Forbes Magazin: Za tržište umetnina u svetu nema krize, kako je u Srbiji

Posle par godina slabijih rezultata, tržište umetničkih dela prošle godine zabeležilo je blagi skok, da bi ove godine nastavilo još snažnije da raste. Uprkos globalnim dešavanjima, ratovima i ekonomskom haosu, prodaja i kupovina umetničkih dela ne samo da nije stala već su kolekcionari ili investitori bili spremni da ulažu sve više. Na domaćem tržištu koje je malo, fragmentisano i nedovoljno razvijeno, mnogi kupovinu umetnina vide kao dobru investiciju.

Dok su početkom marta projektili ispaljivani na Bliskom istoku, najbogatiji na svetu, navode analitičari, trošili su milione na vrhunsku umetnost na aukcijama.

„Po izveštajima Artneta i drugih stručnih stranica na ovu temu, došlo je stvarno do te jedne velike promene, odnosno tržište je počelo da se seli. Tržište umetničkih dela je počelo da se seli u okviru aukcijskih kuća. Sve ono što je ranije bilo rezervisano za sajmove koji su bili veliki u svim delovima sveta, upravo se preselilo u okviru prodaje aukcijskih kuća“, kaže za Forbes Magazin direktor galerije B2, Bojan Muždeka.

Samo ovog proleća, prodaje moderne i savremene umetnosti Sotbija i Kristija prikupile su 131 miliona funti, odnosno 197 miliona funti. Povećanje od 110 i 52 odsto u odnosu na prethodno proleće.

„Aukcijske kuće su postale globalan fenomen. Znači ako je neka kuća iz Londona originalno, ona to više nije. Ona sad deluje i u Americi i u Kini i u svim delovima sveta. Tako da stupamo u taj neki globalni model aukcijskih kuća, a ono što je možda i najzanimljivije je to da su one apsolutno preuzele primat“, navodi Muždeka.

Stručnjaci koji prate ovu oblast, ukazuju i na pojavu novog trenda – ekskluzivnih, privatnih prodaja.

„Kristi i Sotbi su otprilike prošle godine imali promet oko 15 milijardi. Međutim, celokupan prijavljeni promet je duplo veći od toga. I postavlja se sve češće pitanje o čemu je reč. Osim javnih aukcija, organizuju se tzv. privatne prodaje, gde cela javnost ili zainteresovana javnost nije upoznata sa tim, već se upoznaju 4-5 najznačajnijih kupaca u tom momentu za tu vrstu predmeta. Bukvalno tih 4-5 kupaca između sebe licitiraju na javnom mestu za određeni predmet. Tako da te vrste prodaja koje su na neki način jako ekskluzivne, na njima se postižu mnogo više cene za same predmete“, ističe Muždeka.

Ocenjuju analitičari da je jačanje tržišta možda uslovljeno i time što kupci danas nisu više samo kolekcionari u klasičnom smislu. Sve više su to vlasnici velikih biznisa.

„To znači da današnji kupac postaje na neki način investitor i da želi da kupi proverene stvari i da verovatno deo svojih sredstava želi da uloži u to šta se zove umetnost. Samim tim je isto zanimljivo to što se ne kupuje samo jedna linija umetnosti. Vi kada kupujete umetnost za sebe lično, vi imate neke omiljene autore, omiljene periode, a taj današnji kupac to nema“, kaže Muždeka.