posluje sa dobitkom. Samo je onaj u 2024. daleko veći od profita ostvarenog u 2023. Tada su bili u „plusu“ oko 18.000 evra.
CineStar drži 25 bioskopskih sala
Treći igrač na srpskom tržištu prikazivača je Blizt Sinestar. Vlasnik firme je malteška kompanija Hero Holdings. Zapravo, iza lanca CineStar bioskopa stoji hrvatski biznismen Hrvoje Krstulović. Kako su pisali hrvatski mediji, sredinom 2016. godine je objedinio svoje kompanije pod maletškom „kapom“.
U Srbiji posluje još i Blitz video i film distribucija.
Kompanija Blitz-CineStar je 2015. godine otvorila prvi multipleks u Srbiji, CineStar Pančevo sa četiri bioskopske sale. Ukupnog kapaciteta od 483 mesta. Nakon Pančeva, otvorila je druga dva multipleksa u Zrenjaninu i Novom Sadu. Imaju i bioskop u Ada Molu. Ukratko, u Srbiji CineStar ima 25 bioskopskih sala sa gotovo 3.300 mesta.
Poslednje četiri godine firma je poslovala sa profitom. U 2024. je iznosio blizu 55.000 evra, godinu pre oko 150.000 evra. Od 2021. do 2024. su utrosturčili poslovne prihode, sa oko milion na 3,6 miliona evra. Rasli su i poslovni rashodi – sa oko 1,4 na oko 3,5 miliona evra.
„Troškovi proizvodnih usluga u ukupnom iznosu od 230 miliona dinara uglavnom se odnose na troškove zakupnina, troškove usluga održavanja i troškove reklame i propagande, kao i troškove ostalih usluga“, stoji u napomenama uz finansijski izveštaj.
Pet ogranaka i profit
Po ukupnim prihodima vrednim 2,2 miliona evra sledi firma Cine Grand MFC. U vlasništvu je Cine Place, a njen vlasnik je Zoran Stanković.
Imaju registrovanih pet ogranaka bioskopa u gradovima Srbije. U njihovom lancu nalazi se 19 sala, sa više od 2.700 sedišta. Sa profitom od blizu 34.000 evra završili su 2024. godinu. Godinu pre imali su profit od skoro 27.000 evra, dok je u 2022. zabeležen gubitak od oko 70.000 evra.
I sestra je na listi
Peti, ako gledamo samo prikazivače kinematografskih dela, po prihodima je Cineplexx Panonija. Ova firma zapravo je sestra prvoplasiranog Cineplexx Srbija, jer joj je isti vlasnik – Cineplexx Internacional iz Austrije. Osim vlasnika, zajednički im je i rezultat. Panonska kompanija u 2024. je imala 1,7 miliona poslovnih prihoda i gubitak od oko pola miliona evra.
Raniji suvlasnik ove firme, takođe je firma sa liste – Art Vista. Od 2018. godine jedini vlasnik je Cineplexx Internacional.
“U strukturi poslovnih rashoda, troškovi nabavne vrednosti prodate robe učestvuju sa 0,03%, troškovi materijala sa 8,51%. Troškovi bruto zarada i drugih primanja čine 12,07%, troškovi amortizacije 11,10%,. Troškovi proizvodnih usluga sa 49,07%, i ostali poslovni rashodi sa 19,22%”, stoji u napomenama uz finansijski izveštaj.
Art Vista je zakupac bioskopa Arena JP „Poslovni prostor″ Novi Sad. Cineplexx Panonija je preuzela od Art Viste upravljanje ovim bioskompom. Ona priprema i realizuje plan i program prikazivanja filmova.
Koliko su koštale ulaznice
Zahvaljujući publikaciji „Bioskopi u Srbiji“ prisećamo se koliko su pre najmanje 12 godina koštale karte.
„U najvećem broju bioskopa cene karata iznose 150 do 200 dinara. Očekivano, u regionalnim centrima, prvenstveno u Beogradu i Novom Sadu, ulaznice koštaju i do 400 dinara, s tim što su 3D projekcije skuplje, u proseku za 100 dinara“, navodi se u knjizi.
Ali se napominje da bioskopi često daju popuste za decu, studente, penzionere i osobe sa invaliditetom.
„Prema podacima Zavoda osam prikazivačkih ustanova ne odobrava popuste prilikom kupovine karata ni za jednu kategoriju građana“, pokazala je njihova analiza.
Danas je tada najveća tarifa u najboljem slučaju cena najjeftinijih karata. A kreću se i do 1.000 dinara, zavisno od kvaliteta i mogućnosti sale. U slavu pobede komercijalnog pristupa sedmoj umetnosti, bioskopi pribegavaju i dodatnom trošku. Naime, za filmove duže od 140 minuta se doplaćuje, na primer 120 dinara. A ako režiser radnju nije okončao ni po isteku trećeg sata – još. Otprilike 150 dinara.
Izvor: Forbes
Foto: Pixabay