Rat na Bliskom Istoku stvorio je najveći poremećaj u snabdevanju u istoriji svetskog naftnog tržišta, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju (IEA).
Prema njenim navodima, protok sirove nafte i naftnih derivata kroz Hormuški moreuz, kroz koji prolazi 20% svetske nafte, pao je sa oko 20 miliona barela dnevno “na vrlo malu količinu”. S obzirom na ograničene mogućnosti za zaobilazak ovog ključnog prolaza i popunjene skladišne kapacitete, zemlje Zaliva su smanjile ukupnu proizvodnju nafte za najmanje 10 miliona barela dnevno.
Iz tog razloga članice IEA su juče jednoglasno odlučile da stave na tržište 400 miliona barela nafte iz svojih rezervi za vanredne situacije, nadajući se da će time ublažiti poremećaje izazvane ratom.
Očekuje se i pad potrošnje
IEA predviđa da će u martu globalna proizvodnja nafte pasti na osam miliona barela dnevno iako će deo bliskoistočne nafte nadomestiti zemlje koje su van OPEC+, kao što su Kazahstan i Rusija.
Dodatni problem u situaciji kada su i proizvodnja i transfer nafte ograničeni je to što se očekuje da će potreba za ovim energentom u svetu u 2026. rasti. No, zbog aktuelne situacije prognoza rasta njene potrošnje revidirana je u odnosu na prošli mesec, odnosno smanjena za 210.000 barela dnevno na 640.000 barela. Mnoge zemlje su počele da planiraju smanjenje svoje potrošnje, a neke, poput Danske, apeluju i na građane da ne pale automobile ako za tim nema potrebe i da generalno smanje potrošnju energije.
Sve navedeno uticalo je i na cenu sirove nafte koja je u ponedeljak probila granicu od 100 dolara po barelu prvi put posle skoro četiri godine. Naime, poslednji put je nafta premašila 100 dolara posle ruskog napada na Ukrajinu.
Da li će rasti cena nafte?
Dobra vest je da svet još uvek ima dovoljno nafte jer je pre rata postojao višak ponude, zbog čega je i cena bila relativno niska, oko 60 dolara po barelu.
Trgovci naftom još uvek ne veruju da će cena od 100 dolara opstati, oni očekuju njen pad. Fjučersima za isporuku u 2027. i 2028. godini trenutno se trguje u iznosu od nešto malo preko 60 dolara, tvrdi Dan Pikering, osnivač i direktor investicija kompanije Pickering Energy Partners.
Loša vest je da rat sa Iranom traje duže nego što su trgovci očekivali. Istorijski skokovi cena pokazuju da početna opuštenost ustupa mesto realnosti, odnosno suočavanju sa činjenicom da se sukob neće završiti za nekoliko dana. Ukoliko rat potraje i ne nađu se novi načini za podizanje proizvodnje i transport nafte, njeno poskupljenje je sasvim realna opcija. Neki analitičari kažu da bi cena nafte mogla da dostigne i 150 dolara po barelu.
Foto: Zbynek Burival, Unsplash