Razvoj veštačke inteligencije uveliko menja pravila igre na internetu, od promena u digitalnom identitetu, preko bezbednosti i „sivih zona“ u regulaciji digitalnog tržišta, do načina pretrage svetske mreže. Evolucija interneta otključava nove mogućnosti, ali postavlja i nove zamke za poslovanje, u kome poverenje postaje najvrednija valuta.
Kako od veštačke inteligencije napraviti saveznika a ne neprijatelja ljudima u kompaniji, zašto poslovni sajt i izbor pravog domena garantuju veću sigurnost i kredibilitet firme od naloga na društvenim mrežama, zbog čega su neka preduzeća u Srbiji to shvatila pre drugih i registrovala više domena, samo su neka od pitanja o kojima su diskutovali vodeći domaći i strani stručnjaci na konferenciji DIDS 2026, koju je organizovao Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS).
Periskop
6. ŠTA JE JEDINO IZVESNO U NEIZVESNOM ISHODU RATA U IRANU: Braća u krvi
Dosadašnja ratna šteta naneta iranskoj ekonomiji procenjuje se na 270 milijardi do 300 milijardi dolara, dok bi obnova privrede mogla da potraje više od decenije. Konačni ishod rata je krajnje neizvestan, ali je sasvim izvesno da će obe strane, koje su po mnogo čemu u ovom sukobu „braća u krvi“, najveću cenu proslediti prosečnom stanovniku Irana.
8. POLYMARKET, KLADIONICA ZA GEOPOLITIKU: Nije kockanje već „tržište predviđanja“
Klađenje na rezultate fudbalskih i košarkaških utakmica, teniskih mečeva, trke konja, pasa i ostalih živuljki je prevaziđeno. U modi je klađenje na rezultate izbora, ratove, bombardovanja, egzekucije lidera i naravno, na tačan datum smaka svijeta. Nekoliko sati prije američkog napada na Venecuelu početkom januara, „neko“ se kladio na tačan datum napada i zaradio 400.000 dolara. Ista stvar se desila i krajem februara, sa tačnim datumom napada na Iran.
10. EKONOMSKI SALDO VIKTORA ORBANA: Socijalizam za bogate i kapitalizam za siromašne
Ekonomski recept koji je primenjivala politička stranka Fides na čelu sa Viktorom Orbanom tokom punih 16 godina, toliko je odudarao od preovlađujućih modela u EU da je dobio i poseban naziv – „Orbanomika“. Fidesove ekonomske mere zasnivale su se na paradoksu „socijalizam za bogate i kapitalizam za siromašne“, jer su najviše koristile ekonomskoj eliti povezanoj s vlašću, sve dok običnim građanima nije prekipelo. No, veliko je pitanje da li je većina birača glasala za protivničkog kandidata zato što mu zaista veruje da će suzbiti korupciju, ili samo da Orbanu konačno vidi leđa.
Biznis
14. POSLOVANJE MALIH BENZINSKIH PUMPI U NAFTNOJ KRIZI: Životare na infuziji NIS-a
Naftna kriza, koja je započela ratom u Ukrajini a zaoštrila se sa ratom na Bliskom istoku, zavitlala je cene sirove nafte, pa je Srbija ograničila cene dizela i benzina radi zaštite standarda građana. U najnepovoljnijem položaju su vlasnici manjih mreža benzinskih pumpi, jer im se istopila marža. Ko derivate kupuje od NIS-a još drži glavu iznad vode, pa državi rešenje tog problema nije prioritet.
16. DA LI ĆE GEOPOLITIČKE TENZIJE POVEĆATI ZAVISNOST SRBIJE OD UVOZA LEKOVA: Domino efekat
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra. Ali, dok u „pomahnitaloj“ geopolitičkoj situaciji svi brinu o energetskoj bezbednosti, zavisnost Srbije od uvezenih lekova i medicinskih sredstava kao i moguću krizu snabdevanja malo ko pominje.
