Van škole, 56 odsto roditelja veruje da njihovo dete provodi previše vremena online, a 46 odsto smatra da je tehnologija negativno uticala na emocije njihove dece.
Ako bi se stavili u poziciju roditelja, polovina dece iz ankete rekla je da bi se i oni zabrinuli zbog svojih online aktivnosti. Za 59 odsto dece to uključuje gledanje video sadržaja u proteklih godinu dana koji prikazuju ekstremno nasilje, ozbiljne povrede ili smrt.
Anketu je naručila kompanija Aura, a sproveo je Talker Research. Istraživanje je pokazalo da 86 odsto roditelja veruje da današnja deca odrastaju brže nego prethodne generacije. Uprkos tome, 58 odsto roditelja tvrdi da su „vrlo svesni“ online aktivnosti svoje dece, a gotovo svi (97 odsto) su već razgovarali sa decom o bezbednosti na internetu.
„Deca ulaze u digitalni svet u ranom uzrastu, i to može biti zbunjujuće vreme za roditelje dok se snalaze u tim izazovima sa svojom porodicom. Kada je u pitanju bezbedno ponašanje na internetu, roditelji moraju biti proaktivni. Razgovor o online bezbednosti treba da počne što ranije, čim deca počnu da koriste tehnologiju, a ti razgovori treba da budu opušteni, bez osuđivanja i otvoreni. Važno je da deca znaju da uvek mogu da podele zabrinutosti – i o stvarima na internetu i u stvarnom životu“, rekao je dr Skot Kolins, glavni medicinski direktor u Auri.
Danas 87 odsto roditelja veruje da su dovoljno tehnološki pismeni da razgovaraju sa decom o online rizicima i pravilno upravljaju njihovim digitalnim tragom. Za veliku većinu (95 odsto) to počinje postavljanjem pravila o korišćenju interneta u domu.
Da li su roditelji previše strogi
– sve digitalne kupovine moraju imati njihovo odobrenje (64 odsto),
– vremenska ograničenja na uređaje (50 odsto),
– bez uređaja dok se ne završe domaći zadaci i kućni poslovi (49 odsto),
– roditelji moraju znati sve lozinke (47 odsto).
Druga pravila su:
– bez društvenih mreža pre određenog uzrasta (43 odsto),
– bez uređaja na porodičnim okupljanjima (39 odsto),
– bez Wi-Fi-ja u određenim delovima dana (19 odsto).
Ako se ta pravila prekrše, roditelji reaguju tako što:
– oduzimaju uređaje (66 odsto),
– smanjuju vreme korišćenja ekrana (42 odsto),
– proveravaju da li dete ima neki problem (34 odsto).
Većina dece (71 odsto) kaže da su roditelji svesni važnosti online bezbednosti. Ipak, 25 odsto smatra da su im roditelji previše strogi, dok četiri odsto misli da su previše popustljivi.
Najmanje trećina (38 odsto) kaže da svađe sa roditeljima dovode do oduzimanja uređaja barem jednom mesečno, što ih čini frustriranim (56 odsto) ili nervoznim (50 odsto).
„Oduzimanje uređaja je više kao flaster nego trajno rešenje kada govorimo o učenju zdrave digitalne navike. Deca će pronaći načine da zaobiđu pravila ako ne nauče samokontrolu i važnost odgovornog ponašanja na mreži. Kako sve više priča izlazi na videlo o opasnostima prekomernog korišćenja tehnologije i neprikladnog sadržaja na internetu, roditelji moraju pomoći deci da razumeju šta znači pozitivno ponašanje online. Učenje kada je vreme da se odloži telefon i ponovo poveže sa prijateljima i porodicom licem u lice može mnogo pomoći – a te navike počinju kod kuće“, rekao je dr Kolins.
Oko čega se roditelji i deca najčešće svađaju kod kuće (prema roditeljima):
– Korišćenje tehnologije (telefoni, igre, društvene mreže) – 28 odsto
– Kućni poslovi i obaveze – 25 odsto
– Domaći zadaci ili ocene – 21 odsto
– Druge teme – 13 odsto
– Izlasci i društveni planovi – 12 odsto