Menadžeri imaju bolje živote, ali lošije dane

U najnovijem godišnjem izveštaju o stanju na radnim mestima za 2026. godinu, koji su preneli vodeći poslovni mediji, Gallup razotkriva dubok i uznemirujući paradoks koji definiše vrh modernih korporativnih piramida.

Podaci pokazuju da lideri (definisani kao menadžeri koji upravljaju drugim menadžerima) žive u svojevrsnom emotivnom procepu. Dok se na opštem nivou izjašnjavaju kao ljudi koji „cvetaju” u životu znatno češće nego njihovi zaposleni (43% naspram 32%), njihova svakodnevica obojena je „znatno mračnijim tonovima nego što bi to posmatrač spolja pretpostavio“.

Izveštaj precizno navodi da viši rang na korporativnoj lestvici donosi srazmerno veći nivo negativnih emocija na dnevnom nivou. Lideri su, u poređenju sa zaposlenima na individualnim pozicijama, znatno podložniji stresu (46%), besu (33%), tuzi (34%) i onome što se čini najtežim bremenom savremenog rukovodioca, a to je usamljenost (31%). Ovaj podatak ukazuje na to da moć i viši status dolaze uz visoku cenu mentalne izolacije. Dok su angažovanost na poslu i opšte zadovoljstvo životom kod lidera na višem nivou, njihovi stvarni radni dani su, prema ličnim svedočenjima, iscrpljujući i često lišeni onih jednostavnih trenutaka radosti koje imaju njihovi podređeni.

Zabrinjavajući je i podatak da su lideri danas manje skloni da kažu da su se prethodnog dana smejali ili osetili istinsko uživanje u radu. Ovaj trend opadanja menadžerskog entuzijazma, koji je zabeležio pad od pet procentnih poena u poslednjih godinu dana, govori da pritisak transformacije ubrzan uvođenjem veštačke inteligencije i novom geopolitičkom neizvesnošću, najteže pogađa upravo one koji treba da donose ključne odluke. Lideri se nalaze u poziciji u kojoj moraju da projektuju stabilnost i uspeh, dok se privatno bore sa emocijama koje su sve samo ne stabilne.

Analitičari ističu da se iza impresivnih titula krije kriza kvaliteta povezanosti.

Dok zaposleni na nižim nivoima češće pronalaze podršku u timu, lideri se suočavaju sa fenomenom „usamljenosti u gomili”. Čak i kada su okruženi kolegama, kvalitet tih odnosa je često narušen imperativom profesionalne distance i takmičarskom prirodom visokog menadžmenta. Usamljenost od 31% nije samo statistika. To je dijagnoza sistema u kojem se uspeh na dugi rok plaća gubitkom bliskosti i radosti u svakodnevnim procesima.

Ljudi su zakoraečili u eru u kojoj „materijalni uspeh i visoka životna procena“ više nisu garant srećnog radnog dana. Gallupov izveštaj za 2026. godinu šalje ovakvu poruku:

Korporativni vrh je postao mesto visokih performansi, ali i duboke emotivne iscrpljenosti. Pitanje koje se postavlja pred upravne odbore nije više samo kako povećati profit, već kako sačuvati ljude koji taj profit kreiraju od sagorevanja u tišini svojih kancelarija.