18. SRPSKI PREDUZETNICI U BEČU: Negde između
Austrijanci su pragmatični, zahtevaju da se dogovor sprovede „do svakog detalja“ i insistiraju na poštovanju rokova, dok smo mi opušteniji, ali i snalažljiviji i kreativniji, ocenjuju preduzetnici srpskog porekla koji žive i rade u Beču. Većina njih i dalje egzistira „negde između“ dva različita sveta, pokazuje istraživanje beogradskog Filozofskog fakulteta i Etnografskog instituta.
Finansije
22. STVARNA CENA IZGRADNJE DATA CENTARA U SRBIJI: Energija je samo vrh ledenog brega
Raspravu o data centrima u Srbiji ne treba svoditi na pitanje o dostupnosti i ceni električne energije. Prava pitanja su sledeća: koliko takvih objekata elektroenergetski, vodni i infrastrukturni sistem može da podnese bez narušavanja ravnoteže, ko snosi troškove jačanja prenosne mreže i obezbeđivanja rezervnih kapaciteta, da li subvencije i poreske olakšice proporcionalno stimulišu zapošljavanje, transfer tehnologije i lokalni razvoj, i kako obezbediti da AI i cloud infrastruktura doprinese BDP-u više nego što opterećuje raspoložive resurse?
24. PROBLEMI U PRAKSI OKO NAKNADA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM: Preduzeća plaćaju, smeće ostaje
U Srbiji se reciklira tek 17% prikupljenog otpada, uglavnom ambalažnog. Taj procenat bio bi znatno veći kada bi se uz postojeći model „zagađivač plaća“ uveo sistem depozita, tvrde u ovoj industriji. Ali, dok se o tome priča već godinama, recikleri su prinuđeni da kapacitete popunjavaju ambalažnim otpadom iz uvoza.
26. RASPOREĐIVANJE FINANSIJSKIH SREDSTAVA U RADNIČKIM SINDIKATIMA: Koliko novca odlazi na plate?
Novac za svoj rad ne dobijaju svi sindikalni aktivisti, a primanja onih na višim pozicijama u tim radničkim udruženjima razlikuje se shodno tome u kojem su sindikatu članovi, u kojoj kompaniji rade, da li su članovi sindikata u javnom ili privatnom sektoru, od grane u kojoj su uposleni. Naknade zavise i od visine članarine, kolektivnih ugovora, sindikalnih statuta, odluka sindikalnih tela.
Temat – Poslovanje u doba veštačke inteligencije
31. KAKO USPEŠNO PRIMENITI VEŠTAČKU INTELIGENCIJU U KOMPANIJI: Šta ljudi mogu da nauče od mašina?
Da li je veštačka inteligencija podrška u poslovanju, ili pretnja koja će mnoge radnike ostaviti bez posla? Pravi odgovor leži u razumevanju ove tehnologije, tvrdi Maja Bilić iz kompanije Gugl Klaud. Ona je na ovogodišnjem DIDS-u detaljno objasnila šta su koraci za uspešnu primenu AI u kompaniji koji će ohrabriti zaposlene da im veštačka inteligencija nije neprijatelj već saveznik.
34: ZNAČAJ VEB-SAJTOVA I DOMENA U ERI PAMETNOG POSLOVANJA: Da li je veštačka inteligencija promenila pravila igre na internetu?
Preduzeća najčešće ostvaruju prisustvo na internetu posredstvom sajtova i društvenih mreža. Budući da nalozi na društvenim mrežama nisu u njihovom vlasništvu, i dalje se posedovanje sopstvenog sajta smatra najsigurnijom opcijom, u koju potrošači imaju najviše poverenja. Međutim, više nije dovoljno samo imati veb-sajt, već on mora biti prilagođen geografskoj lokaciji i jeziku korisnika, kao i novim načinima pretrage interneta.
36. DA LI JE ZA POSLOVNI SAJT BOLJE DA BUDE NA .RS ILI NA .COM DOMENU: Najbolji izbor je da ne pravite izbor
Ako tek ulazite u posao stručnjaci savetuju da, ukoliko možete, u ime kompanije registrujete i međunarodni i nacionalni domen. Međutim, za privrednike koji će poslovati na lokalu, kao što su na primer frizeri, dovoljno je da registruju i samo .rs, osim ako imaju ambiciju da naprave planetarno popularan lanac frizerskih salona. Ovaj i mnoge druge kriterijume za odabir odgovarajućih domena saznali smo na panelu pod nazivom „Dvoboj .com protiv .rs”.
38. ZAŠTO SVAKA SEDMA FIRMA U SRBIJI KORISTI VIŠE INTERNET DOMENA: Bolja vidljivost i veći kredibilitet
Domaća preduzeća koja poseduju više internet domena sve češće posmatraju domene kao strateški element svog digitalnog prisustva, a ne samo kao tehničku internet adresu. U strukturi aktivnih domena, nacionalni domen .rs izrazito dominira, česta kombinacija je registracija .rs i .com domena, dok su ostale ekstenzije zastupljene u zanemarljivom procentu kod naših firmi, pokazuje novo istraživanje RNIDS-a.
40. NOVOSTI NA TRŽIŠTU GENERIČKIH DOMENA NAJVIŠEG NIVOA: Personalizovane domenske ekstenzije
„Prema istraživanju sprovedenom među liderima marketinških odeljenja, njihov primarni cilj je povećanje prepoznatljivosti i vidljivosti brendova koje zastupaju. ICANN im sada nudi mogućnost da taj cilj ostvare kroz registraciju domena sa ekstenzijom koju čini naziv njihovog brenda ili kompanije”, najavila je Marika Konings, potpredsednica ICANN-a na ovogodišnjem DIDS-u.
41. „LOKALAC NA INTERNETU“, DRUŠTVENI UTICAJ DIGITALNIH PLATFORMI: Moć (ne)običnih ljudi
Obični ljudi, kao što smo svi mi, najčešće misle da je njihov uticaj mali i onda se obeshrabre da urade nešto. Ali, veoma je važno da napravimo taj jedan korak, jer on u zbiru sa drugima može dati veliki rezultat, poručili su učesnici DIDS-ovog panela o društvenom uticaju digitalnih platformi. Primer je „Lokalac na internetu“, humanitarni projekat RNIDS-a koji je osvojio prestižnu nagradu „Kampanja sa svrhom“ 2025. u kategoriji Social.
Intervju
42. NEMANJA JAKOVLJEVIĆ, REVIZOR I PISAC: Svako od nas može doprineti boljem društvu
„Ja zaista verujem da svako od nas ima mogućnost da makar nešto u društvu promeni na bolje. Čak i kada su te pojedinačne promene minimalne, njihov kumulativni efekat može biti ogroman“, ističe Nemanja Jakovljević, revizor koji je svoje životne vrednosti predstavio u romanu „Državni revizor“. Glavni junak ove knjige, mladi revizor Luka, poručuje svojim vršnjacima da menjaju zemlju, ali ne tako što će emigrirati, već tako što će ostati u svojoj državi i doprineti da ona postane kvalitetnije mesto za život.
Skener
46. ZAPOŠLJAVANJE IZ UGLA KAZNENE ODGOVORNOSTI: Ko u pravnom licu odgovara za kazneno delo?
Kada pravno lice prekrši zakon, postavlja se pitanje ko je u tom pravnom licu odgovoran za kazneno delo? Tada postaje veoma jasno koliko je važno koga vlasnik preduzeća zapošljava na odgovorne pozicije, ali i koliko je bitno u kojoj i kakvoj firmi se zapošljava radnik, jer je u praksi veoma teško dokazati da je učinio kazneno delo zato što je radio po naređenju pretpostavljenog.
48. ŽIVOT U KAMP-PRIKOLICI: S druge strane američkog sna
Za razliku od dobrostojećih digitalnih nomada i penzionera koji se šepure u skupim kamperima na društvenim mrežama, život u kamp-prikolici je poslednja opcija za sticanje krova nad glavom za stanovnike SAD sa niskim primanjima, od koje je jedino gore „stanovati“ na ulici. Otkako su veliki investitori nanjušili da naselja pokretnih kuća mogu biti dobra prilika za zaradu, došlo je do eksplozivnog rasta kirija i ucenjivanja stanara, što je 22 miliona ljudi koji životare u ovakvim objektima dovelo u još bezizlazniju poziciju.
Nove tehnologije
52. ARCHFIX: Stop ravnim stopalima
Startap ArchFix iz Niša je u saradnji sa dečjim lekarima i terapeutima razvio inovativnu aplikaciju koja omogućava da se rano utvrdi problem ravnih stopala kod dece uzrasta od tri do 12 godina. Rešenje je zasnovano na jedinstvenom algoritmu koji koristi dokazane medicinske metode za uspostavljanje preciznog uvida o stepenu deformiteta stopala, preporučuje odgovarajuće vežbe za svako dete i prati napredak u lečenju, a ceo proces se realizuje u kućnim uslovima.
Nauka
54. LJUDSKI GENOM KAO ROBA: Vlasništvo nad biološkim identitetom
Genetski podaci ljudi nisu samo pitanje privatnosti, već vlasništva nad biološkim identitetom. Za razliku od finansijskih podataka, genetski rizik traje generacijama. Zamislite scenario u kom vaš unuk za nekoliko decenija ne dobije posao, jer je u bazi ostala vaša genetska predispozicija za neku bolest!
Koktel
56. KOLIKO JE ISPLATIVO BAVITI SE ENIGMATIKOM U SRBIJI: Lov na ukrštene reči
Enigmatiku nazivaju desetom umetnošću, kojom su se bavile i ličnosti od velikog značaja za srpsku istoriju, a ima i primera da su autori ukrštenih reči zbog svoje „slovne akrobatike“ završavali u zatvoru, kao „subverzivni elementi“. Domaće enigmate su ljudi različitih profesija, povezani strašću prema zagonetkama koja traje ceo život. Većini je to hobi, jer od ovog posla je teško živeti u Srbiji. Iako enigmatika održava um mladim i među ovdašnjim autorima ima i onih koji su uveliko prevalili devetu deceniju, naslednika među novim generacijama gotovo da nema.
58. KAKO SU LALE POVEZALE TURSKU I HOLANDIJU: Cvetna diplomatija
Turska i Holandija su dve veoma različite zemlje i kulture, pa ipak, imaju nešto zajedničko – strast prema lalama. One su obeležile istoriju obe države ekonomskom pomamom, koja je dovela do toga da je jedna lukovica lale vredela više od kuća i imanja. Danas, obe zemlje organizuju veoma posećene prolećne festivale lala, ali ekonomsku moć ovog cveta mnogo više unovčavaju Holanđani, iako je on kod njih dospeo iz Turske.
Komunikacije
60. DANAS SE FIRME I IMENOM BORE ZA PAŽNJU: Kreni prema meni
Iako mnogi privrednici u Srbiji nazive svojih firmi i dalje zasnivaju na delatnosti ili identitetu vlasnika, primetno je da smišljanje upečatljivih ili duhovitih poslovnih imena postaje dodatno „oružje“ u borbi za skretanje pažnje među sve mnogobrojnijom konkurencijom.
Reprint
62. LAŽNE PONUDE ZA POSAO NA DRUŠTVENOJ MREŽI LINKEDIN: Podvala globalna, udica lokalna
Prevare sa poslom na LinkedIn-u postale su epidemija bez granica. Prevaranti koriste ekonomsku krizu u kojoj sve veći broj ljudi ostaje bez posla, a lažne ponude za radna mesta do sada su koštale žrtve širom sveta od nekoliko stotina, pa čak do 25.000 dolara pojedinačno. Kriminalci neverovatno uspešno prilagođavaju svoje taktike svakoj državi, od aktuelne ekonomske situacije i kretanja u lokalnoj industriji, do kulture i načina ponašanja.
Vremeplov
64. PREVARANTI U SRBIJI TOKOM NACISTIČKE OKUPACIJE: „Pomoć“ braći u ropstvu
Prevaranti su u nesigurnim okolnostima u okupiranoj Srbiji vrlo brzo uočili nove poslovne prilike. Na kućne pragove su dolazili lažni činovnici da naplate komunalne dažbine, „elegantna gospoda“ da na prevaru iskamče pomoć za zarobljene srpske vojnike u Nemačkoj, a nije nedostajalo ni falsifikatora, pa ni „ustaških funkcionera“ koji su preko noći postajali „srpske izbeglice“ iz NDH.